Proizvođači vinove loze suočavaju se sa sve većim izazovima, bez obzira na to da li je u

pitanju proizvodnja i prodaja vinskog sortimenta ili zaštita vinove loze.

Zahtevi za visokim kvalitetom krajnjeg proizvoda sve su strožiji, cene često nestabilne, a i klimatske promene imaju svoj uticaj.

Otpočinje nova sezona vinove loze, a pred nama i isto pitanje – kako ostvariti stabilne prinose i povećati profit u proizvodnji

Pa, rekli bismo da je zaštita čokota među prvim načinima da se obezbedimo na tržištu. Pred vama je mali vodič kroz zaštitu vinove loze, sa smernicama za efikasnu i uspešnu zaštitu vaših vinograda.

Vinograd u punom rodu

Šta je vinova loza?

Vinova loza pripada familiji Vitaceae – lozica, sa preko 60 vrsta grožđanih puzavica, od kojih se samo nekoliko uzgaja za ishranu (ostale su ukrasne).

Vinovu lozu je na teritoriji Srbije prvi put posadio car Marko Aurelije Prob, na Fruškoj Gori, i Aureus Mons u okolini Smedereva.

Zahvaljujući reljefu, klimi i zemljištu, u Srbiji je moguće uzgajati veliki broj kvalitetnih sorti vinove loze, od koje se proizvode vrhunska vina.

Zaštita vinove loze odvija se u skladu sa fenofazama

Hemijska zaštita vinove loze može se sprovoditi u svim fenofazama rasta ploda, a podrazumeva fizičku zaštitu vinove loze – orezivanjem i protivgradne zaštite, i hemijsku zaštitu putem fungicida i insekticida.

Hemijska zaštita vinove loze se usvaja lisnom masom, inhibira sintezu biljnih aminokiselina i preporučuju se preventivni tretmani u usevima i zasadima osetljivim na nedostatke mikroelemenata ili na zemljištima na kojima postoji deficit organske materije, karbonata i fosfata. 

Zaštita vinove loze se obično otpočinje na početku vegetacije, jer niska temperatura tla onemogućuje pravilan rad korena i lučenje materija koje utiču na usvajanje mikroelemenata.

Šta je “plavo prskanje” – jesenja zaštita vinove loze

Tretiranje “plavim kamenom” se izvodi u jesen, neposredno posle opadanja lišća. U to vreme prvi mrazevi obično počnu da hvataju sve delove voćke. Plava tečnost ima funkciju fungicida, i na bazi je bakarnih jedinjenja.

Fungicidi na bazi bakra imaju najširi spektar delovanja na patogene uključujući i bakterije ali se kod većine sorti kalema mogu upotrebljavati samo u fazama kada nema vegetacije (samo na ogoljenim granama,  posle rezidbe, kao priprema za vegetaciju).

Prskanje plavim “kamenom” se sprovodi u cilju uništavanja štetnih insekata koji prezimljavaju pod korom višegodišnjeg stabla i lastara.

Fizička zaštita vinove loze – Protivgradna mreža i Orezivanje 

Protivgradne mreže za vinograde imaju trostruki efekat. Ne samo da štite vinograd od grada, već onemogućavaju i pticama i nekim insekatima da prodru u voćnjak.

Neke protivgradne mreže mogu da smanje ožegotine na čokotima pri visokim temperaturama – ali – investicija nije mala. Vrednost zaštite vinograda mrežama otprilike je jednaka jednogodišnjem prinosu vinograda, u punoj berbi.

Rezidba vinove loze se obavlja iz nekoliko razloga:

  1. Regulisanje rasta
  2. Regulisanje rodnosti,
  3. Projektovanja broja okaca, lastara pa samim tim i grozdova u čokotu
  4. Regeneracije lastara
  5. Pripreme za aplikaciju fingicida i baktericida

Za rezidbu vinove loze, najznačajniji su jednogodišnji, ali zreli lastari, jer se na njima nalaze zimska okca koja predstavljaju osnovne nosioce rodnosti.

Postoje kratka i mešovita rezidba vinove loze. Prva podrazumeva prekraćivanje jednogodišnjih lastara na 2 do 5 okaca, a mešovita prekraćivanje zrelih lastara na lukove koji sadrže 6 i više okaca ili kratke kondire sa 2 okca.

Grožđe visi preko potpore

Vrste bolesti i štetočina: Plamenjača, pepelnica, moljci, grinje i siva trulež

Najopasnije bolesti koje značajno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta vinove loze su

  1. Plamenjač
  2. Siva trulež
  3. Pepelnica

Pored njih, vinova loza po običaju biva napadnuta i od strane bubica koje obožavaju da se goste slatkim sokom grožđica. Tako na listovima i stabljikama možemo sresti moljce i biljne grinje.

Sve ove bolesti po običaju se “leče” i suzbijaju herbicidima i fungicidima.

Pepelnica – Kada očekivati pojavu pepelnice na vinovoj lozi?

