Sve prednosti kruške – vitamini i ostale primene

Prema raspoloživim podacima u Srbiji se pod zasadima kruške nalazi nešto više od 7.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok je prirodni potencijal naše zemlje da isprati proizvodnju ove voćke čak 12 puta veći.

Predeo Mačve beleži porast sadnica svake godine, svrstavajući ovaj region kao najpogodniji za uzgoj i obradu ove vrste voća.

Od nekadašnjih 60 hektara pod kruškama, koliko je bilo 2011. godine, danas se pod stablima ovog voća u tom delu Srbije nalazi na čak 250 hektara najplodnije srpske zemlje.

Slatke i sočne, kruške su nekada nazivane darom bogova. U našoj zemlji se aktivno gaji i izvozi preko 20 vrsta kruške – a kako se sade, kad se beru i na koje načine se koriste saznajte dalje u blogu.

Uzgoj kruške – sadnja, orezivanje i berba krušaka

Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama.

Odlična ekspozicija terena, adekvatni klimatski uslovi i isplativost proizvodnje neki su od  odlučujućih razloga za domaće voćare da se upuste u avanturu zvanu uzgoj kruške.

Kruške se mogu gajiti na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a ima ih i u divljem obliku; tada rastu u šumama i posmatraju se kao sorte “divlje kruške”.

Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena za pčele.

Priprema zemljišta za kruške

Da bi kruška dala dosta ploda, neophodno je posatiti sadnicu na mestu koje je bogato humusom, i gde je zemlja u kombinaciji ilovače i peska. Ovakvi sojevi zemlje su obično neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0).

Ova kombinacija zemlje nam poručuje i da kruški nije neophodno obilno navodnjavanje. Kruška ima snažan i dug korenov sistem koji vodu crpi iz dubljih slojeva zemlje, i to najviše tokom perioda juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara.

Najpopularnije i najrasprostranjenije sorte kruške

Postoji preko hiljadu vrsta, odnosno sorti kruške, i sve one se, u manjoj ili većoj meri razlikuju prema veličini, obliku, boji i ukusu, a iskusni voćari bi ovoj podeli dodali i dužinu skladištenja kao bitan način raspoznavanja kruške.

Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana kruške na tržištu jedne države.

Rane, kasne i sorte kruški sa srednjim dobom sazrevanja

Rane sorte mogu se uzgajati u skoro svim područjima, sve dok period mrazeva nike dug i snažan. Takođe, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći.

Kasne zimske sorte zahtievaju dovoljno sunčanih dana da bi mo­gle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima.

U ovom slučaju, treba posvetiti posebnu pažnju pitanju navodnjavanja, jer kasne sorte kruški iziskuju više vode – koju (prirodno) ne dobijaju jer tokom leta obično vlada suša.

Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na lo­kacijama svih područja Srbije, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.

Kruska viljamovka

Najbolja sorta kruške za sadnju u Srbiji je Viljamovka. To je sorta koja potiče iz Velike Britanije i ujedno je jedna od najpopularnijih sorti kruške na svetu.

Kruška viljamovka pripada kasnim, krupnim sortama. Ova kruška počinje da rađa rano, a bere se dve nedelje pre zrenja (krajem avgusta ili početkom septembra).

Plod viljamovke je svetlozelene boje koja se pretvara u žutu kako plod zri. Meso ploda je žućkastobelo, veoma je slatko i sočno, punog je ukusa i izuzerno specifične, prepoznatljive arome.

Viljamovka može mesecima stajati u hladnjači, a najčešće se utrošiti na proizvodnju rakije, koja je zbog sorte od koje se pravi nazvana – Viljamovka.

Junska lepotica

Poreklom iz Italije, dolazi sorta kruške nazvana “Junska lepotica”. Nju karakteriše sitan, izdužen i zdepst plod, sa glatkom i suvom površinom koja može biti od svetlozelene do crvenkaste boje.

Ove sorte kruške karakteriše sočno, slatko i veoma aromatično meso. Da bi se podstakla na bujnost, ovu sortu je potrebno redovno orezivati.

Kruska lubeničarka

Kruška Lubeničarka (Bostanka) spada u stare sorte kruške, pogodne za sadnju u dvorištima. Njen plod je sitan, crvene boje, sočnog i izuzetno aromatičnog mesnatog dela.

