Kako zaštiti cveće od hladnog vremena i pripremiti ga za zimu

Najbolja zaštita cveća od zime jeste redovno sprovođenje preventivnih mera. One će omogućiti da uživamo u zdravim i lepim cvetovima (skoro) tokom cele godine.

Izbor mesta gde ćete držati saksijsko cveće, i način održavanja zimzelenog, odrediće to koliko će vaše cveće tokom zime uspeti da izdrži i pad temperature, ali i potencijalne, teže snežne nanose.

Osim toga, snabdevenanje vodom i hranljivim materijama značajno je otežano tokom zime, pa vlažnost vazduha i veličina posude (mesto sadnje) postaju najvažniji faktori koji određuju održavanje cveća tokom zime.

Šta smeta cveću tokom zime?

Osim ako cveće nije prirodno zimzeleno, sneg i hladnoća postaju njegovi “neprijatelji broj 1”. Zato se treba dobro informisati od čega preti opasnost cveću tokom zime, pa ga na osnovu toga i zaštititi. A tokom zimskih meseci, cveće se mora štititi od više faktora. Neki od osnovnih sue:

1. Jak vetar,
2. Oštra sunčeva svetlosti i suša,
3. Mraz i nagle promene temperature koje mogu oštetiti koren.

Kako zaštititi spoljno cveće od izmrzavanja?

Dolaskom prvih hladnijih dana ljubitelji cveća počinju pripreme svojih omiljenih cvetova, znajući da samo dobro pripremljeno cveće može uspešno preživeti zimu.

Neke vrste cveća otporne su na mraz i ne moraju se unositi u kuću ni kad temperatura padne ispod nule. Međutim, i one zahtevaju određeni stepen zaštite kako ne bi izmrzle.

Biljke otporne na mraz rastu veoma sporo i mogu se saditi tik jedna uz drugu. Ipak, ako je mraz prejak, biljke treba zaštititi od hladnoće na dva načina:

• Pokrivanjem zaštitnim folijama
• Pokrivanjem platnenim vrećama koje propuštaju vazduh

Međutim, ako ne želimo da se u našim novim “uslovuma” ne zadržava i ne ledi voda, mora se omogućiti drenaža. Ove mere omogućavaju prezimljavanje zimzelenih i cvetajućih biljki na i na balkonu i u bašti.

Evo još nekih mera zaštite cveća u bašti…

Zaklonite cveće od vetra – koristite karton (papir), metalne kutije (konzerve) i platno

Ogradite biljke kako biste ih zaštititili od vetra. Nema potrebe za visokim i čvrstim baštenskim ogradama, ali najbolje je postaviti nešto nepropusno, sa pregladama, kako bi se ublažili naleti vetra.

Najpre ustanovite koje su biljke najizloženije vetru. Obratite pažnju na one najmanje, i skrivene; one imaju najveće šanse da budu oštećene. Prvo se pozabavite njima.

Postoji nekoliko načina da cveće zaštitite od vetra tokom time, Jedan od načina je korišćenjem kartonske kutije. Postavite saksiju u kartonsku kutiju koju ćete otvoritii tokom dana kako bi biljka dobijala dnevnu svetlost. Papirne kese sa isečenim dnom mogu poslužiti u iste svrhe. Postavite 4 štapića kao držače, i kesu navucite preko.

Drugi način jeste pomoću metalne kutije ili konzerve. Isecite je sa obe strane i postavite u zemlju oko korena.

I platno može biti od koristi. Staru posteljinu ili zavesu upotrebite za pokrivanje biljke, ali nemojte zaboraviti da ih uklonite u toku dana kako bi sunčeva svetlost nesmetano dospela do biljke.

Zaštita cveća od hladnoće i mraza

Hladnoća ima puno veze sa lokacijom. Ukoliko je bašta više na severnoj strani, normalno je da tu bude hladnije nego u delovima koji su orjentisani ka jugu.

Međuti, ukoliko biljke nisu orjentisane na tu stranu, zastor od kamenčića, cigle i šljunka može poslužiti kao pokrivač jer će se brzo grejati i emitovaće toplotu duže.

Tokom dana, oni će upijati toplinu od koju će potom oslobađati noću. Malč tamne boje takođe služi kao “prirodni radijator” za zemlju i okolne biljke.

Kako zaštititi saksijsko cveće od hladnog vremena?

Sačuvati cveće u saksijama tokom zimskog perioda nije jednostavan zadatak. Nakon jesenje sadnje i presađivanja biljaka, trebalo bi na vreme misliti o metodama kojima ćemo omogući da cveće preživi hladne dane i izgleda sveže i zeleno tokom čitave zime.

Cveće koje ne trpi hladnoću treba svakako preko zime unositi u zatvoren prostor, ali ga i postepeno privikavati na promenu temperature.

Nikako se ne preporučuje da cveće izlažete drastičnim razlikama u temperturi, i to u kratkim vremenskim razmacima.