Najpodložniji napadu pepelnice su vinogradi na zemljištima u blizini šuma, sa lošim provetravanjem

Najteže je očuvati vinovu lozu u periodima godine kada su temperature u proseku od 20 do 28 stepeni Celzijusa, sa višom vlažnosti vazduha.

Najosetljiviji na pepelnicu su vinogradi kojima se tek formiraju bobice i grozdovi, i čokoti na početku cvetanja pa do nekih 3 nedelje nakon formiranja bobica.

Kasno i nepravilno orezivanje (ostavljanje prevelikog broja lastara), kao i preobilno đubrenje čokota takođe pomaže pojavu pepelnice.

Idealan početak zaštite vinove loze od pepelnice je kada su lastari dužine 5 cm, odnosno kad na grani ima 2, 3 lista.

Plamenjača

Plamenjača vinove loze spada u najproučavanije bolesti gajenih biljaka. Plamenjača nastaje zbog gljivice koja je veoma otporna na mraz, i prezimljava u zaraženom lišću loze.

Da bi se plamenjača “zapatila”, neophodno je da dva ili tri dana temperaturni uslovi od najmanje 11 stepeni budu propraćeni obilnim padavinama.

Siva trulež – uslovi i faze razvoja vinove loze pogodni za razvoj sive truleži

Siva trulež se stvara na izumrlim biljnim delovima i cvetnim kapicama vinove loze. Pojavu sive truleži ne možemo sa sigurnošću očekivati jer se simptomi bolesti ne ispoljavaju do pred sam kraj. 

Međutim, promena boje bobica (neuobičajena za taj momenat rasta) može biti znak da treba uraditi tretman suzbijanja sive truleži.

Faza zatvaranja grozdova je veoma osetljiva na zarazu sive truleži. U ovoj fazi bobice počinju da se dodiruju, a u slučaju oštećenja (čak i od jake kiše) otvaraju se vrata za ulaz gljivice. Posebno su osetljive bele sorte čiji je grozd zbijeniji (Rajnski rizling, Sovinjon, Šardone itd.)

Grinje i grožđani moljci

Na našim prostorima, vrste grožđanih moljaca koje se najčešće sreću u vinogradima su:

  1. Žuti grožđani moljac
  2. Pepeljasti grožđani moljac

Pepeljasti grožđani moljac se može pojaviti i do tri puta godišnje, u tri generacije; brojniji je i mnogo štetniji za izdanke i plodove vinove loze. Žuti moljac obično ima dve generacije.

Suzbijanje prve generacije je najbitnije, kada je roj manji. Prva generacija se “očekuje” obično pred period cvetanja ili neposredno nakon njega.

Već kasnije generacije moljaca nanose najveće štete i napadaju bobice, otvarajući prostor za pojavu sive truleži.

Hemijski sastav zemljišta i njegov uticaj na zaštitu vinove loze

Vinova loza može uspevati na različitim tipovima zemljišta ali razvoj značajno zavisi od teksture i strukture zemljišta.

Na dubokim i plodnim zemljištima čokoti su bujni i izuzetno rodni, dok se mnogi vinogradari slažu da je za bolji kvalitet grožđa (i vina) najbolje umereno siromašno zemljište.

Vinovoj lozi najviše prijaju zemljišta sa granularnom strukturom, u kojoj je 25% rastresitog, šljunkastog i peskovitog materijala sa primesama stena.

Zbog toga su vinogradi obično u brdima, odnosno na obroncima, jer ovakva konfiguracija terena i zemljišta  doprinosi sprečavanju tendencije zemljišta za zbijanjem, i olakšava prodor korenovog sistema.

Navodnjavanje vinograda i zaštita vinove loze od suše

Sušenje voćnjaka je nešto što vam se nikada ne bi smelo dogoditi

Razlike u padavinama (čitaj – vlažnosti tla) mogu smanjiti (ili povećati) prihode voćnjaka, zato je važno imati vlažno tlo, koje voćnjak snabdeva, ne samo vodom, nego i potrebnim mineralima i snagom da prođe kroz teške klimatske uslove i sve fenofaze.

Navodnjavanje voćnjaka se obično vrši cevima iz sistema “kap po kap” koje se priključuju na postojeći izvor/rezervoar vode (bunar, vodovod, i dr.).

Sistem za navodnjavanje vinograda provlači se uzduž voćnjaka, tako da bude što manje redova. Na ovaj način se štedi na dužini potrebnih cevi i na pritisku vode koji prolazi kroz njih. Cevi se obično postavljaju na visini od 50 do 75 cm, tako da ne smetaju pri kosidbi voćnjaka!

Crno grožđe na vinovoj lozi

14. februar, Dan Vinogradara

Povodom Dana vinogradara, koji se obeležava na praznik Svetog Trifuna 14. Februara, brojni gradovi organizuju Vinske susrete, degustacije i manifestacije posvećene ovoj plemenitoj sorti voća.

Uzgoj vinove loze ima najdužu tradiciju i poštuje se u skoro svim kulturama sveta. Da bi postao uspešan vinogradar, neophodna je ljubav prema prirodi, i posebno ljubav prema vinu. A da je sve ovo što pričamo istina, svedoči i ona stara – In Vinum Veritas.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više