Znanje imanje

Mitovi i zablude o hrani i ishrani: Evo u šta ljudi i dalje veruju

Danas ćemo posetiti 3 najukorenjenije zablude koje ljudi, iako smo u dobu u kom jesmo, i dalje vole da posećuju i da u njih veruju.

Prolećno cveće i vesnici proleća – Saveti i priče o prolećnom cveću

Evo koje cveće cveta u proleće, i zašto se neki cvetovi nazivaju “vesnici proleća”. Ko su oni, zapravo?

Kako zaštiti cveće od hladnog vremena i pripremiti ga za zimu

Najbolja zaštita cveća od zime jeste redovno sprovođenje preventivnih mera. One će omogućiti da uživamo u zdravim i lepim cvetovima (skoro) tokom cele godine.

Zimsko voće i povrće – za sezonu zdravlja i jakog imuniteta

Voće i povrće pripada osnovnim namirnicama, bez kojih je ljudska ishrana skoro nezamisliva. Prema prehrambenim standardima, ali i navikama potrošača, najbolje voće i povrće je ono sezonsko – koje zri i bere se kada mu je “vreme za to”.

Pečenje rakije – Omiljeno doba za srpske domaćine

Veština, i umeće pečenja rakije se u našim krajevima već stotinama godina smatra plemenitim poduhvatom. Mislili ste da su džemovi dobra stvar koja se dobija od voća? Pa, onda izgleda da još niste probali rakiju.

Šta je zeolit i kakvu primenu ima u poljoprivredi?

Zeolit spada u porodicu silikatnih minerala. Nastaje mešanjem vulkanske lave sa alkalnim podzemnim vodama koje ga bogate aluminijumskim, natrijumskim i kalcijumovim silikatima koji su poznati po velikoj moći apsorpcije, pa se i sam mineral posmatra kao “super upijajući” nemetal.

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

Rani dodir sa pčelama dovodi do toga da se razvija ljubav prema ovom vrednom insektu, a onda interesovanje i privrženost pčelama ostaju do kraja života.

Zašto se sve više mladih ljudi u Srbiji odlučuje za život na selu?

Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije, lepše i komfornije – a mladima se to baš dopada!

Voće koje najbolje uspeva i najviše se isplati gajiti u Srbiji

Mnogi će se složiti da nema ukusnijeg i pristupačnijeg voća do onog koje je proizvedeno u našoj zemlji. Tada stvaramo priliku da marketi budu puni, i da se ljudima omogući šansa da svoju ishranu obogate različitošću, a onda i zdavim namirnicama.

Bašta za početnike – kako zasaditi i voditi računa o maloj bašti

Imati svoju baštu tokom cele godine znači uvek imati sveže voće i povrće. Sveže začine, svež i ukusan obrok za sebe i svoju porodicu.

Plodnost zemljišta Srbije – da li je i koliko pogodno za poljoprivredu?

Plodna zemlja je najveće blago jedne zemlje! Ona hrani, brani i uči narod životu, radosti, zdravlju i snazi, a da bi njena funkcija bila u potpunosti prilagođena našim ptorebama i namena zadovoljena – plodno zemljište je potrebno negovati, obrađivati, dohranjivati i starati se o njemu.

Gajenje pšenice u Srbiji – zašto je pšenica jedna od najčešćih izbora za uzgoj

Pšenica spada u najznačajnije biljne vrste na svetu! Pored pirinča, pšenica se najviše koristi u ljudskoj ishrani, za pravljenje hleba i testenine kojom se hrani preko 70% svetskog stanovništva.

U konvencionalnoj proizvodnji, u Srbiji je pod pšenicom zasađeno oko 550 hiljada hektara. Površine pod organskom pšenicom, u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od ukupnog broja organskih zasada u Srbiji.

Malinarstvo u Srbiji – zašto je malina toliko zastupljena kod nas?

Proizvodnja malina u Srbiji aktuelna je kroz gotovo čitavu istoriju našeg naroda, prvo kao baštenska delatnost 19. veka, a onda i kao isplativa, voćarska kultura. Izutetan ukus sa malim postotkom šećera ali i velika optornost na vremenske i atmosferske uslove učinile su da se malina na našim prostorima posmatra kao “crveno blago”.