Zato je važno da saksije sa cvećem unesete pre velike hladnoće i mrazeva, kako bi se biljke postepeno prilagođavale toplijem vazduhu. Kako bi ste zaštitili najosjetljiviji deo biljke – njen koren, stručnjaci savetuju sledeće:

1. Izbegavajte da cveće izlažete “toplo-hladno” atmosferi
2. Birate veće saksije jer će se one sporije zamrznuti i u njima će se sporije sušiti zemlja
3. Cveće treba saditi što ranije, kako bi imalo vremena da očvrsne i samim tim, lakše podnese hladnoću i mraz.

Zalivanje cveća zimi – kad i koliko?

U periodima najnižih temperatura i kada nema mnogo padavina, jako je važno adekvatno zalivaticveće . Uobičajeno je da se sobno cveće zaliva tek kada se površinski sloj (od 1 do 2cm) skoro potpuno isuši.

Cveće zimi je posebno osetljivo na sušu, ali obavezno vodite računa da ga zalivate samo onda kada temperature nisu previše niske i svakako iznad tačke zamrzavanja.

Ne preterujte ni sa vodom. Iako ne podnosi sušu, cveće ne voli prenatapanje. Važno je zemlju tek održavati vlažnom.

Voda bi trebalo da bude sobne temperature. Utoliko bolje ako malo odstoji pre nego je iskoristite za zalivanje cveća zimi.

Svetlost i vlažnost vazduha

Kako bi biljke ostale sveže, kako bi nesmetano rasle i cvetale, neophodna im je adekvatna temperatura, izvor svetlosti i povoljna vlažnost vazduha.

Kada je temperatura u pitanju, većina sobnog cveća traži temepraturu od 15 do 20 stepeni.

Cveće kojem pogoduju hladniji uslovi su hrizanteme, limun, oleander… Njih možete smestiti u prostorije koje ne grejete, npr. u  hodnik.

Vazduh ne sme biti suv. Ovo pravilo je posebno bitno u slučajevima kada saksije sa cvećem držite u prostorijama koje grejete.

Ukoliko ipak imate problema sa suvim vazduhom u svom domu, poželjno je držati posudu sa vodom blizu šporeta. Voda će lagano isparavati i vlažiti vazduh.

Suv vazduh podstiče pojavu grinja

Centralno grejanje je još jedan stresni faktor koji negativno utiče na cveće zimi, jer pospešuje isušivanje vazduha, pa samim tim i isušivanje lisne mase.

Osim toga, saksije često držimo na prozorskim daskama, odmah iznad radijatora. Njegova toplota isušuje supstrat u kojem je cveće zasađeno, pa se u tim slučajevima mora obratiti naročita pažnja na snabdevenost vodom.

U zavisnosti od kvaliteta supstrata, može se desiti da je plitki površinski sloj vlažan, ali da su dublji slojevi potpuno suvi.

U takvoj sredini – isušenoj ali toploj, dolazi do oštećenja korena i konačnog uvenuća. Ova sredina takođe izuzetno pogoduje pojavi grinja.

Cveće koje se voli zimu zimu

Biljke treba saditi što ranije, kako bi imale vremena da očvrsnu. Samim tim, lakše će podneti hladnoću i uspeće da se izbore sa mrazom.

Ipak, postoji nekoliko vrsta cveća koje obožava zimu, i koje cveta tokom cele godine, bez obzira na to koliko se temperatura spušta u minus.

Ciklame cvetaju od kasne zime do proleća. Vrlo je osetljiva na visoku temperaturu, a posebno na topao i suv vazduh. Smestite ciklame negde gde ima dosta svetlosti ali nema grejanja. Ciklame traže dosta vode pa je najbolje da zemlju uvek održavate vlažnom.

Kalanhoja je cvet sitnih krunica koje variraju od bele, crvene, žute, narandžaste, roze i ljubičaste boje. Nedavno su se pojavile i dvobojne vrste. Tokom zime se njabolje održi na osvetljenom mestu i na temperaturi od 15 stepeni. Ne podnosi kvašenje cvetova i listova, niti da je u blizinu grejnih tela. Zaliva se umereno, jedanput do dva puta nedeljno.

Orhideja je najpopularnija cvetna dekoracija u mnogim domovima. Ovaj egzotični cvet voli polusenovita mesta, i ne trpi direktnu sunčevu svetlost. Za njegu orhideje najvažnije je pravilno voditi računa o vlažnosti. Koren nikada ne sme biti natopljen vodom.

Da sumiramo…

Klimatske promene donose novi izazov cvećarima, baštovanima i poljoprivrednicima širom sveta, pa tako i u našoj zemlji.

Svedoci smo sve češćih iznenadnih kiša, jakih vetrova i mrazeva koji nisu karakteristični za ovo podneblje.

Međutim, ukoliko znanje, trud i umeće prilagodite potrebama svog cveća u bašti, možete kreirati mikroklimu koja će zaštititi razvoj cveća i osigurati njiegov dug život.