Kruška lubeničarka je veoma otporna je na bolesti i štetočine, a činjenica da se preporučuje za sadnju u dvorištima označava i da se lako održava.

Kruska kaluđerka

Kruška kaluđerka spada u veoma stare sorte kruške, i veoma rodne vrste poklom iz Francuske. Plodovi su krupni i duguljasti, meso je bele boje, sočno i slatko-kiselog ukusa bez posebne arome.

Stare sorte kruške kao što je kaluđerka pogodne su za skladištenje jer u hladnjačama može dosta dugo da stoji, a da ne izgubi na kvalitetu.

Karamanka kruska

Karamanska kruška, ili kruška karamanka je još jedna vrsta koja spada u stare sorte krušaka, ali njena popularnost ni danas ne jenjava na tržištu.

Stablo kruške karamanke može da živi i do 200 godina, a sadnice su najčešće jako bujne, sa izuzedno razvijenim i snažnim korenovim sistemom.

Plodovi karamanke su pravilnog, kruškolikog oblika i izuzetno krupni. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izraženim rumenilom sa sunčane strane.

Ono što je za ovu sortu veoma karakteristično jeste njena izuzetna otpornost na bolesti i činjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe.

Abate fetel

Abate fetel pripada najčešćim sortama koje se uzgajaju autohtono na Siciliji, i koja se poslednjih godina zbog visoke cene pokazala kao vodeća sorta na tržistu.

Plodovi su neujednačene krupnoće, a sazrevaju kasnije od ostalih – od druge polovine septembra do polovine oktobra.

Kruske za zdravlje – zašto je dobro jesti kruške

Zahvaljujući kombinaciji različitih vitamina koje sadrži kruška, ona predstavlja jednu od retkih voćki koja svojim blagotvornim delovanjem može uticati na nekoliko procesa u našem telu.

Počevši od toga da su vitamini i minerali zaslužni za održavanje snažnog imuniteta, pa sve do toga da konzumiranje kruške pre obroka može značajno olakšati varenje.

Kruška takođe blagotvorno deluje na različita stanja kože; njeni enzimi, obilje vitamina A, B, C, E i beta karotena se izvlače kako bi postali ključni sastojak krema protiv bora.

Vitamini B grupe iz kruške pomažu organizmu da se nosi sa stresom; oni hrane nervni sistem i učestvuju u procesu dobijanja energije iz ugljenih hidrata.

Kruške su prirodni i brz izvor energije. Razlog tome jesu značajne količine monosaharida: fruktoze i glukoze, kao i levuloze – najslađeg od svih prirodnih šećera.

Zahvaljujući velikom procentu kalijuma, jedenje krušaka pomaže u sprečavanju pojave artritisa i reume, a folna kiselina koje ima u ovom voću neophodna je za dobar neuro-mišićni rad, rast i razvoj.

Kruška je i jedna od prvih voćki koja se preporučuje za ishranu odojčadi, kao sastavni deo kašica. Ovo voće ima sposobnost da vrlo brzo utoli glad, a istovremeno daje snagu za obavljanje dnevnih aktivnosti.

Omiljeni proizvodi od kruške

Organska kruška pogodna je za konzumaciju u svežem stanju, za pravljenje kompota, pekmeza, marmelada i džemova, slatkog ali je verovatno najpoznatija u tečnom stanju – kao rakija kruškovača. Najpoznatija kruškova rakija dobija se od sorte viljamovke.

Da li otpočeti uzgoj kruške u Srbiji?

Ono što budući voćari moraju znati, jeste da prvi ozbiljniji dohodak u proizvodnji krušaka dolazi “tek” u petoj godini.

Takođe, za dobar prinos i kvalitetne plodove, neophodno je uporedo ulagati i uvoditi nove tehnologije, zaštititi zasade protivgradnim mrežama, uz obavezno uspostavljanje sistema za zalivanje.

Ako se tako postave stvari i ispoštuje tehnologija gajenja, onda nijedan voćar neće imati problem sa plasmanom, jer će u tom slučaju imati u ukupnom rodu najviše plodova u ekstra i prvoj klasi.

Uz to, svi znamo da kvalitetna roba uvek nađe put do kupca. Upravo je to slučaj sa kruškama iz brojnih zasada širom naše zemlje, koje konzumiraju kupci iz Crne Gore, Rusije, Hrvatske i Makedonije.