Gajenje pšenice u Srbiji – zašto je pšenica jedna od najčešćih izbora za uzgoj

Pšenica spada u najznačajnije biljne vrste na svetu! Pored pirinča, pšenica se najviše koristi u ljudskoj ishrani, za pravljenje hleba i testenine kojom se hrani preko 70% svetskog stanovništva.

U konvencionalnoj proizvodnji, u Srbiji je pod pšenicom zasađeno oko 550 hiljada hektara. Površine pod organskom pšenicom, u 2010. godini iznosile su 234 ha, odnosno 5% od ukupnog broja organskih zasada u Srbiji.

Izuzetno povoljni agroekološki uslovi u našoj zemlji, daju zadovoljavajuće prinose ratarima, omogućujući postizanje odličnog kvaliteta zrna i stabljike, pa tako i nastavak gajenja. Međutim, da li ste nekada istraživali o ovoj plodnoj biljnoj kulturi koju svakodnevno imate na svojoj trpezi?

Šta je pšenica i od kada potiče gajenje pšenice

Postoje pisani tragovi o tome da je gajenje pšenice bilo zastupljeno 8.000 godina pre naše ere. Sloveni su pšenicu poznavali još u svojoj staroj postojbini, a zatekli su je i tokom naseljavanja Balkanskog poluostrva. Uzgoj pšenice nametnuo se kao prirodan izbor, jer se pokazala kao veoma izdašna i hranljiva biljka, sa dugim vekom opstanka, čak i nakon žetve.

Gajenje i uzgoj pšenice u različitim podnebljima

Tehnologija je vremenom napredovala, ali gajenje pšenice se tokom godina povećavalo, i to na zahtev tržišta. Zahvaljujući svojoj euritopnosti (velika rasprostranjenost) i polimorfizmu (velikom broju vrst) gajenje pšenice je rasprostranjeno gotovo u celom svetu, ali se vrste pšenice razlikuju. Prema načinu gajenja kod pšenice se razlikuju ozime i jare forme.

Ozima Pšenica

Takozvana ozima pšenica za svoje uspevanje zahteva blage uslove, odnosno umerene zime i zbog zoga se ona gaji u umerenom pojasu, gde su temperature ne idu iznad 30ºC.

Ozima pšenica jedna je od dve glavnih vrsta pšenice. Najčešće se seje u jesen.  Ozima pšenica zauzima veće površine i u proseku daje veće i stabilnije prinose od jare. Po vremenu kada se seje pšenica ozima zauzima jesen, a jara proleće.

Pšenica

Jara Pšenica

Gajenje pšenice koja se naziva “jarom” je malo zastupljeno u rejonima gajenja ozime pšenice. Jaro zrno pšenice voli pretežno surove ekološke uslove jer jara pšenica ima kratak vegetacioni period i bolje podnosi sušu i visoke temperature.

Usled toga, jara sadnja pšenice je u mnogo većoj meri zastupljena na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim rejonima. Severna granica jare pšenice je Norveška. Odatle ka istoku njena granica se spušta na Baltički zaliv i ide dalje na istok, kroz Rusiju.

Kvalitetna žitarica sa mnogo namena

Kompleksni hemijski sastav pšenice u najvećem delu čine esencijalne aminokiseline, skrob, šećeri, celuloza, masti, vitamini i mineralne materije. Oni doprinose velikom značaju i ulozi pšenice u sistemu zdrave ishrane.

Voda, masti i esencijalne kiseline

U pšenici nema mnogo vode, čak i kada bi je bilo više od 15%, zrno pšenice bi teško opstajalo nakon žetve. Masti u pšenici se u najvećem delu nalaze u klici, i to od 1,5 do 2%. Pri mlevenju i drugim, složenijim procesima obrade – klica se odvaja i brašno dobija sposobnost dužeg očuvanja svežine.

Pšenica sadrži i celulozu, ona se nalazi u omotaču ploda i semena. Sadržaj celuloze varira od 2 do 3%, a može biti i veći ukoliko je pšenica gajena u vlažnijim krajevima.

U pogledu aminokiselinskog sastava, pšenica je bogata svim esencijalnim aminokiselinama, naročito glutaminom i lizinom, u omotaču ploda.

Mineralne sastojke čine i P (50%), K (20-30%), Ca, Mg, Si, Fe i dr. Vitamini iz pšenice se najviše nalaze u klici, manje u drugim delovima zrna. Pšenica je bogata vitaminima kao što su B1, B2, E, K, P i dr.

Pšenica

Ugljeni hidrati i belančevine

Ugljenih hidrata ima oko 70% i uglavnom ga čini skrob, od 70 do 90%. Ostalih materija kao što su šećer, maltoza i dr. čine manji deo, tek ispod 10%.

Sadržaj belančevina zavisi od mnogo faktora, najpre od vrste pšenice, klimatskih uslova, tipa i hemijskih osobina zemljišta. Ozima pšenica sadrži manje belančevina od jare, meko zrno pšenice manje od tvrdog i sl. Pšenica gajena na području gde je klima suvlja, sadrži više belančevina nego ona iste sorte ali u vlažnom rejonu.

