Sve prednosti jagoda – zdravstvena vrednost i saveti o uzgoju

Da li zbog kraja teške zime i citrusa koji se u tom periodu najčešće sreću, ili zbog neodoljivog slatkog i osvežavajućeg ukusa – jagode su voće koje budi radost u ljudima svih uzrasta.

Osim što su prvo prolećno voće, jagode su i veoma zdrave, a prilično se jednostavno uzgajaju. U našem novom blogu ćemo zajedno naučiti za šta su sve dobre jagode, kao i koji su najlakši (i najproduktivniji) način da njima obogatite svoju baštu.

Jagode za zdravlje – zašto treba jesti jagode?

Već iz nutritivne tablice kalorija možemo zaključiti da su jagode veoma dobre za hidrataciju organizma, jer čak 70% ove bobice čini voda, a vitamini u jagodama čine čak trećinu voćke.

Osim toga, jagode sadrže mali procenat ugljenih hidrata (tek 7, 7g na 100g) koji potiču iz voćnih šećera, glukoze, fruktoze i malo saharoze.

Zbog male količine šećera i niskog glikemijskog indeksa, jagode su idealno osveženje i slatkiš za dijabetičare ili osobe na dijeti.

Minerali i vitamini u jagodama

Jagode za zdravlje koristimo jer obiluju različitim vitaminima i mineralima koji predstavljaju važne činioce snažnog imuniteta, zdravih organa za varenje, izdržljivih mišića i dobrog vida!

Jagode u metalnoj korpici

Vitamin c u jagodama sprečava bolesti i upale

Kada su u pitanju jagode vitamini koji prednjače su oni iz C grupe. C vitamin u jagodama deluje kao snažan antioksidans koji podržava imunitet i pokreće sintezu kolagena u koži pa je ovo voće odličan izbor za sve koji se bore sa gljivičnim, virusnim i drugim upalama i promenama na koži.

Vitamini u jagodama mogu smanjiti rizik od nastanka nekih vrsta karcinoma, pre svega usta, ždrela, želuca, debelog creva i pluća.

Samo osam jagoda dnevno je dovoljno da zadovolji našu potrebu za vitaminom C. Tih osam jagoda sadrži i do sedam puta više antioksidanasa nego 2 jabuke ili banane, a čak dva puta više nego pomorandže ili grožđe.

Antioksidansi vredni pomena

Jagode su bogate i antioksidansima luteinom i zeaksantinom, koji uklanjaju slobodne radikale i neutralizuju potencijalne posledice koje oni ostavljaju na ćelijama.

Elaginska kiselina, koju jagode takođe sadrže, sprečava razvoj bora u ćelijama ljudske kože nakon kontinuiranog izlaganja UV-A zračenju.

Mangan i kalijum u jagodama regulišu šećer u krvi

Osim žitarica, dnevnu dozu mangana možemo nadoknaditi i konzumiranjem jagoda. Kalijum je funkcionalni elemenat, nezamenljiv u mnogim, važnim biohemijskim procesima. Sa druge strane, mangan je još jedan antioksidans koji učestvuje u nekoliko važnih procesa u telu; između ostalog:

  • Razvoj kostiju i formiranje hrskavica
  • Zarastanje rana
  • Ubrzavanju metabolizma

Jagode su bogate manganom i kalijumom koji kada se međusobno aktiviraju pomažu u procesu metabolizma holesterola, ugljenih hidrata i aminokiselina.

Sadnja jagoda – kada i kako se sade jagode

Jagoda voli temperature koje se kreću od 20 do 24 stepeni Celzijusa. Međutim, čim se temperatura spusti na -2 stepena (i niže) – cvet jagode, ali i plod može izmrznuti i propasti.

Ako želimo bujne žbuniće i krupne plodove, jagode je potrebno zasaditi na mestu gde je zemljište vlažno, ali duboko drenirano, kako bi se korenov sistem dobro razvijao.

Jagode najbolji i najbrojniji rod daju ako im je tokom svih ciklusa (cvetanje, zrenje, berba) dostupna voda, tako da je sistem za navodnjavanje neophodan ukoliko se upustite u uzgoj.

Jagode najbolje uspevaju na zemlji koja spada u peskovito-ilovasti tip, kao i na podlozi bogatoj humusom. Ukoliko znate da zemlja na kojoj planirate sadnju jagoda nike dovoljno plodna, pre rigolovanja potrebno je podlogu obogatiti stajskim đubrivom.

Uobičajena pH vrednost zemlje nakon toga bude od 4,6 do 6,4. Međutim, čak i da je idealna kiselost zemljišta, jagode se nikako ne smeju saditi na podlozi gde su rasli:

  • Grašak
  • Paradajz
  • (Beli) krompir
  • Repa
  • Kukuruz

U principu, sve kulture koje “stradaju” od istih štetočina nisu dobri prethodnici (a ni “komšije”) za jagode.

Jagode u saksiji

Uzgoj jagode u plasteniku i saksiji

Jagode obožavaju da budu zaklonjene od vetra i akumulacije hladnog vazduha, pogotovo ako su sađene da daju plod u (rano) proleće. Zbog toga se mnogi uzgajivači odlučuju da svoje zasade jagoda podižu u plastenicima ili u saksijama, ako se radi o manjem kontigentu.

Jagode se mogu razmnožavati, a onda i saditi putem semena, kalemljenjem, formiranjem zasebnih žbunova i stolona.

Na žbunove (i stolone) se dele sorte koje daju krupniji plod, dok je kalemljenje uobičajeno kada želimo da ustanovimo prisutnost virusnih oboljenja na biljci.

Kada presađujemo jagode, potrebno je voditi računa da sadni materijal bude zdrav, sa dobro razvijenim korenovim sistemom, i najmanje 3 do 5 u potpunosti razvijenih listova.

Podizanje zasada jagoda

Ukoliko ste pripremili zemljište i odvojili rasade jagoda – vreme je za podizanje zasada. Razmak između redova jagoda bi trebalo da bude oko pola metra, do 60cm, dok između žbunova može da bude i upola toliki.

Između redova je potrebno napraviti plitke brazde, koje će služiti za navodnjavanje ali i oticanje viška vode. Do berbe, brazde ćemo otvarati da utiču u svaki zadad pomalo; tokom berbe, brazde se otvaraju tek za svaki drugi zasad.

Jagode se mogu saditi i u takozvane “gredice” široke oko 50 cm, ili presađivati u humke visine 20 cm koje je posle potrebno prekriti crnom folijom koja pomaže u nizu problema kao što su:

  • Sprečavanje korova oko biljke
  • Održavanje fizičke strukture zemljišta (npr. kiša ne može da sabije zemlju)
  • Povećava toplotu i vlažnost zemlje (može uticati na prinos i kvalitet ploda)
  • Ubrzava sazrevanje jagoda

Jagode u korpici

Jagode botanički spadaju u familiju ruža, poznate su kao voće koje eano i obilno rađa, brzo se šire, prilagođavaju se različitim ekološkim uslovima i mogu se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta.
Najpoznatije sorte jagoda su divlja šumska jagoda, nilgerijska jagoda, zelena, daltonijska, baštenska, orijentalna i čileanska. Sve jagode se mogu koristiti za pravljenje sokova, džemova, marmelada, torti, kolača i slatkog.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više