Znanje imanje

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

Rani dodir sa pčelama dovodi do toga da se razvija ljubav prema ovom vrednom insektu, a onda interesovanje i privrženost pčelama ostaju do kraja života.

Zašto se sve više mladih ljudi u Srbiji odlučuje za život na selu?

Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije, lepše i komfornije – a mladima se to baš dopada!

Voće koje najbolje uspeva i najviše se isplati gajiti u Srbiji

Mnogi će se složiti da nema ukusnijeg i pristupačnijeg voća do onog koje je proizvedeno u našoj zemlji. Tada stvaramo priliku da marketi budu puni, i da se ljudima omogući šansa da svoju ishranu obogate različitošću, a onda i zdavim namirnicama.

Bašta za početnike – kako zasaditi i voditi računa o maloj bašti

Imati svoju baštu tokom cele godine znači uvek imati sveže voće i povrće. Sveže začine, svež i ukusan obrok za sebe i svoju porodicu.

Plodnost zemljišta Srbije – da li je i koliko pogodno za poljoprivredu?

Plodna zemlja je najveće blago jedne zemlje! Ona hrani, brani i uči narod životu, radosti, zdravlju i snazi, a da bi njena funkcija bila u potpunosti prilagođena našim ptorebama i namena zadovoljena – plodno zemljište je potrebno negovati, obrađivati, dohranjivati i starati se o njemu.

Šta je zeolit i kakvu primenu ima u poljoprivredi?

Zeolit spada u porodicu silikatnih minerala. Nastaje mešanjem vulkanske lave sa alkalnim podzemnim vodama koje ga bogate aluminijumskim, natrijumskim i kalcijumovim silikatima koji su poznati po velikoj moći apsorpcije, pa se i sam mineral posmatra kao “super upijajući” nemetal.

Gajenje pšenice u Srbiji – zašto je pšenica jedna od najčešćih izbora za uzgoj

Pšenica spada u najznačajnije biljne vrste na svetu! Pored pirinča, pšenica se najviše koristi u ljudskoj ishrani, za pravljenje hleba i testenine kojom se hrani preko 70% svetskog stanovništva.

U konvencionalnoj proizvodnji, u Srbiji je pod pšenicom zasađeno oko 550 hiljada hektara. Površine pod organskom pšenicom, u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od ukupnog broja organskih zasada u Srbiji.

Malinarstvo u Srbiji – zašto je malina toliko zastupljena kod nas?

Proizvodnja malina u Srbiji aktuelna je kroz gotovo čitavu istoriju našeg naroda, prvo kao baštenska delatnost 19. veka, a onda i kao isplativa, voćarska kultura. Izutetan ukus sa malim postotkom šećera ali i velika optornost na vremenske i atmosferske uslove učinile su da se malina na našim prostorima posmatra kao “crveno blago”.