Sve prednosti paprike – vitamini u paprici i ostala svojstva

Paprika je jedna od najznačajnijih i najzastupljenijih povrtnih kultura na našem prostoru, a ubraja se i u najrentabilnije povrće s obzirom na to da ima izuzetno dugu vegetaciju, i može se gajiti i na otvorenom, i na zatvorenom prostoru, u kontrolisanim uslovima, kada daje rod tokom cele godine.

S obzirom na to da je paprika izuzetno siromašna kalorijama, a sadrži obilje različitih nutrijenata, odlična je namirnica za niskokalorične dijete i preporučuju se osobama sa poremećajem metabolizma, anemijom, kardiovaskularnim tegobama i dr.

Od Meksika do naših njiva i trpeza

Paprika izvorno potiče iz Meksika, odakle ju je Kolumbo preneo u Španiju, kada postaje nezaobilazan deo španske kuhinje, sveža i u prahu. mlevena. Postoji više vrsta paprika, poput slatke, ljute, babure, duguljaste, špicaste i sl. i svaka od njih ima svoj specifičan ukus.

Zemljište za proizvodnju paprike treba da je veoma bogato hranljivim materijama, pre svega humusom, da je ocedno, neutralne ili slabo kisele sredine, a brazde nešto dublje, otprilike oko 30 cm dubine.

Uz zaoravanje organskih i mineralnih đubriva, a nakon završene osnovne obrade, trebalo bi odraditi dezinfekciju zemljišta zbog uništavanja parazita, mikroorganizama, insekata, nematoda i korova.

Lekovita svojstva paprike – zašto treba često jesti papriku

Pored toga što paprika daju specifičan ukus hrani, pridaje joj se i mnoštvo lekovitih osobina. Koriste se kako u prevenciji, tako i u lečenju nekih zdravstvenih problema, među kojima se ističe rešavanje digestivnih problema, antiinflamatorna, antivirusno, antibakterijska i antigljivična dejstva, poboljšavanje cirkulacije, a ispituje se i potencijalno dejstvo paprike na smanjenje ćelija raka.

Poremećaji metabolizma i regulacija glukoze u krvi

Jedan od najčešćih razloga usporenog metabolizma jeste nagomilavanje depoa glikogena (masti) na telu, što je usko povezano sa nekontrolisanim lučenjem insulina u krv, koji dalje izaziva nagle napade gladi i sl, a dugoročno može utabati put i dijabetesu.

Slatka paprika može pomoći u izbegavanju naglog povećanja visine glukoze u krvi, pa se najpre savetuje dijabetičarima i osobama na dijete ili obolelima od nekog oblika poremećaja metabolizma.

Kardiovaskularni poremećaji

U zelenim sortama slatke paprike postoji fitosterol koji može očistiti telo od lošeg holesterola. Slatke paprike imaju dokazana antisklerotična svojstva, stoga ne samo da čiste krvne sudove od plakova “lošeg” holesterola, one učestvuju i u ojačavanju zidova krvnih sudova, čineći ih elastičnijim. Redovnim konzumiranjem sveže paprike možemo značajno preduprediti nastanak moždanog udara i srčanog udara.

Smanjuje rizik od raka prostate

Pronađena je veza između visokog unosa vitamina C poreklom iz paprike, i smanjenog rizika od raka prostate. Kod ispitanika koji su učestvovali u studiji, utvrđeno je da likopeni, komponente iz paprike, uz  beta karotene, vitamin C i A (retinoide) značajno smanjuju rizik od raka prostate.

Preliminarna istraživanja pokazuju da paprika ima određena antikancerogena svojstva koja bi mogla vrediti i u prevenciji raka jednjaka i želuca.

Šta je korisno u paprici – vitamini, minerali i nutritivna vrednost paprike

Iako se danas uzgajaju ljubičaste, crvene, zelene, narandžaste i bele paprike, sadržaj vitamina, minerala i drugih hranjivih vrednosti paprike vrlo je sličan, a male razlike se mogu pojaviti od sorte do sorte, ponekad boje ili mesta uzgoja.

Hranljiva vrednost 100g paprike se procenjuje na 26 kcal, podeljenih na oko 1,6g proteina, oko 0.1g masti i to iz semenki, 0.6g pepela i oko 2g dijetalnih vlakana.

Ugljenih hidrata u naših 100g paprike ima oko 20%, dok u sastav proteina većinski ulaze esencijalne i ne-esencijalne aminokiseline kao što su arginin i fenilalanin. 

