Sve prednosti breskvi – zašto je lekovita i da li je isplativa?

Sočna i lekovita, breskva se na našim prostorima uzgaja još odavnina, kada su sorte breskvi bile mnogo drugačije od onih kakve beremo ili kupujemo danas.

Jeste li znali da se nove sorte breskvi u Srbiji i dan danas pojavljuju, a veliki promet uslovljen je i velikom potražnjom za ovom osvežavajućom voćkom.

Sadnice breskve se sve brže proizvode, što se ne može reći da je osobina u istoj meri zastupljena kod drugih vrsta voćki.

Zašto toliko volimo breskve i šta one zapravo rade za naše telo, saznaćemo u daljim redovima.

Takođe, ponudili smo i mali pregled risplativosti, razloga i načina za uzgoj breskve u Srbiji (za sve zainteresovane voćare).

Zbog čega je dobro uvesti breskve u ishranu?

Breskva je idealna, niskokalorična namirnica, a pritom prava riznica hranljivih materija neophodnih za osnaživanje imuniteta. Vitamini u breskvi mogu nadomestiti skoro 30% dnevnih potreba jednog čoveka za vitaminom C i vitaminom A.

Jedna voćka srednje sadrži sadrži oko 40 kalorija, bogata je vlaknima i najviše vodom. Uz breskve ćemo duže biti siti, zdravi, a onda i vitki.

Za breskve se smatra da imaju potencijal da smanje rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja jer obiluju andioksidansima, fenolima i selenom, poznatim po tome što kontrolišu porast lošeg holesterola.

Zbog visokog sadržaja vlakana, breskve regulišu rad sistema za varenje, pozitivno utiču i na rad bubrega i bešike, a poznato je i da se enzimi iz breskvi estrahuju da bi postali glavni “radnici” u kremama namenjenim za poboljšavanje stanja kože i regeneraciju tkiva.

Breskve (i njihove cvetove) u Mađarskoj često zovu “Voće za smirenje“, jer one uspešno otklanjaju stres, dok u nekim delovima sveta za breskve vezuju i afrodizijačko dejstvo.

Sorte breskve u Srbiji

Sorte breskve se dele u tri grupe: prave breskve, nektarine i breskve čiji su plodovi pogodni za preradu – to su one sitne, ponegde poznate kao “vinogradarske” breskve, čiji je obim mali, koža žućkasta, ali su izuzetno slatke i ukusne.

Na našim prostorima i prema dosadašnjim statistikama, prisutne su razne vrste breskvi, sa različitim redosledom sazrevanja, mada se u tom pogledu razlikuju “tek” za deset do dvanaest dana.

Voćari obično biraju između sedam ili osam sorti breskvi, koje po statiskitama daju javeći prinos i najkvalitetniji plod. Kada pogledamo brojnost vrsti i dane kada one sazrevaju, jasno se zaključuje da berba breskvi traje tokom čitave letnje sezone – i to bez prekida.

Ovo su sorte breskvi u Srbiji koje ćemo najčešće sresti u voćnjacima:

1. Spring tajm – bele, mesnate breskve poreklom iz Kalifornije. Iako je plod sitniji, ova rana breskva spada u  rasne sorte koje se u svetu najvise gaje za preradu.
2. Spring gold – još jedna “amerikanka” malo ružičasije kože od prethodne, ali jednako mesnata, sa dobrim rodom i vrlo otporna na mrazeve.
3. Kolins – rana breskva koja najbolje podnosi transport, i dosta slična prethodno opisanim sortama. Prva sadnica potiče iz Nju Džerzija u Americi.
4. Rani red heven – Jedna sorta koja je dobijena u želji da se “Red heaven” jede ranije. Prepoznaćemo je po tome što je košticu izuzetno lako odvojiti od mesa. Poslali su je iz Vašingtona.
5. Red heven – pokožica je žuta i zatvorenocrvene boje, a plod odličnog kvaliteta. Drvo je bujno, vrlo rodno i otporno prema mrazu. Ova sorta breskve se smatra najranijom od svih “regularnih”.
6. Glok heven – crvena sorta poreklom iz Mičigena (kao i prethodna), sa mesnatim i vrlo slatkim mesom.
7. Red skin – iz Merilenda dolazi srednjekrupan plod zlatno-crvene breskve, koja je osim na mraz – izrazito otporna i na bakterije i druge štetočine.
8. Fajet – Još jedna kalifornijska, žuta i mesnata breskva koja sazreva krajem avgusta. U našim krajevima je zamenila poznatu, Haleovu poznu breskvu.

