Šta je zeolit i kakvu primenu ima u poljoprivredi?

Zeolit spada u porodicu silikatnih minerala. Nastaje mešanjem vulkanske lave sa alkalnim podzemnim vodama koje ga bogate aluminijumskim, natrijumskim i kalcijumovim silikatima koji su poznati po velikoj moći apsorpcije, pa se i sam mineral posmatra kao “super upijajući” nemetal.

Zbog ove karakteristike, zeolit je našao primenu i brojnim granama industrije, kako medicinske, tako i poljoprivredne! Dobija se iz vulkanskih stena, a kako deluje na naše useve i organizam, reći će nam naredni pasusi!

Vrste i upotreba zeolita u raznim industrijama

Dok u prirodi postoji oko 200 vrsta zeolita, za ljudsku upotrebu se koristi samo klinoptilolit, prevashodno namenjen u poljoprivredne svrhe, za proizvodnju biljaka, kao đubrivo za melioraciju zemljišta i poboljšanje vodno-fizičkih svojstava, pa sve do skladištenja semena, voća i povrća.

Sa druge strane, zeolitom se u stočarstvu uspešno obogaćuje sastav stočne hrane, a polako postaje nezamenjiv i u industriji kozmetike, piva i vina – u svakodnevnom životu za uklanjanje neprijatnih mirisa ili filtriranje (pijaće) vode.

Kada je u pitanju zeolit upotreba u sirovom obliku nema nikakva svojstva i besmisleno je koristiti ga neprerađenog!

Iako je zeolit prirodni mineral (materijal), on zahteva izvesnu preradu, odnosno mehaničko i hemijskoi usitnjavanje (na veličinu jednog mikrona), čime se povećava njegova pokrivna moć (malo praha zeolita može pokriti veliku površinu zemljišta), apsorptivni kapacitet i sposobnost izmene jona drugih elemenata (teških metala, organskih i sintetičkih toksina ili nusprodukte metabolizma, najčešće životinjskog porekla).

Tako sa od oko 200 vrsta, dolazimo do oko 40 vrsta (prirodnih) zeolita koji se mogu koristiti u poljoprivredi, cvećarstvu, građevinarstvu, u hemijskoj industriji globalno. Najčešće se koriste za eliminaciju aflatoksina, pesticida, alkohola, nikotina i toksičnih produkata nastalih u stvaranju i radu gljivica i plesni (čestim na žitaricama i stočnoj hrani).

Šta je zeolit – nalazišta zeolita i njegova hemijska svojstva

Kao što rekosmo, zeolit se nalazi u vulkanskim stenama koje su nastale taloženjem pare i gasova iz okeana. U prirodi se pojavljuje kao vlaknasti, lisnati i kristalni zeolit. Najčistiji (i najefikasniji) je zeolit u kristalnom obliku, odnosno klinoptilolit – on se koristi za humanu upotrebu zbog neaktivnosti i neškodljivosti za ljudski organizam!

Na području Srbije, zeolit se iskopava u podnožju Kopaonika i na Kosovu i Metohiji. Mehaničkom obradom, zeolit se usitnjava i aktiviraju se njegove sposobnosti jonske izmene čestica, apsorptivna vrednost i fizičko-hemijska svojstva zeolita – ali ne i njegov hemijski sastav.

Mali, mikronski delovi zeolita u ćelije posredno unose hranljive sastojke, a iz nje odnose raspale produkte metabolizma. U ćelijama otpuštaju slobodnu vodu koja se nalazi unutar kristalne rešetke, i poboljšavaju “membranski potencijal” i njegovu nepropustljivost za štetne materije.

Upotreba zeolita u poljoprivredi i organskoj proizvodnji

Kada je u pitanju potentan mineral kao što je zeolit ljudska upotreba ga je zaista proširila na nekoliko grana insustrije, ali se najznačajniji rezultati odgledaju u poljoprivredi.

Ovaj moćni mineral popravlja fizičko-mehaničke osobine zemljišta, povećavajući sposobnost upijanja i zadržavanja vode i hranljivih elemenata u zemljištu, reguliše kiselost zemljišta i poboljšava ishranu biljaka. 

Zeolit je efikasno sredstvo za prevenciju dejstva slobodnih radikala, snažan je antioksidant i stimulans imunog sistema biljaka. Slobodi radikali u zemljištu rezultat su najviše savremenog načina obrade zemljišta, atmosferskih zagađenja, zračenja i upotrebe snažnih pesticida, fungicida i sl.

