Kako sačuvati biljke od mraza tokom hladnih dana?

Zaštita biljaka od hladnoće podrazumeva primenu posebnih znanja i veština kako bi se one zaštitile od padavina, mraza, snega, leda i drugih vremenskih nepogoda, a sprovodi se svake godine i na svim zasadima koji su planirani da opstanu i prežive period niskih temperatura. Jedino zaštita biljaka od mraza može garantovati sveže i zdrave proizvode tokom leta.

Uzgajivači su ključni faktor kada je u pitanju zaštita biljaka od izmrzavanja, bilo da nam je na umu samo održavanje bašte, placa ili njive. Zbog toga je preko potrebno temeljno upoznavanje sa načinima i sredstvima kojima se možemo poslužiti u nameri da zaštitimo biljke od hladnoće. U narednim redovima, razrešićemo sve vaše nedoumice.

Kako mraz utiče na naše biljke?

Niske temperature imaju štetan uticaj na biljku jer usporavaju njihove fiziološke procese, a ponekad ih i sasvim prekidaju. Kada temperatura padne ispod 0°C, dolazi do formiranja leda u biljci, voda ne cirkuliše, biljka ne diše, ne izbacuje štetne produkte i na kraju – truli. Koliko će mraz oštetiti biljku zavisi od mnogo faktora, ali neki od najvažnijih jeusu:

  • Vremena pojave mraza,
  • Jačina i trajanje mraza,
  • Vrsta/sorta biljke
  • Faze razvića i stanje biljke

Na primer, mraz u rano proleće može naneti ozbiljniji štetu poljoprivrednim kulturama koje se seju upravo zbog toplijeg vremena, međutim, šteta može biti značajno smanjena, pa čak i sprečena, ukoliko se primenjuje aktivna ili/i pasivna zaštita biljaka od mraza.

Aktivna zaštita biljaka od mraza i niskih temperatura

Određenim načinima zaštite biljaka od mraza podržavamo njihov opstanak u hladnijim uslovima; omogućavamo im da zadrže optimalnu toplotu (stabla i zemlje oko korona), i obezbeđujemo adekvatno “mešanje” vazduha u kanalima u zemlji.

Zavisno od kulture koju uzgajamo, zaštita biljaka od mraza može se provoditi aktivno ili pasivno, odnosno metode koje primenjujemo tokom zaštite mogu se svrstati u aktivne ili pasivne metode.

Aktivne zaštita biljaka od mraza podrazumeva upravo čuvanje i/ili dodavanje toplote i mešanje vazduha, a mogu se izvoditi na više načina.

Mraz na biljkama

1. Zaklanjanje biljaka – zaštita biljaka od mraza pomoću zastora

Mnogi smatraju da je najbolja zaštita biljaka od mraza zaklanjanje cele biljke. Da bi se biljka (ili ceo zasad) ogradio i zaštitio, nije potrebno podizati čvrste, baštenske ograde već je dovoljno postaviti zastore koji imaju pregrade, koji su “vetropropustljivi” i ublažavaju udare vetra i mraza.

Zaštita biljaka od mraza pomoću kartona ili metala

Zaštita biljaka od mraza se može uspešno sprovesti i korišćenjem kartonske kutije. Dovoljno je da stavimo saksiju u kartonsku kutiju koju ćemo preko dana držati otvorenu, kako bi biljka dobijala dnevnu svetlost.

Osim naleta vetra, karton če biljku zaštititi od svih promena temeprature ali i štetočina poput  buba ili ptica. Metalne kutije ili konzerve takođe mogu poslužiti, ali se moraju “obmotati” oko biljke, odnosno oko stabla, kako bi koren i dalje ostao u zemlji.

Zaštita biljaka od mraza pomoću kesa ili platna

Papirnim kesama možete iseći dno, a onda kesu postaviti preko biljke kako bi je štitila i od hladnoće, ali i od toplote, odnosno kondenzacije. Ukoliko posegnete za platnima na njivi, ne zaboravite da ih tokom dana uklonite kako bi biljke dobile dovoljno suna.

Mnogi zemljoradnici i baštovani preporučuju prekrivanje biljaka uz pomoć jutanog platna, najlakše dostupnog u obliku džakova. Juta štiti biljke, a istovremeno sprečava prekomerno skupljanja toplote i vlage tokom toplijih zimskih dana. Tu su naravno i sredstva zaštite kao što su izbušene plastične flaše, plastične kutije od hrane, plastične kese, torbe i dr.

