Navodnjavanje zemljišta – kompletan vodič

Da bi se biljka pravilno razvijala i zdravo rasla, voma je važno opredeliti joj kvalitetno zemljište, namenjeno baš njoj – bez previše (ili premalo) vode koja bi hranila korenov sistem.

Voda, odnosno sistem za navodnjavanje jedan je od presudnih parametara kada je u pitanju podizanje zdravih i plodnih zasada, koju god kuluturu da gajite.

Međutim, postavljanje sistema za navodnjavanje nije “one man show” i često zahteva velika ulaganja, što privatna, što preko državnih subvencija (za šta je veoma često odlučuju mladi poljoprivrednici).

Da biste znali šta vas čeka ukoliko odlučite da svoju njivu opremite sistemom za navodnjavane, odnosno kap po kap sistemima – predlažemo da se upoznate sa našim vodičem.

Šta je norma navodnjavanja i kako je odrediti?

Za pravilan rast i razvoj biljaka veoma je važno dobro poznavati parametre kao što su struktura zemljišta, vremenski razmak zalivanja i sl, a svi ovi parametri podležu pod zajednički naziv “norma navodnjavanja”.

Postoji neto i bruto norma navodnjavanja, a izražava je u mm/m2. Neto norma je količina vode koju biljke i zemljište utroše na evapotranspiraciju, a dobija se pomoću jednačine vodnog bilansa.

Bruto normi navodnjavanja dodajemo i gubitke na zalivanje, površinske i podzemne oticaje ili gubitke “u mreži”.

Norma zalivanja najviše zavisi od dubine vlaženja, tj. vlažnog kapaciteta zemlje, Iz toga sledi da je za peskovita zemljišta potrebna manja norma zalivanja, nego, na primer, za glinovita. Takođe, ni zahtevi biljaka tokom rasta i/ili vegetacije nisu iszi pa se norma zalivanja i tu može razlikovati.

Zašto Vam ne sistem za navodnjavanje apsolutno neophodan?

Bilo da ih gajite u zatvorenom prostoru ili na otvorenom, mora se napraviti plan kako će se biljke snabdevati vodom. To obično znači ili da ćete ih zalivati – ručno, ili će vodu dobijati putem sistema za navodnjavanje.

Ukoliko gajite biljke na otvorenom polju, sitem za navodnjavanje bi moglo u potpunosti izostane, ali kada je zatvoreni prostor u pitanju, neophodno je postaviti sistem kap po kap, ili se, pak, odlučiti za ručno zalivanje.

Ipak, korišćenje sistema za navodnjavanje ima određenih prednosti u odnosu na svakodnevno nošenje kante i ručno zalivanje:

1. Ekonomično je i efikasno

Količina utrošene vode kojom se zaliva zasad skoro je tri puta veća u odnosu kada se zaliva pomoću sistema kap po kap. Veliki razlog ovolike razlike je što se uz ručno navodnjavanje dosta vode se razlije i otekne.

Sistemi za navodnjavanje kap po kap štede vodu (a na kraju i novac) jer koriste daleko manje vode za istu površinu. Takođe, oprema za navodnjavanje je napravljena tako da ravnomerno raspoređuje dotok vode tik uz biljku.

Takođe, pri ručnom zalivanju, voda može prodreti samo do određene dubine, koja vrlo često nije dovoljna da bi biljke dopremljenu vodu (vlagu) i iskoristile.

Sa druge strane, sistem za navodnjavanje kap po kap periodično i ravnomerno natapa zemlju tako da vlaga prodire u dublje slojeve – bez sabijanja zemljišta.

2. Visoki prinosi i kvalitet bez obzira na godišnje doba

Sistemima za navodnjavanje se osiguravanju visoki prinosi i kvalitet proizvoda nezavisno od toga kakvi su prirodni uslovi ili doba godine. Navodnjavanje posebno pogoduje sušnim delovima godine, pa čak i vetrovitim jer predupređuje stavranje pokorice.

Održavanje strukture zemljišta je veoma važno jer se ne narušava vodno-vazdušni sistem i poroznost zemljišta. Na ovaj način, naša biljka duži vremenski period može da koristi zalihe vode, a koren neće istruliti.