Čovek drži zemlju u rukama

1. Zeolit sprečava oksidaciju

Međutim, slobodni radikali su u suštini vrlo nestabilni molekuli koji lako odreaguju sa drugim jedinjenjima u svojoj okolini, često na štetu uravnoteženih molekula čime se oštećuje zdrava ćelija – narušava se struktura proteina, oštećuje se DNK, dolazi do kidanja lanca i smrti ćelije.

Čak i kod čoveka, svi poremećaji unutar ćelija, dovode do nastanka raznih bolesti kao što su tumori, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti jetre, dijabetes ili autoimune bolesti. Antioksidanti su najbolji borci protiv slobodnih radikala jer imaju svoje stabilizatore koji sprečavaju dalja oštećenja.

2. Prirodan ekološki lek protiv svih zagađivača

U poljiprivredi, zeolit predstavlja ekološki upijač svih vrsta zagađenja, od vode, vazduha pa do zemljišta i adioaktivnih zagađenja. Zeolit za biljke zapravo “radi” tako što apsorbuje specifične molekule vode i/ili gasa i razmenjuje ih sa sopstvenim katjonima.

3. Višestruko dejstvo na voće, povrće i žitarice

Zeolit u zemljištu deluje kao meliorant jer popravlja strukturu zemljišta, povećava prinos i kvalitet gajenih, poljoprivrednih useva. On, zapravo, predstavlja rezervoar vode i hranljivih materija, sprečavajući njihovo dalje ispiranje u dublje slojeve zemljišta.

Zeolit reguliše kiselost zemljišta i poboljšava njegovu pH vrednost čime neposredno poboljšava ishranu biljaka i razvijanje korenovog sistema. Kada je u pitanju zeolit upotreba tokom predviđenog dela godine intenzivira rast i plodnost useva, a  smanjuje bolesti biljaka.

Ukoliko obogatite zemljište zeolitom – ojačali ste i imunitet biljaka jer zeolit sadrži neophodne elemente za njiihov razvoj, poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma.

4. Zamena za veštačka đubriva

Primena zeolita u poljoprivredi odvija se preko oplemenjivanja zemljišta i stimulacije rasta i razvoja biljaka.  Za veći prinos i bolji kvalitet naših useva na njivama, koristi se prirodni zeolit, klinoptilolit sedimentnog porekla.

Uzgoj povrtarskih, ratarskih, voćarskih, vinogradarskih biljnih kultura, kao i cveća i ukrasnog bilja daleko je delotvorniji uz zeolit koji podstiče čuvanje azota i stvaranje povoljne mikroklime u zoni korena biljaka. U tretmanu zemljišta, zeolit se meša sa supstratom u cilju popravke vodno-vazdušnih i adsorptivnih sposobnosti kutlure.

Vreme primene zeolita kao prirodnog đubriva je pre setve ili sadnje, inkorporacijom u zemljište ili mešanjem sa supstratom. Zeolit za biljke se takođe može koristiti i u toku vegetacije, ubacivanjem u zonu korenovog sistema, osnosno ukopavanjem i zalivanjem oko biljaka.

Zeolit se može koristiti i kao zamena za veštačka đubriva! Na taj način se zemljište oplemenjuje za gajenje organske, zdrave i ekološki čiste hrane.

5. Zaštita biljaka u vegetaciji i u periodu mirovanja vegetacije

Kada je u pitanju zeolit upotreba se preporučuje i za kontrolu bolesti i sprečavanje napada nekih štetočina. Zeolit i njegovi supstrati na biljci stvaraju zaštitni film koji deluje repelentno – odbija gljivice i bakterije.   

Ova pogodnost je veoma bitna u stresnim klimatskim uslovima, gde su ožegotine lista, truljenje plodova, bakterijska i gljivična oboljenja učestale promene na biljkama. Smatra se da zeolit za biljke čini i to da revitalizuje oštećenja na njima.

Zaštitni film od zeolita na biljci deluje i kao izolator, pružajući termičku zaštu  listova i plodova tokom vegetacije, pa je pogodan za korišćenje i tokom leta i zimi.

Smatra se da zeolit, dok je još u zemlji, ima sposobnost da “upije” ili neutrališe delovanje teških nemetala, otrova, pa čak i radioaktivnost, što je u nekoliko navrata dokazano i na projektima detoksifikacije Černobilja.

Iako delovanje zeolita nije do tančina proučeno i dokazano, smatra se da treutno ne postoji dovoljan broj minerala koji imaju jednako kvaltetan i blagotvoran učinak na naše useve.

Čitaj još

Poljoprivreda

Istorija poljoprivrede – kako se razvijala najsnažnija grana industrije

pročitaj više
Vitaminska baza

Sve prednosti breskve – zašto je lekovita i da li je isplativa?

pročitaj više
Znanje imanje

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

pročitaj više