Nektarine – omiljene breskve u Srbiji

Prve zasade nektarina podignuti su davne 1974. godine u Poljoprivrednom kombinatu “Beograd”, Voćarskom gazdinstvu “Grocka” i Voćarskom gazdinstvu “Kosmaj”.

Nektarina se ni u čemu ne razlikuje od uzgoja “obične” breskve; zemljišni zahtevi su isti, klimatski, orezuju se isto, đubre i štite od napada bolesti i štetočina. Razlika je isključivo u genetskom sastavu: nektarina nema gen maljavosti.

Kada i kako se sadi i bere breskva?

Da bi proizvodnja bila što isplativija veoma je bitno odabrati odgovarajuće sorte breskve za date uslove. Onda se postavlja pitanje – kakvi uslovi odgovaraju breskvi?

Na velikim plantažama, ali i u malom, privatnom sektoru broj i osobine breskvi zavise od vremena sazrevanja, veličine zasada, mogućnosti za berbu plodova, tržišta i postojanja hladnjača u neposrednoj blizini.

Kod breskvi nije neophodno proređivanje plodova, jer se većina sorti, prirodno proređuju opadanjem ili slabijim zametanjem. Međutim, ako se želi postići veća krupnoća plodova, neophodno je da se stabla proredjuju rano i da se jedan plod ostavlja na svakih 15 cm grančice.

Kada se sade breskve?

Breskva se sadi zavisno od toga kada je predviđeno da daje plod. Najranije sorte breskve u Srbiji su najmanje zastupljene jer spadaju u red onih sa plodom najlošijeg kvaliteta, pa je i cena otkupa niska; one zru već sredinom juna.

Sadnja se najčešće obavlja u rano proleće ili u jesen. Iskopaju se rupe široke i duboke tek toliko da se sadnica može stati, na udaljenosti od 50 ili 60 cm.

Koren se prekrije zemljom koja se dobro sabije (nagazi), doda se đubrivo (najbolje goveđe ili ovčje, organsko), zatim opet doda obilni sloj zemlje i sadnica se zalije. Mekana stabla sadnica je ponekad potrebno privezati za čvtstu potporu, da bude stabilnija.

Klima i podloga za breskve

Breskvama najviše pogoduje sredozemna klima s vlažnim zimama i toplim i suvim letima. Zemljište mora biti potpuno zaravnano, ali duboko, rastresito, vodopropusno, sa dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Navodnjavanje je takođe jedna od bitnih karakteristika za opstanak voćnjaka.

Da li se isplati gajiti breskve u Srbiji?

Najveći svetski proizvođači breskvi su Sjedinjene Američke Države, Francuska i Italija. Srbija se poslednjih godina bori za primat u Evropi, što čini breskvu veoma unosnom voćkom.

U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, ova voćka je na petom mestu (iza šljive, jabuke, kruške i višnje), sa 4,27% ukupne površine pod zasadima.

Kao regioni koji se ističu kao najpogodniji za uzgoj breskve, izdvajaju se fruškogorski i podunavski region – gde se ujedno gaji i najveći broj voćnih vrsta. Perspektivno gajenje breskve u Srbiji polazi od uslova da se zone gajenja ograniče upravo na ove lokalitete:

• Smederevo,
• Grocka,
• Beograd i šira područja u toj oblasti
• Bela Crkva,
• Sremska Mitrovica,
• Novi Sad,
• Subotica,
• Niš,
• Leskovac,
• Čačak,
• Prizren

Ko još ne voli sočne, osvežavajuće i preukusne breskve? Ovo voće gaji se vekovima, a prvi put su uzgajane u Kini gde se do danas smatraju simbolom plodnosti i prijateljstva.

Pored toga, osim što su breskve izuzetno zdrave i lekovite – veoma su unosan posao, što ste mogli i zaključiti iz našeg teksta.