Najekonomičniji način da upotrebimo, i donekle recikliramo kućni otpad jeste – kompostiranje. Kompostiranjem ostataka hrane, možemo udahnuti život biljama u saksiji, u bašti, pa čak i na njivi.
pročitaj višeIde zima, iskoristite ovo vreme da što više naučite o pčelarenju. Dakle – koja su najbolja mesta za košnice, i uslovi koji dozvoljavaju pčelama da dugo proizvode med?
pročitaj višeSvi narodi Balkana dele ljubav prema ajvaru, turšiji, džemu i slatkom, i zbog toga, danas ćemo pričati o najčešćoj zimnici u ostavi.
pročitaj višeKukuruz se danas uzgaja u celom svetu, što je rezultiralo različitom dužinom vegetacije, raznolikim mogućnostima upotrebe i vrstama koje su sposobne da uspevaju u gotovo svim klimatskim uslovima.
pročitaj višeIako deluje kao jednostavan zadatak (jer mnogi misle da kaktusi mogu opstati u svakoj situaciji), činjenica je da “živ” kaktus nije samo onaj koji se ne osuši – već i onaj koji cveta. I to svake godine. Čak neke vrste i po nekoliko puta godišnje.
pročitaj višePrirodno đubrivo na biljnoj bazi možemo pripremiti od cele (ili lista) koprive, sleza i gaveza. Kopriva je odličan izvor azota za ovaj supstrat, i tu je da podrži rast i razvoj biljke. Slez dodajemo kao izvor fosfora a gavez je odličan izvor kalijuma.
pročitaj višeOrhideje su kraljice sveća. Lepe, elegantne, ali kao i sve kraljice – orhideje su i veoma zahtevne za održavanje. Da biste održali orhideje u životu, veoma je važno znati kako se orhideje gaje, i kako se brine o njima.
pročitaj višeDanas ćemo posetiti 3 najukorenjenije zablude koje ljudi, iako smo u dobu u kom jesmo, i dalje vole da posećuju i da u njih veruju.
pročitaj višeEvo koje cveće cveta u proleće, i zašto se neki cvetovi nazivaju “vesnici proleća”. Ko su oni, zapravo?
pročitaj višeNajbolja zaštita cveća od zime jeste redovno sprovođenje preventivnih mera. One će omogućiti da uživamo u zdravim i lepim cvetovima (skoro) tokom cele godine.
pročitaj višeVoće i povrće pripada osnovnim namirnicama, bez kojih je ljudska ishrana skoro nezamisliva. Prema prehrambenim standardima, ali i navikama potrošača, najbolje voće i povrće je ono sezonsko – koje zri i bere se kada mu je “vreme za to”.
pročitaj višeVeština, i umeće pečenja rakije se u našim krajevima već stotinama godina smatra plemenitim poduhvatom. Mislili ste da su džemovi dobra stvar koja se dobija od voća? Pa, onda izgleda da još niste probali rakiju.
pročitaj višeZeolit spada u porodicu silikatnih minerala. Nastaje mešanjem vulkanske lave sa alkalnim podzemnim vodama koje ga bogate aluminijumskim, natrijumskim i kalcijumovim silikatima koji su poznati po velikoj moći apsorpcije, pa se i sam mineral posmatra kao “super upijajući” nemetal.
pročitaj višeProizvođači vinove loze suočavaju se sa sve većim izazovima, bez obzira na to da li je u
pitanju proizvodnja i prodaja vinskog sortimenta ili zaštita vinove loze.
pročitaj višeRani dodir sa pčelama dovodi do toga da se razvija ljubav prema ovom vrednom insektu, a onda interesovanje i privrženost pčelama ostaju do kraja života.
pročitaj višeSvima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije, lepše i komfornije – a mladima se to baš dopada!
pročitaj višeMnogi će se složiti da nema ukusnijeg i pristupačnijeg voća do onog koje je proizvedeno u našoj zemlji. Tada stvaramo priliku da marketi budu puni, i da se ljudima omogući šansa da svoju ishranu obogate različitošću, a onda i zdavim namirnicama.
pročitaj višeImati svoju baštu tokom cele godine znači uvek imati sveže voće i povrće. Sveže začine, svež i ukusan obrok za sebe i svoju porodicu.
pročitaj višePlodna zemlja je najveće blago jedne zemlje! Ona hrani, brani i uči narod životu, radosti, zdravlju i snazi, a da bi njena funkcija bila u potpunosti prilagođena našim ptorebama i namena zadovoljena – plodno zemljište je potrebno negovati, obrađivati, dohranjivati i starati se o njemu.
pročitaj višePšenica spada u najznačajnije biljne vrste na svetu! Pored pirinča, pšenica se najviše koristi u ljudskoj ishrani, za pravljenje hleba i testenine kojom se hrani preko 70% svetskog stanovništva.
U konvencionalnoj proizvodnji, u Srbiji je pod pšenicom zasađeno oko 550 hiljada hektara. Površine pod organskom pšenicom, u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od ukupnog broja organskih zasada u Srbiji.
pročitaj višeProizvodnja malina u Srbiji aktuelna je kroz gotovo čitavu istoriju našeg naroda, prvo kao baštenska delatnost 19. veka, a onda i kao isplativa, voćarska kultura. Izutetan ukus sa malim postotkom šećera ali i velika optornost na vremenske i atmosferske uslove učinile su da se malina na našim prostorima posmatra kao “crveno blago”.
pročitaj višeKoliko voća treba jesti dnevno i može li se preterati sa voćem?
pročitaj više
