Zašto se sve više mladih ljudi u Srbiji odlučuje za život na selu?

Možda je lakše da pomislimo kako mladi svoje slobodno vreme na prvom mestu žele da provode u druženju i zabavi – u centru dešavanja, gde porodica/prijatelji i gradski konzumerizam imaju primat u odnosu na selo, tradiciju i život u nešto ruralnijem okruženju.

Među mladima je rasprostranjena i želja da odu iz zemlje i u tom smislu mladi iz Srbije prednjače u odnosu na mlade iz ostalih zemalja u regionu.

Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti našeg društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom u kojoj se mladi nalaze.

Važna uloga koju mladi imaju u svakom društvu još je izraženija u društvima u tranziciji, poput srpskog društva, u kojem kreativnost i entuzijazam mladih može i te kako da odigra ključnu ulogu u socijalnoj rekonstrukciji i razvoju sela.

priroda-na-selu

Zdravlje na prvom mestu

Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije. Istraživanja pokazuju da život na selu, gde su zelene, otvorene površine i zdravija hrana lako dostupni, može da smanji rizik od nastanka određenih bolesti za čak 60%.

Nasuprot ovome, život u zagađenim gradskim predelima, i svakodnevna izloženost smogu, buci, brzoj hrani i stresu može da poveća rizik.

Takođe, sve više mladih smatra da život u zajednici mogu da ostvare tek kada se udalje od urbanih i ubrzanih gradskih sredina, i kada ostvare pristup prirodi.

Više fizičke aktivnosti

Većina mladih koji se odluče za život na selu, odluče se da žive i grade u domaćinstvima, da budu vlasnici zemlje, da obrađuju njive ili gaje stoku. Statistike kažu da veliko povećanje u registraciji domaćinstava zauzimaju imena mladih domaćina, dakle – mladi se ne plaše rada.

Život na selu često podrazumeva odricanja i mukotripni rad u fizičkom smislu, a iako su danas dostupne brojne mašine koje bi pomogle poljoprivrednicima, rad oko useva i stoke neizbežno dolazi sa potrebom da se nekad ruke “zaprljaju” i leđa umore.

Zdravija hrana, voda i vazduh

Priroda je ta koja nam obezbeđuje najzdraviju hranu na svetu. To da svi znaju da cene zdrav život na selu, govori nam podatak da je sve više mladih koji se doseljavaju na seoska imanja i tu otpočinju svoj život, među zdravim, neretko organskim voćem i povrćem koje nije tretirano opasnim hemikalijama.

Zapaža se i činjenica da mnogi mladi nakon školovanja biraju da se vrate u svoja rodna sela kako bi primenili stečena znanja i unapredili uzgoj pšenice, proširili voćnjake i vinograde, ili obnovili farme svojih dedova i očeva.

Povratak na selo u ljudima probudi prirodnu povezanost sa životinjama, zemljom i prirodom. Rodi se ekološka svest u njima i imaju posebnu vrstu psihičke stabilnosti. Naučili su da jedan grad može da im “potuče” maline ili uništi letinu. Zbog stalnog dodira sa zemljom i sa realnošću, nisu opterećeni iluzijom o nekoj imaginarnoj stvarnosti.

Njiva sa usevima

Samozapošljavanje i kupovina/gradnja doma

Poljoprivreda je postala važan faktor za razumevanje pozicije mladih na selu jer predstavlja jedan od novih, bitnih kanala za pružnje prilike samozapošljavanja, i samim tim za obezbeđivanje boljeg standarda, kako za individualce, tako i za njihove porodične planove.

Takođe, sa pojačanom emigracijom seoskog stanovništva u gradove, cene (često ogromnih) placeva sa kućom postale su drastično niske.

Nije neobično naići na oglasime gde se kuća sa okućnicom prodaje po ceni od 5 ili 10 hiljada evra, a cene ćesto ni ne premaše cifre od 50.000 evra.

Uzevši u obzir da cena stambenog kvadrata u Beogradu, Novom Sadu ili nekom drugom (većem) gradu – nije loša prilika urediti sebi život na selu i imati veliku kuću sa imanjem, pre nego otplaćivati stambeni kredit tokom nesigurne ekonomske situacije.

Seno na njivi

Više slobodnog vremena i opušteniji način života (pogotovo za decu)

Glavni faktori zbog kojih mladi odlaze na selo jesu loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju ekonomskih uslova u gradu, odnosno nemogućnost pronalaska posla u struci, i na kraju, slobodno vreme jer se u gradovima često dešava da rade i po dva posla kako bi priuštili standard koji urbano naselje nameće.

Poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja, iskorišćavanje edukativnih potencijala i opušteniji način života jesu najbitniji mladima koji za sebe i svoju porodicu i dalje žele rad, posao i zaradu, ali i da od toga žive lepo i mirno.

Poljoprivreda i mladi – koliko su zastupljene mere podrške?

Imajući u vidu činjenicu da su mladi u velikoj meri kompjuterski pismeni i da u još većoj meri koriste internet, logičan sled je da se o poljoprivredi uglavnom informišu putem intereneta.

Kao glavni resurs mladi kotiste sajt Ministarstva poljoprivrede, dok sajtovi određenih opština gde bi se oni naselili, nisu ažurni sa informacijama, nepregledni su i oduzimaju previše vremena.

Ministarstva nadležna za poljoprivrednu delatnost često organizuju seminare i obuke za mlade, buduće, poljoprivrednike, kako bi im olakšali početak života na selu.

Radovi u polju sa traktorom

Apliciranje za subvencije često ide uz uslove

Apliciranje za podsticajnu meru podrazumeva vlasništvo nad određenom veličinom imanja, što jedan deo njih sputava da apliciraju ili počinju od toga što će od lokalne samouprave aplicirati za zemljište.

Za pojedine zasade neophodno je da se gazdinstvo prostire na deset ari, a za druge vrste minimum 30 ari placa. Takođe, novac od subvencija se isplaćuje na kraju godine, i to ne u celini, već se kroz subvenciju refundira deo.

To znači da mladi poljoprivrednik treba sam da uloži veću količinu novca u početku, a tek kasnije da ga povrati. Postavlja se pitanje – koliko je ovako postavljena mera stimulativna za mlade poljoprivrednike?

Osim stručnih i praktičnih znanja o zemljoradnji, stočarstvu, vinogradarstvu, voćarstvu i dr, država obezbeđuje i novčana sredstva/subvencije za mlade poljoprivrednike.

Svaka generacija nosi svoje prednosti i mane, ali je jedno svima zajedničko: oni diktiraju šta je “dobro” a šta “loše”, i time pto podižu svoj glas i unose promene u svoje (i tuđe) živote.

Mladi menjaju svet, menjaju život na selu, i te promene su konstantne i lako uočljive, pre svega u pogledu mehanizacije koja se koristi na njivama, načinu odgoja grla ili vrsti kultura koje se pretežno gaje na njivama/voćnjacima.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više