Sve prednosti grožđa – vitamini i ostale primene

Grožđe spada u porodicu bobica, i produkt je vinove loze. Grožđe može biti belo (bledozelenkaste boje), modroplavo, i raznih nijansi ružičaste, a njegovoj slasti i osvežavajućem ukusu ne odoleva nijedan ljubitelj voća.

Vinova loza spada u izrazito dugovečne biljke, sa nekoliko svedočanstava o čokotima starim po nekoliko vekova. 

U Burgundiji su poznate loze stare 400 i više godina, dok Pilinije, grčki putopisac spominje lozu staru i hiljadu godina.

Jednako dug vek ima i kultura gajenja, branja i obrade grožđa za potrebe ljudi. Hajde da u novom blogu naučimo šta sve dobijamo jedući grožđe, kao i šta sve od njega možemo napraviti.

Vrste vinove loze i vrste grožđa

Grožđe je tip voća koji se sadi u čokote, odnosno grupe od 15 do 300 sadnica.

Da bi raslo i dalo mnogo ploda, potrebno mu je dosta sunca i dobro drenirana zemlja, kao i tlo bez korova i trave.

Grožđe se sadi sa osloncem na vertikalne stubove sa horizontalnim žicama koje će ga držati kasnije tokom rasta i razgranavanja, ili na mesta gde se vinova loza može spontano uvijati oko stuba ili neke druge podloge.

Grožđe u kutiji

Crna grožđa sadrže veću količinu gvožđa, polifenola ali i šećera nego bele vrste, zato su obično crna grožđa slađa i vino od njih se obično ne karakteriše kao “suvo” ili “stono”.

Od raspoređenosti takođe može zavisiti nekoliko vrsta grožđa, od koje svak ima poseban naziv i značaj i namenu. Neke od najpoznatijih sorti vinove loze koje su dominantne u svetu ali i kod nas su:

  1. Graševina, ili italijanski rizling
  2. Prokupac, zvanično priznat kao srpska autohtona sorta
  3. Cabernet Sauvignon
  4. Muskat Hamburg
  5. Zinfandel
  6. Viognier

Neke od starih, domaćih sorti grožđa koje se često mogu sresti u vinogradima širom naše zemlje su i naredne:

  1. Demir kapija
  2. Frankovka
  3. Afus
  4. Tamnjanika, bela i crna
  5. Zelenika
  6. Moldova
  7. Drenak
  8. Ljana
  9. Skadarka
  10. Slankamenka, i mnoge druge

Zašto je dobro jesti grožđe?

Kao dragulj prirode, grožđe sadrži fitojedinjenja koja mogu pomoći da se smanji rizik od brojnih bolesti, posebno od oboljenja srca, krvnih sudova, ili “tek” slabljenja imuniteta.

Koliko je grožđe hranljivo, kao i njegova medicinska vrednost poznato je već hiljadama godina unazad.

U naučnoj zajednici se sve veća pažnja posvećuje svojstvima polifenolnih jedinjenja poreklom iz grožđa, s obzirom na to da brojna istraživanja pokazuju njegov blagotvorni uticaj na zdravlje ljudi.

Grožđe treba uvrstiti u ishranu jer je bogato korisnim materijama za naš organizam. Evo i koje su.

Belo grožđe u pletenim korpama

Polifenolni antioksidansi: Antocijanin, kvercetin i resveratrol

Grožđe sardži visok nivo antioksidanasa koji su od velike važnosti za zdravo za srce i krvne sudove.

Antocijanini su pigmenti u crvenom i crnom grožđu koji imaju potencijal da potisnu rast tumosrkih ćelija i štite organe od toksina iz okoline.

Sok od crvenog ili crnog grožđa (ili čaša vina?) je bogat flavonoidima koji mogu pomoći da se predupredi vezivanje LDL (“lošeg“) holesterola za zidove arterija i stvaranje ugrušaka koje dovode do infarkta.

Resveratrol je još jedan izuzetno moćan antioksidans koji se estrahuje iz kožice grožđa i ima sposobnost da se bori protiv kancerogenih ćelija. Može se naći i u obliku suplementa.