2. Posipanje debelog sloja đubriva oko biljke

Tokom hladnih dana, biljkama je potrebno više đubriva iz kojeg bi crpele minerale i vlagu. Zato nemojte čekati i već da prvim mrazom zastrite biljke debeo sloj đubriva. Ovako “nahranjena” biljka može i da raste tokom hladnih zimskih dana, a ne samo da preživljava.

3. Zaštita biljaka od mraza malčiranjem

Još jedna dobra mera koju možeze preduzeti da biste zaštitili biljke od mraza jeste malčiranje. Malčarenje je dobro kako za povrtarske kulture, tako i za voće i cveće jer čini biljke otpornijim na sušu, eroziju zemljišta, korove i štetočine.

Postoje dve vrste malča: organski i neorganski. Organski malč predstavlja nekada “živi” kao što je lišće, komadići drveća (najčešće kora), slama, otkos, kompost, piljevina i dr. Neorganski malč se odnosi na šljunak, kamenje, geotekstil i dr. Malčiranje će zadržati vlagu i toplotu tokom hladnog vremena, a preporučljivo je da sloj bude debljine oko 5 cm.

4. Zaštita biljaka od mraza pomoću snežnog pokrivača

Snežni prekrivač može sprečiti uginuće biljke koja obično ne može da izdrži ekstremnu hladnoću. Sneg ima funkciju izolatora ali mora postojati u sloju optimalne debljine, kako koren ne bi zaledio od hladnoće ili zemlja ulegla pod pritiskom.

Dovoljno je da rastresete grane drveća i da tako učinite dvostruku korist. Grane će še rasteretiti i izbeći lomljenje, a biljke ispod njih će dobiti optimalnu količinu snežne zaštite. Izbegavajte utabavanje snega jer to može oštetiti biljke a pogoduje i bujanju gljivica.

Smrznute biljke

Zaštita sobnog i baštenskog bilja – šta možete uneti unutra?

Ukoliko postoji mogućnost, osetljive biljke ćete najbolje zaštititi od mraza ukoliko ih unesete unutra, ili im barem obezbedite atmosferu sličnu plasteniku. Ovo je obično idealan scenario za sobno i baštensko bilje gde biljke koje su u saksiji možete lako preneti u kuću.

Postavite saksije blizu prozora kako biste zadovoljili njihovu potrebu za svetlošću, obično je to sa istočne ili zapadne strane. Za sve one biljke koje planirate da negujete napolju, biće vam od koristi sledeći saveti.

Unutrašnjim biljkama je potreban i veštački izvor svetlosti da ih greje, ali nikako ne postavljajte sijalicu direktno, kako listovi ne bi izgoreli (požuteli).

Produžite život biljke zimi – stavite je u vodu

Dok je đubrenje, malčiranje ili ograđivanje kultura na njivi obično dovoljno za zaštitu od mraza, biljke kao što su nana, origano i bosiljak potrebno je preko zime čuvati u vodi. 

Nežno isecite krajeve biljke i stavite ih u vazu ili plastičnu čašu sa vodom, ali pazite da skinete i donje lišće sa stabla, kako bi svo ostalo virilo iznad vode. Vazu/čašu potom ostaviti u prozoru.

Videćete da ne samo da će vaša sobna, začinska biljka preživeti, već će i porasti i napredovati izuzetno brzo. Dok je u vodi, počeće da pušta korenje, a rašće im i novo lišće.

Preporučuje se da ove vrste biljaka tokom zime osvežavate na 2 ili 3 nedelje. Nakon toga biljku možete vratiti u saksiju i držati unutra. Zaštita biljaka od mraza i hladnoće nikada nije bila jednostavnija, zar ne?

Uz naših nekoliko saveta, sigurno ćete biljke održati u životu tokom zime, pa će one raskošne i zdrave dočekati tople dane i tako vam se odužiti na brizi na najlepši mogući način.

Čitaj još

Vitaminska baza

Sve prednosti paprike – vitamini u paprici i ostala svojstva

pročitaj više
Znanje imanje

Voće koje najbolje uspeva i najviše se isplati gajiti u Srbiji

pročitaj više
Poljoprivreda

Prolećna setva – šta sve možemo saditi/sejati u aprilu

pročitaj više