Voće koje najbolje uspeva i najviše se isplati gajiti u Srbiji

Mnogi će se složiti da nema ukusnijeg i pristupačnijeg voća do onog koje je proizvedeno u našoj zemlji. Tada stvaramo priliku da marketi budu puni, i da se ljudima omogući šansa da svoju ishranu obogate različitošću, a onda i zdavim namirnicama.

Srbija je takođe poznata i po voćnjacima na kojima se razne vrste ovdašnjeg, pa čak i nešto južnijeg voća, uzgajaju za ličnu upotrebu. To obično ne podrazumeva ogromne plantaže; dovoljna je bašta uokviru dvorišta, za po jedno drvo kruške, jabuke, maline ili nekog drugog voća.

U nastavku ove priče, pripremili smo osnovne informacije o gajenju nekoliko vrsta voća po kojima je naša zemlja prepoznatljiva u svetu, i kultura koje upravo na ovom prostoru daju najviše prinosa.

Stručnjaci preporučuju – kulture koje se najviše isplati gajiti u Srbiji

U voćarstvo naše zemlje se godišnje uloži i po 50 miliona dolara od strane Svetske banke, a mnogi poljoprivrednici bespovratno dobijajui 50% svojih investicija. Srbija je odavno poznata kao dobro mesto za voćarsku proizvodnju, ali neke od kultura je posebno isplativo saditi na našem prostoru.

Borovnica

Prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod zasadima borovnice se iz godine u godinu povećavaju, pre svega zbog stabilne cene otkupa ovog voća, koja se u proseku kreće od 700 do 800 dinara za kilogram.

Prvi veći rod borovnica daje u trećoj godini, dok je četvrti rod dovoljan da se pokriju skoro svi troškovi zaduživanja i isplate sadnica. U petoj godini roda se zarađuje, a prinosi ove voćke varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, pa i 12 ili čak 25 tona po hektaru.

Cena za kilogram borovnica se obično kreće oko 700 dinara, ali ono što ljude odbija već na samom početku jesu velika ulaganja. Da biste osigurali svoje borovnice, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode i sistem za navodnjavanje, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal.

Međutim, pomoć države i kvalitetna cena otkupa čini da voćari koji gaje borovnicu osećaju priličnu sigurnost u svoju budućnost.

Trešnja

Naredna voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji jeste trešnja. Zasadi trešenje predstavljaju ogroman, neiskorišćeni potencijal, deficitaran ćak i na evropskom i svetskom tržistu.

Broj sadnica trešnje po jednom hektaru obično iznosi od 800 do 1.200 stabala. Jedno stablo trešnje povećava svoj rod tri do četiri puta svake naredne godine. Trešnje koje se u Srbiji gaje imaju oko 4 ili 6 grama, ali novije sorte mogu da teže i po 10 ili 14 grama, što je ogromna razlika.

Cena sadnica trešnje je oko 8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra za podizanje voćnjaka. Optimalni prinos u jednoj sezoni je 20 tona po hektaru, a prodajna cena ide od 1,8 do 2 evra za kilogram.

Prvi komercijalni rod vašeg zasada trešnje možete očekivati u trećoj godini, a pun rod vas čeka četvrte ili pete godine, uz primenu svih savremenih agro i pomotehničkih mera. Te godine se vraćaju sva uložena sredstva i ostvaruje se zarada.

Orah

Ulaganja u podizanje plantaže oraha iznosi oko 1.400 evra po hektaru, ali orah je poznata kultura koja donosi dobru zaradu i veoma je lak za uzgoj i održavanje. Ipak, za prvi prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

Za prvu sadnju se obično uzimaju dvogodišnje, kalemljene sadnice oraha, a opširan sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem.

Proizvodnja oraha je veoma jeftina; iziskuje mali broj prskanja kako bismo rod zaštitili od štetočina, a orah nije ni probirač po pitanju zemljišta.

Orah daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje od 45 do 55% jezgra – oko dve tone. Cene se razlikuju od otkupljivača, i kreću se od 5 do 10 evra za kilogram.

Malina i kupina

Maline i kupine su višegodišnje, listopadne i zeljaste biljke koje rastu u obliku žbuna. Srbija je na 3. mestu po uzgoju i izvozu maline, što nas čini jednom od vodećih svetskih proizvođača ove bobice.

Malinama i kupinama odgovaraju propusna i restresita, slabo kisela zemljišta koja su veoma bogata humusom. Ove bobice vole vodu pa zemljište uvek mora biti vlažno kako bi koren uspešno opstao, a zatim da bi biljka i rodila.

Upravo zbog toga se u Srbiji maline i kupine gaje najviše u brdskim i planinskim područjima sa mnogo padavina, jer in takvi uslovi najviše odgovaraju. Sade se od oktobra do aprila, zbog dobrog ukorenjivanja sadnice, a nešto pre leta žbunovi se moraju orezati.

