Bašta za početnike – kako zasaditi i voditi računa o maloj bašti

Imati svoju baštu tokom cele godine znači uvek imati sveže voće i povrće. Sveže začine, svež i ukusan obrok za sebe i svoju porodicu. Sa druge strane, činjenica je i da jedna bašta zahteva mnogo truda, rada i ulaganja, ali kada na kraju saberete i oduzmete sve dobro i loše – domaća bašta vašoj porodici može pružiti viši i bolji kvalitet života.

Ako ste odlučili da se upustite u avanturu zvanu bašta, a početnik ste, naš novi blog sa savetima namenjen je baš vama. Ne morate biti čarobnjak da biste uspeli, ali vam mala pomoć u bašti može biti od veike pomoći da baštovanstvo dugoročno zavolite i da za nekoliko meseci vaša bašta će biti prepuna ukusnog povrća u kojem će svi uživati.

Idealne biljke u bašti za početnike

S obzirom na to da postoji veliki broj biljaka koje bi vaša, bašta za početnike mogla odgajati, najbitnije je odlučiti o kojim biljkama biste volili da se starate. Shodno odabiru, dalje ćete se pridržavati saveta koji su adekvatni za sadnju, uzgoj, i obradu biljke.

Možete napraviti listu svojih omiljenih vrsta voćarskih i/ili povrtarskih kultura, a onda je dodatno suzitii na one koje su najukusnije kada su sveže ili na one koje su prekupe u prodavnicama ili se mogu uzgajati tokom cele godine, kako bi uvek imali sveže voće ili povrće.

Čovek sadi biljku u zemlju

Biljke kojima treba dosta sunca

Biljkama kao što su paradajz, paprika ili patlidžan su vrlo nežne. Šta to znači? Da biste uzgajali neku od ovih povrćki, potrebno je da živite u toplim predelima, sa izrazito osunčanim mestom za baštu. Ove biljke obožavaju toplo vreme i redovno zalivanje, i jedino tada mogu proizvesti obilnu žetvu.

Biljke koje imaju lozu

Biljke koje rastu tako što puštaju lozu su veoma zahvalne za sadnju na bilo kojim površinama, sve dok u zemlji ima dovoljno vode (ne previše) ili se redovno zalivaju.

Dinje, tikvice, lubenice, jagode i slično se obično sade po ivicima uzdignutih leja, tako da široki listovi loze ne pokrivaju biljke u okolini, ako ih imate.

Biljke koje rastu vertikalno

Biljke kojima treba pružiti dodatnu pomoć u vidu fizičkog oslonca jesu paradajz, grašak, pasulj, ponekad tikvice i neke vrste krastavaca. Takođe, ove vrste biljaka moraju biti sejane tako da ne zaklanjaju drugo biljke u vašoj bašti; jedini izuzetak su oblasti sa izrazito vrelim letima, gde će biljkama poput spanaća i zelene salate prijati malo hladovine

Bašta za početnike uz sadnju boranije

Boranija je jedna od jednostavnijih biljka za uzgoj kada je u pitanju bašta za početnike, i idealna je za vaše prve korake u baštovanstvu. Jeidno čemu treba posvetiti malo veću pažnju jeste odabir sebena niske ili čučave sorte.

Ako odaberete nisku boraniju, treba je posejati na oko 1.5 cm dubine i obezbediti joj redovno zalivanje. Ukoliko je boranija u vašoj prvoj bašti visoke sorte, moraćete joj tokom ratsa obezbediti potporu, kako bi rasla uspravno i stabljika se ne bi lomila.

Čovek drži činiju sa čeri paradajzom

Krastavac, tikvice i paradajz

Još neke od kultura koje su idelane za poduhvat kao što je bašta za početnike jesu krastavci ili tikvice. One se sade u zasadima oko 3 puta većih nego što je prečnik semena, i na rastojanju od barem 30 cm, jer seme može narasti veliko, a prvi izdanci se pojavljuju već za nedelju dana.

Krastavce, tikvice pa i paradajz možete i presaditi, prebacujući ih iz čaše u rupe koje odgovaraju veličini korena. Koren se ovom prilikom nežno orezuje i lagano postavlja u rupu gde će dalje živeti.

Najraniji termin za sadnju je sredina maja, a vaša bašta za početnike može plodove ovih kultura očekivati već nakon oko 30 dana nakon sadnje, a sveže krastavce i tikvice možete jesti za manje od dva meseca.

Spanać i zelena salata

Posaditi lisnato povrće poput spanaća ili zelene salate je još jedan od lakih načina da se pokrene ili obogati prvi povrtnjak. Ovo povrće se sadi u rano proleće ili kasno u jesen, na rastojanju od oko 40 cm, a prvom nicanju se možete radovati već nakon šest do osam dana.

Razmislite o bašti začina

Činjenica je da biste bili uspešan baštovan, potrebno je znanje i vežba. Zbog toga nije loše da vaša bašta za početnike bude bašta začina, jer oni nisu “veliki zalogaj”, lako se sade, veoma su otporni na mraz, sunce i vlagu. Neke od najzahvalnijih kultura su svakako vlašac, nana, ruzmarin, origano, peršun, mirođija, timijan i bosiljak.

Začinska bašta za početnike je odličan način da se stekne praksa i nauče osnove sadnje i nege biljaka, a ujedno su i odličan način da ukrasite ili obogaite dom – ali i obork.

