Borovnice u Srbiji – zašto je borovnica pogodna i isplativa za gajenje

Poslednjih nekoliko godina, žbunasta biljka poreklom sa američkog kontinenta, borovnica, predstavlja sve traženije delikatesno voće u Srbiji, ali i celom svetu.

Postoje Svetsko tržište je nedovoljno snabdeveno ovim voćem, što je povećalo interesovanje voćara za gajenje borovnica u Srbiji, a procenjuje se da je pod zasadima ovog “crnog blaga” u našoj zemlji oko 100 hektara zemlje.

U narednom tekstu, želimo da vas upoznamo sa tehnologijom gajenja ove borovnica, i nadamo se da će tekst biti koristan svima, a posebno početnicima u ovoj zahtevnoj, ali vrlo isplativoj proizvodnji.

Gde se najviše gaje borovnice u Srbiji

Borovnice u Srbiji se najviše gaje na šumskim područjima u podnožju brda, gde je zemljište “tresetno”. Na takvim područjima zastupljene su gajnjače, livade i pašnjaci. Kod nas su najpoznatije plantaže u okolini Lajkovca, ali i celoj Šumadiji, gde je nadmorska visina u rasponu od oko 120, preko 550 i do 760 metara – u okolini Zlatibora.

Zemljišni i klimatski uslovi koji odgovaraju borovnici

Borovnica je voće koje može da rađa i opstaje preko 30 godina. “Prskanje” roda i zaštita od biljnih bolesti obavlja se samo u ranoj fazi života  biljke, i to pre cvetanja! Proizvodnja se štiti i produžava sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama i drugom opremom koja bi produžila dugovečnost i sačuvala plod od vremenskih nepogoda.

Za uzgoj borovnice je veoma  bitan i vetar, tj. provetravanje i prozračnost kako se ne bi zadržavala vlaga i razvijale bolesti. Korova na ovakvim područjuma obično nema, ili se veoma lako uklanja. Da bi borovnice usoevale, korov se mora ukloniti, i to kombinacijom agrotehničkih mera: “plevljenjem” i upotrebom herbicida.

Borovnice na grani

Zemljište pogodno za borovnice

Za borovnicu je najprikladnija duboka, rastresita i plodna zemljišta na nadmorskoj visini od 550 metara, sa oko 10% humusa. Ono što borovnicu izdvaja od drugih voćnih vrsta jeste njena potreba za izuzetno kiselim zemljištem.

Zato se, ako je potrebno, zemljište mora dokiseljavati od 4,3 do 5,5 i kiselost se mora redovno kontrolisati. Svako odstupanje od preporučene pH vrednosti se brzo uočava na biljci. Takođe, na ovakvim zemljištima je neophodna i redovna kalcifikacija kada se najčešće koriste mleveni krečnjak i živi kreč.

Zemlja u podnožju planina i brda prirodno sadeži i dosta kamena što je čini vodopropustivom. Pojedini uzgajivači stavljaju borovnicu u saksije, ali to je ponekad rešenje rešenje samo ako zemljištu nešto nedostaje. Prirodna atmosfera najbolje pogoduje za uzgoj borovnica u Srbiji, jer je prirodna ukorenjuje i pravi joj stanište.

Klima u Srbiji pogoduje borovnicama

Korenov sistem borovnica je veoma plitak, sa veoma malom usisnom moći, što ovu biljku čini izrazito osetljivom na preveliko prisustvo vlage, ili njeno odsustvo. Zemljišta sa mnogo podzemnih voda ili velikom količinom godišnjih padavina se ne mogu koristiti za gajenje borovnica!

Najkvalitetniji način zalivanja borovnica obezbeđuje se sistemom ‘’kap po kap’’ koji najracionalnije koristi vodu a biljka se ne kvasi po lišću čime je smanjena opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti.

Borovnice u kašici i činiji

Da li je proizvodnja borovnica u Srbiji isplativa

Borovnica je malo pomalo postala najisplativija voćarska kultura u Srbiji. Cena za kilogram borovnica je već nekoliko godina stabilna, i prodaje se za oko 5 evra. Jedina prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada koja izuskuju veliko ulaganje.

Za jedan hektar borovnice potrebno je uložiti od oko 20 000 pa do 100 000 evra. Sama sadnja, okopavanje i iskopavanje arterskog bunara košta oko 20 000 evra, zatim navodnjavanje, akumilacija zemljišta za zagrađivanje, pripremanje zemljišta, protivgradna mreža i druge stvari potrebne za čuvanje roda koštaju još toliko!

Međutim, stabilna cena čak i sa manjih zasada čini ovu voćku veoma isplativom, za razliku od maline koja nikad nema stabilnu cenu.

Takođe, prilikom odabira sadnica treba voditi računa o odabiru sorte, nadmorskoj visini i slično. Ideja vodilja za donošenje odluke o sadnji borovnica je cilj biznisa da se u Srbiji proizvedu sveži plodovi u vreme kada su oni deficitarni u ostatku Evrope, jer će tada biti najbolje plaćeni!

Srpska borovnica u inostranstvu – novi srpski brend

Period maja rezervisan je za distribuciju borovnica koje stižu iz Čilea i Šanije, dok u Poljksoj borovnica zri tek u julu. Ova istraživanja ostavljaju “prazno mesto” na tržištu za srpsku – junsku borovnicu.

Borovnica u Srbiji rodi bogato!

Do 2005. godine u Srbiji je pod zasadima borovnice bilo svega tri do četiri hektara da bi se pet godina kasnije proizvodnja razvila na oko 200 hektara. Kod nas se primenjuju svetski trendovi i najsavremenije agrotehničke mere što je dodatno popularizovalo ovu kulturu.

Srpska borovnica je za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope osvojivši tržište Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana gde je najčešće plasirana.

Dok su retki mladi ljudi koji se na selo vraćaju da bi se bavili poljoprivredom, borovnica je i jedna od kultira koja “preti” da ovaj trend zaustavi i trajno promeni! Poslednjih godina primetno je interesovanje mladih i obrazovanih ljudi za povratak korenima upravo preko interesovanja za sadnju i proizvodnu borovnice. Tako je srpska borovnica postala veoma unosan posao koji oživljava život na selu i garantuje pristojan život.

Čitaj još

Poljoprivreda

Kako sačuvati biljke od mraza tokom hladnih dana?

pročitaj više
Vitaminska baza

Izvori vitamina A – voće i povrće sa najviše vitamina A

pročitaj više
Poljoprivreda

Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina?

pročitaj više