Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane
Najekonomičniji način da upotrebimo, i donekle recikliramo kućni otpad jeste – kompostiranje. Ostaci hrane su svakodnevica u svim domaćinstvima, ali malo ko zna da su oni najbolji oblik organskog otpada.
Ne samo da ovaj biootpad ne šteti planeti, već ne moramo ni izdvajati posebna sredstva za njegovu kupovinu.
Kompostiranjem ostataka hrane, možemo udahnuti život biljama u saksiji, u bašti, pa čak i na njivi.
Hajde da naučimo kako da kompostiramo biootpad, i na koje ostatke hrane posebno treba obratiti pažnju.
Šta je organski otpad?
Organski otpad, poznat i pod nazivom biootpad, dobija se recikliranjem “otpadaka” tj. ostataka hrane…
Najjednostavnije rečeno, biootpad je kuhinjski otpad. To su ostaci od pripremanja hrane, i najčešće se ogleda u vrtnom otpadu, ili zelenom otpadu.
Ostaci voća, povrća, kore, lukovina i sl. zauzimaju skoro trećinu kućnog otpada i vredne su sirovine za proizvodnju kvalitetnog komposta.
Šta sve spada u biootpad?
Šta se sve iz naše kuhinje može iskoristiti za kompostiranje hrane, i pravljenje biootpada i prirodnog đubriva za naše useve?
Pre svega, treba odvajati sledeće ostatke namirnica:
- Kuhinjski otpad: ostaci mesa i kora voća i povrća, listovi salate, kupusa i drugih zeljastih biljaka, ljuske jaja, talog od kafe, vrećice od čaja, ostaci hleba, i sl.
- Vrtni ili zeleni otpad: uvelo cveće, granje, otpalo lišće, otkos trave i živice, zemlja iz saksija, i sl.
- Ostali, prirodni i već nastali biootpad: kora drveta, kosa i dlaka, piljevina, papirne maramice, male količine ubrusa, borove iglice…
Šta nikako ne smatramo biootpadom?
Postoje i otpaci koje nikako ne smemo posmatrati kao budući fertilizator za naše useve. To su obično ostaci kao što su:
- Ostaci termički obrađene hrane (kuvano, začinjeno i sl.)
- Sva mesa (i riblje) – kosti, koža
- Mlečni proizvodi
- Ulja i masti
- Ambalaža (kartonska, staklena, plastična)
- Stvari od gume
- Opasni otpad
- Obojeni i lakirani otpad (pa i drveni)
- Odeća (često u dobroj meri dobijena od plastičnih vlakana, npr. poliester)
- Cigarete i dr.
Gde sve možemo upotrebiti biootpad?
Biootpad se kompostiranjem pretvara u organsko đubrivo – kompost. A za šta je sve dobar, i gde se sve može iskoristiti domaći kompost, objasnićemo u narenim crticama:
- U povrtarstvu
- U hortikulturi
- U poljoprivredi
- Kao poboljšivač zemljišta
- Kao đubrivo
- Može se koristiti i za kontrolu erozije
- Za kondicioniranje zemljišta
- Za isušivanje močvara
- Kao prekrivni sloj na deponijama
…Takođe… Biotpad se može lako pretvoriti u biogas ako se njime manipuliše u posebnim postrojenjima, a onda, biootpad može dati i električnu energiju.
Važno!
Ne bacajte hranu koja nije propala! Obezbedite obrok onima koji nisu u stanju da ga priušte!
Ukoliko ipak imate ostatke hrane koja nije propala (nije se ukiselila, istrulila i smatra se jestivom), predlažemo da sve što ne pojedete prosledite onima koji je svaki obrok važan: sigurne kuće, svratišta, javne kuhinje i dr.
Mnogi restorani i marketi svaki dan bacaju hranu koja nekoga može učiniti sitim i zdravim. Ako ste i vi u toj situaciji, iskoristite predstojeću zimu i praznike, i sav višak hrane dajte društveno-korisnim institucijama.
Biootpad je višestruko koristan za naše biljke
Kompostiranje biootpada je postupak koji podrazumeva aerobnu razgradnju svega što smo pomenuli da potpada pod pravi kuhinjski otpad.
Pri razgradnji ovog otpada (obično sakupljenog u smeđe kese) nastaju:
- Ugljendioksid
- Voda
- Toplota
- Kompost
Kompost je konačni proizvod biootpada, i dobija se kroz samo nekoliko meseci. Kompost hrani biljke, osigurava prozračnost tla, zadržava vodu i pogoduje rastu korenitog bilja.
Kompost je posebno dobar dodatak kada želimo da povećamo kvalitet zemljišta u našim bašticama, u cveću, na travnjacima…
Ne samo da kompostiranjem pomažemo prirodi da se bori sa manjom emisijom štetnih gasova, već i svim svojim usevima pružamo mnogo adekvatniju hranu, a našoj porodicu zdravije obroke i okruženje.