Većina mikro i makro nutrijenata u paprici rastvorena je u vodi koja čini čak 91% ovog povrća. Još neki vitamini u paprici su:

  • Vitamin A – 333,3333 mcg;
  • Beta karoten – 2 mg;
  • Vitamin B1, tiamin – 0,1 mg;
  • Vitamin B2, riboflavin – 0,08 mg;
  • Vitamin B3, niacin – 1 mg
  • Vitamin B6, piridoksin – 0,5 mg;
  • Vitamin B9, folna kiselina – 17 mcg;
  • Vitamin C, askorbinska kiselina – 250 mg;
  • Vitamin E, alfa tokoferol – 0,67 mg;
  • Vitamin P – 1.2158 mg;
  • Kalijum – 163 mg;
  • Kalcijum – 8 mg;
  • Magnezijum – 7 mg;
  • Natrijum – 2 mg;
  • Fosfor – 16 mg;
  • Hlor – 19 mg.
  • Gvožđe – 0,5 mg;
  • Jod – I.3 ug;
  • Kobalt – 3 ug;
  • Mangan – 0,16 mg;
  • Bakar – 100 ug;
  • Fluor – 7 mcg;
  • Hrom – 6 ug;
  • Cink – 0,44 mg.

Vitamin C u paprici

Treba imati u vidu da je u smislu količine vitamina C paprika superiornija u odnosu na mnoge vrste voća, citrusa i bobica. Crvena paprika sadrži oko 4 puta više vitamina C nego što ćemo nači u limunu, i skoro je jedino povrće koje sadrži ovaj antioksidans.

Likopen u crvenoj paprici

Likopen je jedan od najređih hemijskih elemenata, koji se mahom može naći u crvenkastoj paprici. Likopen je zapravo odgovoran za crvenu, narandžastu i žutu boju ploda, a naše telo ga ne može sintetisati samo, i dobijamo ga isključivo putem hrane.

Likopen je odličan antioksidans koji dokazano smanjuje delovanje slobodnih radikala, čak i onda kada su uzrok nastajanju malignih ćelija. U kombinaciji sa nekim esencijalnim kiselinama, likopeni imaju i antivirusna svojstva i usporavaju rast patogenih mikroorganizama.

Karotenoidi u paprici

Paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju. Smatra se da redovna suplementacija zeaksantinom kod ljudi sklonih makularnoj degeneraciji vidljivo utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih poteškoća sa vidom.

Zeaksantin snažnim antioksidativnim delovanjem sprečava oštećenja oka. Štiti oko od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.

Kapsiacin u paprici

Kapsiacin je jedan od mikroelemenata iz paprike po kojem je ova baštenska kultura i dobila ime (biljke iz roda Capsicum, Capsicum annuum). Ljutina paprike potiče od kapsaicina, koji se nalazi u žilicama ploda, a ćelije koje ga skladište lako pucaju, rasipajući svoju sadržinu po celom plodu, što daje utisak da je paprika ljuta.

Ukupan sadržaj kapsaicinoida u paprici kreće se između 0.1 i 1%. Ljutina paprike se izražava  u SU jedinicama (Scoville Units). Broj SU jedinica dodeljuje se na osnovu podatka koliko puta se treba razblažiti ovaj element da se ne oseti ljutina.

Čili paprike sadrže oko 1% kapsaicina i srodnih jedinjenja (kapsaicinoida), što je oko 150.000 SU jedinica. Čist kapsaicin ima ljutinu 16.000.000 SU jedinica.

Najstariji podaci o gajenju paprike pronađeni su u Peruu, pre više od 3.000 godina. To su bile ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao čili i služile su kao začin umesto bibera.

U našu zemlju je doneta iz Turske u XVII veku, a u severnim predelima vodi poreklo iz Mađarske, odakle potiču i najpopularnije sorte koje se mogu kupiti na pijacama u našoj zemlji.

Ukoliko vas zanima dokaz o njenoj delotvornosti, i potvrda o lekovitim svojstvima o kojima je bilo govora, počnite sa konzumiranjem svežih plodova ovog povrća već danas!

Čitaj još

Poljoprivreda

Istorija poljoprivrede – kako se razvijala najsnažnija grana industrije

pročitaj više
Vitaminska baza

Sve prednosti breskve – zašto je lekovita i da li je isplativa?

pročitaj više
Znanje imanje

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

pročitaj više