Najbitnije je da poljoprivrednici na pravi način sagledaju šta to treba da urade na svojim malinjacima, odnosno na koji način mogu da poprave kvalitet zemljišta da bi maline dale što veći prinos.

Jabuka

Na području naše zemlje postoje mesta gde se može intenzivno gajiti jabuka. Uzgoj jabuke se često posmatra kao osnovica voćarske proizvodnje naše zemlje, posebno jer se stopa uspešnosti u prinostu neke bilje poredi sa prinosom jabuka, a onda i krajnom cenom koju proizvođaču dobiju nakon predaje voća.

Plodovi jabuka, skoro svih sorti, sazrevaju od ranog leta, pa sve do kasne zime, a plodovi zimskih sorti su i najcenjeniji jer obično daju najveći prinos i kvalitet, posebno jer zimi nema velikog izbora kada je kupovina voća u pitanju.

Kruška

Na području naše zemlje se gaji više od 200 različitih sorti krušaka (a postoji oko hiljadu sorti). Sve sorte se razlikuju na osnovu izgleda, veličine, oblika, boje i naravno ukusa.

Kruška je odavno poznata po svom lekovitom učinku na kardiovaskularni sistem, a podstiču i dobro varenje. Mogu se gajiti na najraznovrsnim mestima, od plantaža, voćnjaka, pa sve do bašta.

Kruški treba oko dvadeset dana da procveta, što obično obuhvata period od aprila do maja. Da bi gajenje kruške bilo uspešno potrebno je zemljište dobro drenirati, a potražiti ilovasta ili ilovasto-peskovita područja.

Kruška dobro podnosi sušu, za razliku od jabuke, jer ima koren koji seže veoma duboko u zemlju pa može sam da crpi vodu iz dubljih slojeva. Period kada kruškama treba najviše vode jeste tokom bujnog rasta, najčešće tokom juna i jula.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

Srbija je poznata kao ratarska i voćarska, poljoprivredna zemlja, tako da je svaki region postao prepoznatljiv po određenoj kulturi koja tu najbolje uspeva i gaji se u najvećoj količini.

Tako je subotičko-horgoški region najbolji za gajenje jabuka i višanja. Fruškogorski region je pogodan skoro za sve voćne vrste ali najbolje rezultate ostvaruju uzgajivači jabuka, breskvi, trešnja i višnja.

Podunavski region je uvek bio pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se na tom prostoru najviše gaje jabuke, breskve, kruške, trešnje i kajsije.

Timočki region Srbije je izuzetno pogodan za proizvodnju oraha, lešnika, ali postoje i uzgajivači višanja na ovom području. Šumadija je već daleko čuvena po proizvodnji jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške. 

Zapadnomoravski rejon, sa sedištem u gradovima Kraljevo, Čačak i Užice pogodan je za uzgoj šljiva, malina i borovnica, dok se u Južnomoravskom regionu, dakle oko Leskovca, Niša i Prokuplja najbolji rezultati postižu ulaganjem u višnje, jagode, kruške i borovnice.

Iako se ove voćke gaje skoro svuda u svetu, činjenica koja je prepoznata od strane svetskih stručnjaka jeste da voće iz Srbije ima najbolju prođu kod kupaca, i to zbog jedinstvenog ukusa i boje.

Tako su neke sorte šljiva, krušaka i jabuka dobile posebno ime, poreklom sa naših prostora. Samo se kod nas gaji sorta šljiva pod nazivom “čačanska lepotica”, “čačanska rodna”, “stenlej” i “požegača”. Najbolja sorta za preradu, (posebno za rakiju) je “crvena ranka”, a od novih sorti pariraju joj “toptejst” i “prezenta”.

Od jabuka su najpopularnije sorte “zlatni delišes” i “gala”, sa svojim inostranim pandanima “greni smit”, “fudži”. Na evropskom tržištu višanja, kao prepoznatljiva i najbolja za preradu je “oblačinska višnja”, ali treba pomenuti i krupne sorte sa ovih prostora kao što su autohtona “šumadinka” (dobijena u Institutu za voćarstvo u Čačku), i mađarske sorte “erdi botermo”, “erdi jubileum” i “ujfertoška grozdasta”.

Ističe se da je voće veoma perspektivna grana srpske industrije, i da bi trebalo više prostora posvetiti čuvenim autohtonim sortama (npr. kruški “karamanki”), ali bi svakako trebalo saditi i strane vrste voća, poput kruške “viljamovke” ili australijskih i  italijanskih sorti.

Voća je u Srbiji uvek bilo, a kako se čini, još dugo će naša zemlja uspevati da se u svetu probija kao jedna od vodećih “voćnih” sila, predstavljajući svetu, ali i svom narodu, nove, ukusne i uvek sveže plodove koji su dostupni svake sezone.