Pšenica je jedan od najbogatijih izvora glutena

U zrnu pšenice se nalaze četiri vrste belančevina: albumin, globulin, glijadin i glutenin. Albumin i globulin rastvaraju voda i kuhinjske soli, pa nemaju značaj u ishrani.

Belančevine koje su bitne, čine “lepak” svim hemijskim komponentama u zrnu, sastavljene su od glijadina i glutenina. Glutenin daje elastičnost i rastegljivost, dok zbog glijadina zrno pšenice prilikom sušenja postaje tvrdo i prozračano.

Od njihovog odnosa zavisi kvalitet brašna, a najbolji je odnos 1:1. Ako je glutenina dovoljno, brašno će biti rastegljivo i elastičano, omogućavajući dobijanje dobrog testa i poroznog hleba.

Pšenica u Srbiji – klima pogodna za gajenje pšenice

Pšenica u Srbiji se seje u različito vreme, shodno potrebama područja, biološkim osobinama gajenih sorti i klimatskim promenama. Uzgoj pšenice i njen razvoj direktno je uslovljen vremenom setve, zato ratari “podešavaju” da biljka u zimu “uđe” u određenom stanju – kao preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja.

Vreme setve se posebno posmatra za različite sorte pšenice, i nije ga moguće egzaktno utvrditi. Međutim, na užem području Srbije i Vojvodine setva pšenice se obično odvija ovim redom:

  • Ozime sorte vrlo otporne na izmrzavanje seju se od 1. do 25. oktobra
  • Ozime sorte srednje otporne na izmrzavanje seju se od 10. do 30. oktobra
  • Ozime-jare, manje otporne na izmrzavanje od prethodnih, seju se od 15. do 30. oktobra
  • Jaro-ozime sorte, gajene u mikrorejonima seju se od 25. oktobra do 10. novembra

Pšenica u Srbiji uspeva praktično tokom cele vegetacije jer su njeni zahtevi prema vodi ispunjeni. Posmatrano striktno ekološko-geografski, pšenica u Srbiji je “navodnjena” različitim količinama i rasporedom padavina koje uslovljavaju veliki prinos i kvalitet.

U našim predelima ima dovoljno padavina, što u većini drugih rejona pod pšenicom nije slučaj. Najčešći nedostatak padavina u našim uslovima je u jesen i proleće.

Nedostatak vode u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja uvećava broj neplodnih klasanja, prema tome, kritični periodi pšenice za vlagom su:

  • Period setve i nicanja – tada je u sušnim rejonima, kakav je Vojvodina, potrebno navodnjavanje
  • U periodu prinosa (ozime) pšenice i padavina u oktobru postoji pozitivna korelacija
  • Period vlatanja
  • Period nicanja

Polje pšenice

Dobri i loši uslovi (predusevi) za pšenicu

Pšenica veoma teško podnosi gajenje u monokulturi, na zemljištu gde nikada, nijedna druga kultura nije gajena. Zbog toga, za setvu pšenice se biraju usevi koji se blagovremeno beru, žanju i uklanjaju sa parcele – neposredno pred njeno sejanje.

Najbolji predusevi za pšenicu (ali i sva druga, strna žita) su: zrnene mahunarke, mak, ozima uljana repica, rani krompir i konoplja uzgajana za vlakno.

Kao dobri predusevi, polazale su se i kulture poput duvana, lucerke nakon drugog otkosa i konoplje gajene zbog skupljanja semena.

Međutim, ako planirate na svojoj parceli posejati pšenicu, trebalo bi izbegavati sejanje biljaka kao što je sirak, muhar, kasno sejani kukuruz, kao i kasne sorte šećerne repe.

Pšenica najbolje uspeva na predusevima graška, grahorica, pasulja, ranog ili srednje rano posađenog krompira, srednje ranog povrća.

Kada se žanje pšenica?

Žetva pšenice, jedne od najvažnijih poljoprivrednih kultura u našoj zemlji, na većini parcela u Vojvodini je u punom jeku već početkom jula. U ostalim krajevima Srbije, ratari tek počinju ovaj važan posao, ili se pripremaju za njega.

Žetva pšenice može biti jednofazna, dvofazna i višefazna. Jednofazna žetva izvodi se kombajnima i počinje još u ranoj zrelosti zrna, kada je vlaga zastupljena od 35 do 30% i gubici su najmanji. Dvofazna žetva sastoji se, prvo od kosidbe pšenice na 20 – 30 cm visine, a potom i kombajniranjem. Ovo je period i kada pšenica dostiže pun klas i zrelost, a samim tim i prinose.

Ako se u proizvodnji pšenice ispune opisani uslovi i vreme kada se žanje pšenica, može se očekivati dobar i stabilan prinos. Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj, farmaceutskoj i mnogim drugim industrijama.

Jedan je od najznačajnijih ratarskih useva, o čemu svedoči ¼ obradivih površina na svetu. Pšenica nas je hranila kada je bilo najteže – pravilnom negom i razumevanjem useva, činiće to još veoma dugo!

Čitaj još

Poljoprivreda

Kako sačuvati biljke od mraza tokom hladnih dana?

pročitaj više
Vitaminska baza

Izvori vitamina A – voće i povrće sa najviše vitamina A

pročitaj više
Poljoprivreda

Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina?

pročitaj više