Isplanirajte sadnju, korak po korak

Kada planirate povrtnjak, a početnik ste, morate znati da previše zasađenih biljaka može biti izvor problema. Čak i mnogi iskusni povrtari izbegavaju pretrpavanje jer znaju da bašta u tom slučaju neće biti rodna, i podložnija je pojavi raznih korova.

Ukoliko ipak želite da na svom placu gajite nekoliko vrsta povrća (ili voća) posvetite vreme istraživanju toga koje bolje idu jedne s drugima, odnosno koje ne narušavaju jedna drugoj rast i rod. Takođe, potrebno je i druge korake natenane isplanirati i osmisliti njihovo sprovođenje u delo.

Posvetite se pitanju navodnjavanja

Bilo da je u pitanju bašta za početnike ili oranica na kojoj godinama gajite razne vrste voća i povrća – svako zemljište zahteva adekvatan pristup zalivanju, odnosno navodnjavanju.

Jedan od razloga odabira jedne kulture za sadnju jeste i njeno prilagođavanje terenu i uslovima. Neke biljke se ponašaju loše kada je suvo (zemljište, vreme, itd.). U takve biljke spadaju celer, luk i jagode.

Ukoliko odaberete osetljivije kulture za svoju baštu, potrudite se da ih zasadite na nižim delovima bašte, gde se duže zadržava voda nakon padavina, ili im obezbedite stalni izvor vode.

Obratite pažnju na stanje terena i mogućnost naredne sadnje

Da li želite da se vaša bašta za početnike jednog dana pretvori u ozbiljan zasad koji će redovno davati prinose? Onda prvo posvetite pažnju odabiru placa/parcele/njive koja je pogodna za dugoročno obrađivanje.

Šta to znači? Prvo bi trebalo da se raspitate šta je ranije sađeno/sejano na toj parceli i da li su uopšte postojali usevi. Od toga zavisi i kasniji odabir biljke koju ćete uzgajati, jer – mnoge kulture iziskuju posebno stanje zemljišta, koje često može biti narušeno usled uzgajanja pšenice, krmnog bilja, voća (npr. borovnica) ili upotrebe nekih hemijskih đubriva i repelenata.

Sve ovo menja zemljište, a melioracija može da potraje, odlažući vaš početak. Takođe, treba voditi računa i o tome da li je neko područje podložno korovu, puževima i drugim štetočinama, kao i šta se gaji (ili šta raste) pored vas.

Šargarepa sa zemljom

Organska bašta za početnike u pet pravila

Ideja vodilja prilikom podizanja organske bašte i odgajanja ogranskog zasada, jeste saradnja sa prirodom! To znači da sve što nam priroda daje možemo koristiti u bašti, a ništa što ne dolazi od prirode, i najbitnije – što može da joj našteti – ne koristimo u svom zasadu!

1. Nemojte pretrpavati baštu

Iako deluje primamljivo gajiti nekoliko vrsta voća ili povrća, pretrpavanje parcele sadnicama različitih vrsta (pa čak i istih ali u velikom broju) može da ošteti koren biljke, da utiče na kvalitet ploda i onemogući oprašivanje.

Ovo je ujedno i najveća greška bašte za početnike jer biljke izgledaju tako male kao sadnice pa nam je teško da predvidimo rezultate. Biljci je potrebno tri puta više prostora u odnosu na svoju veličinu, kako bi pravilno rasla i razvijala se.

2. Izaberite koje ćete biljke saditi

I organska bašta za početnike mora biti pažljivo isplanirana – unapred, posebno kada je u pitanju odabir vrste. Razmotrite to kakvi su klimatski uslovi u području gde živite, i koje biljke najbolje uspevaju na tim prostorima, kako biste izbegli potrebu da dodatno obogaćujete zemljište ili ga prilagođavate biljci.

3. Napravite prirodni kompost

Korišćenje prirodnog komposta za obogaćivanje zemljišta jedno je od prvih  osnovnih pravila organske proizvodnje. Za pravljenje ovakvog komposta najčešće se koriste trava, slama, lišće i sl. Dodavanjem organske materije zemlji, stvaraju se idealni uslovi za organsku proizvodnju, a ujedno se i biljka štiti od spoljašnjih faktora.

4.  Malčirajte redovno

Malčiranje je vrlo lak i jednostavan proces koji sprečava rast korova, a i dobar je za zaštitu zemljišta oko korena i stabaoceta biljke. Bašte se malčiraju i kako bi bolje zadržavale vodu tokom sušnih perioda. Osim u oranskoj bašti, malč možete koristiti i za zaštitu cveća.

5. Zaštitite biljke na prirodan način

Organska bašta za početnike se izdvaja i po tome što za mehaničku obradu i zaštitu od raznih faktora morate koristiti isključivo mehaničke i prirodne metode. Plevljenjem, kopanjem i malčiranjem se rešavate korova. Pored ovoga, možete tretirati biljke organskim sredstvima kao što je rastvor od korpive ili sprej od crnog i belog luka.

Saveta u vezi baštovanstva nikada dosta,cpogotovo kada smo tek na početku. Međutim, držite se toga da ne komplikujete previše, ni usevima, a ni sopstvenim obavezama. Ne zaboravite da biljke osećaju i ako o njima redovno i pravilno brinete, one će vas višestruko nagraditi.

 

Čitaj još

Poljoprivreda

Istorija poljoprivrede – kako se razvijala najsnažnija grana industrije

pročitaj više
Vitaminska baza

Sve prednosti breskve – zašto je lekovita i da li je isplativa?

pročitaj više
Znanje imanje

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

pročitaj više