Vitamini i minerali u grožđu

Crno grožđe je jedna od retkih voćki koja sadrži prilične doze minerala kao što su kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, i vitamina poput vitamina C, B1 i B6. Tek 100 grama grožđa (što je oko 12 bobica), odraslom čoveku zadovoljava čak 18 % dnevnih potreba za vitaminom C. 

Istraživanja su pokazala i da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

A šta je sa šećerom?

Voćni šećer iz grožđa razlikuje se od ostalih voćnih šećera po tome što ulazi u krvotok, tako da grožđe obezbeđuje lakoiskoristivu energiju već nakon konzumiranja.

Primena grožđa u ishrani

Šta sve možemo napraviti od grožđa?

Oko 71% svetske proizvodnje grožđa se koristi za pravljenje vina. Oko 27% grožđa se koristi (mahom izvozi) kao sveže voće, a tek 2% svetskog kontingenta se suši. Deo roda koji se odvaja kao sveže grožđe, koristi se za produkciju sokova i namaza.

Vino – Najpoznatiji produkt grožđa

Veruje se da su prva vina nastajala slučajno, prilikom nekontrolisane i spontane reakcije vrenja dok je grožđe stajalo na suncu i na visokim temperaturama.

Možete li zamisliti samo kakva su poslastica i čudo bila ova vina? Gusta, sirupasta i slatka – vredna Dionisa!

Ova vina su najčešće razređivana vodom i mešana sa začinskim biljem i medom, pa konzumirana uz sir.

Sve do sredine 19. veka, svaki isceđen sok od grožđa odmah je pretvaran u vino. Tek otkrićem pasterizacije uspevamo da dobijemo nefermentisani sok kao posebno piće.

Postoji 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta grožđa od kojih se pravi većina domaćih i svetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe uzgaja, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema vrsti grožđa.

Grožđe na grani

Rakija – esencija vinove loze

Rakija od grožđa naziva se – lozovača. Ova rakija se dobija destilacijom fermentisanog grožđanog “kljuka”, što je grožđe odvojeno od peteljki, pa izmuljano.

Kada “kljuk” procedimo, dobija se grožđani sok, poznat i pod nazivom šira. Od šire se vrenjem dobija (belo) vino, a zaostala, slatka komina se vrenjem pa destilacijom pretvara u rakiju.

Slatko i džem od grožđa

Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da su slatko od belog grožđa ili džem od ovog voća poslastica izuzetnog kvaliteta i ukusa.

Nakon berbe grožđa, domaćice nisu propuštale priliku da izvesnu količinu grožđa opredele za slatko kojim će poslužiti pridošle goste ili poslati na poklon nekome.

A džem? Džem od grožđa oduvek se slagao i sa slatkim, i sa slanim specijalitetima. Tako su ga još na srpskim dvorovima posluživali kao sos preko mesa divljači, uz sir i slično.

Suvo grožđe kao tajni dodatak poslasticama

Suvo grožđe sadrži veliku količinu hranjivih sastojaka, i dokazuju da konzumiranje manje količine suvog grožđa donosi brojne dobrobiti za organizam, a posebno za organe na varenje.

Ulje koštice grožđa

Sve je više podataka koji govore o lekovitom dejstvu grožđanih semenki. Smatra se da koštice grožđa sadrže sve korisne sastojke grožđa, ali u koncentrovanom obliku, čime se pojačava njihovo dejstvo.

U ulju koštica grožđa nalaze se neki od najjačih antioksidanata koji pružaju veliku zaštitu organizmu od slobodnih radikala jer sadrže veliku količinu vitamina C i betakarotena.

Sastojci iz ovog semena mogu da čiste krvne sudove i preporučuju se ljudima koji su izloženi riziku od bolesti srca, jer stimulišu cirkulaciju i sprečavaju stvaranje ugrušaka.

Vinogradarstvo je nepresušni izvor inspiracije mladima i svima koji su željni da na svom imanju izgrade sebi život.

Zasadi pod vinogradima se povećavaju za oko 2% svake godine, i gotovo da nema države u svetu koja ne uzgaja grožđe, i koja se diči autohtonom vrstom grožđa.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više