Takođe, ponekad je štetno biljku zalivati preko listova. Sistemi za navodnjavanje kap po kap se koriste bilo kada, danju i noću, a posebno su korisni preko leta, kada zasadu preti opasnost od visokih temperatura i suše.

Kako odabrati pravi sistem za navodnjavanje?

Zavisno od kulture koju gajite na svojim njivama, treba odabrati i tip sistema za navodnjavanje. Pravilnim izborom sistema kap po kap skoro da se može garantovati uspeh u proizvodnji gajene, biljne kulture.

Dakle –  Kako odabrati sistem koji odgovara Vašim potrebama?

Izborom odgovarajućeg kap po kap sistema, mogu da se opravdati uložene investicije, i značajno uštedeti voda i električna energija – posebno ako navodnjavate velike površine.

Zato pre nego što počnete da gledate opremu za navodnjavanje zemljišta, odgovorite na ovih nekoliko pitanja:

• Kojoj grupi zemljišta pripada vaša njiva?

• Kakav je kvalitet vode kojom biste zalivali zasad?

• Koji je kapacitet izvorišta?

• Koja je vrsta vodozahvata?

• Odredite način navodnjavanja (zalivnu normu i turnus navodnjavanja)

• Odaberite sistem za navodnjavanje

Voda mora biti potpuno ispravna

Veoma je važno da voda kojom će se navodnjavati mora da zadovolji osnovne kriterijume fizičkog i hemijskog kvaliteta vode. Ovi parametri se izražavaju proticajem ili izdašnošću izvorišta, temperaturom i količinom suspendovanih materija.

Hladna (ili previše topla) voda – dovedena različitim načinima navodnjavanja – do zemljišta/biljaka, smanjuje sadržaj hranljivih materija, njjihovu mikrobiološku aktivnost, a u nekim slučajevima dovodi i do pojave suše.

Koje zemljište je pogodno za navodnjavanje?

Informacije o pogodnosti i predispozicijama zemljišta za postavljanje sistema za navodnjavanje su veoma korisna polazna tačka u projektovanju sistema kao po kap.

Naime, zemljišta različitih klasa su podeljena u grupe prema pogodnostima za navodnjavanje i razlikujemo četiri osnovne grupe:

1. Zemljišta u bez ograničenja za navodnjavanje (černozem, aluvijalna zemljišta)
2. Zemljišta koja se mogu navodnjavati uz opreznost: sekundarno prevlaživanje, zaslanjivanje i alkalizacija (livadska crnica, černozem sa ranijim znacima ogoljevanja)
3. Podtipovi zemljišta sa velikim ograničenjima za navodnjavanje (bezkarbonatnost, zabarenost i težak mehanički sastav)

Kako se boriti protiv suše tamo gde nije moguće navodnjavanje?

Stručnjaci za poljoprivredu ističu da postoje dve uspešne metode koje mogu biti od pomoći u borbi protiv suše – tamo gde nema adekvatnih uslova za navodnjavanje (nedostatak padavina, zakorovljena i neobrađivana zemlja).

Prvi metod je održavanje površinskog sloja zemljišta, posebno u voćnjacima i vinogradima – i posebno tokom vegetacije, kada je zasad u posebno osetljivom periodu i rastresitom stanju.

Drugi uspešan metod za sprečavanje prekomernog gubitka vlage iz zemljišta je takozvano malčiranje, odnosno zastiranje površinskog sloja zemljišta različitim biljnim materijalima (slama, pokošeni korov u samim voćnjacima i vinogradima).

Trajanje zalivanja zavisi od agrotehničkih mera, rokova i tržišnih zahteva, a usko je vezana i za proizvođača opreme i sistem koi se koristi.

Na primer, minimalna dužina rada sistema kap po kap treba da obezbedi da voda stigne u deo korenovog sistema biljke.

Navodnjavanje bi trebalo da traje toliko da uneta voda prodre do cećih dubina, jer se tu nalazi i najveći deo zapremine korenovog sistema, odnosno hranljivih materija koje on skladišti.