Zimnica za koju se traži tegla više – šta najpre otvaramo zimi

Jesen je mnogima omiljeno godišnje doba, ne samo jer temperature postaju podnošljivije, garderoba raznovrsnija, već jer je to doba i kada počinju veće pripreme za zimu.

Omiljena priprema? Naravno – zimnica. Bez zimnice se ne može zamisliti jesen ni zima na ovim prostorima. 

Svi narodi Balkana dele ljubav prema ajvaru, turšiji, džemu i slatkom, i zbog toga, danas ćemo pričati o najčešćoj zimnici u ostavi.

1. Paradajz u svim oblicima

Mnogi kupuju kilograme paradajza kako bi ga iseckali i zaledili, pa onda uživali u bećarcu i tokom zime, ali mi nikako ne preskačemo da s jeseni paradajz pretvorimo u domaći kečap!

Osim kuvanog paradajza, za zimu se ostavlja i mleveni paradajz, blagi i/ili zaljućen feferonama, a tu je zeleni paradajz, koji se obično stavlja u bure za turšiju ili u tegle sa “šarenom salatom”. Paradajz volimo u svim oblicima i na sve načine.

2. Paprika svih boja i na sve načine

Da li pre otvarate peglanu papriku, lučenu ili joj se više radujete kada je celu zamrznete, pa na zimu napunite?

Paprika je neizostavni činilac svakog zamrzivača i zimnice, a “meša” se u sve…u salate, gotova jela, a ajvar ne bi ni bio to što jeste bez mesnate, crvene paprike.

sepetka_zimnica_paprika

3. Kornišoni iliti kiseli krastavčići koji se održe cele zime

Znate li koja je “tajna” da da kiseli krastavci održe čvrstoću i dobar ukus tokom cele zime

Otkrivamo nekoliko bitnih stavki na koje morate obratiti pažnju:

  1. Krastavčići koje kupujete/berete ne smeju biti zeleni, ali ne treba ni da “prematore”
  2. Koristite krastavce namenjene za kiseljenje – one sa tamnijim “bubuljičicama”
  3. Ostavite krastavčiće u hladnoj vodi preko noći (pre stavljanja u tegle)
  4. Voda kojom nalivate krastavčiće ne sme biti vruća
  5. Skladištite ih na sobnoj temperaturi

4. Ajvar, pinđur i drugi, balkanski, sosevi

Iako je istina da se ajvar i pinđur prave na čitavom Balkanu, niko ne može osporiti da je jedan jedini i najbolji – leskovački ajvar, zaštićen imenom i geografskim poreklom!

Ajvar je zaista posebna vrsta sosa, koja ide uz sve na trpezi, pa je i prisvajanje recepta i porekla onda lako razumeti.

Glavni sastojak – crvena, mesnata paprika i – patlidžan, koji mnogi izostavljaju. Ipak, recepturu možete prilagođavati svom ukusu, dodati više patlidžana, više belog luka, zaljutiti ga ili ne… 

Međutim, ono što je obavezno ako želite pravi ukus ajvara je – pečenje paprike!

A tu je i još nekoliko bitnih koraka:

  1. Birajte tzv. “Kurtovku” papriku; pljosnatu, pravilnog oblika. Zašto? Paprika koja nije pravilna ili je neke druge vrste, teže se ljušti nakon pečenja i ima više vode.
  2. Dobro ocedite pečenu papriku (idealno preko noći)
  3. Idealno – kuvajte ajvar na “smederevcu”
  4. Na 10 kg paprike obavezno ide barem 1 L ulja
  5. Obavezno sterilišite tegle i poklopce pre punjenja (kuvanjem u ključaloj vodi 10 – 15 min)

sepetka_dzem_od_jagoda

5. Nešto slatko: od džema i “slatkog” do sirupa od voća i biljaka

Da li se i kod vas na slavama najčešče za posluženje služi domaće slatko? Ili ipak tegle “nestanu” mnogo ranije.

Voće je idealno ostaviti dok je još u sezoni, na vrhuncu hranljivog spektra. Zamrzavanjem ćemo ga konzervirati. Čvrsti komadi voća odlični su za slatko, jer se tako voćka kuvanjem neće raspasti, a voće koje je prezrelo – ide u sokove i džemove.

U narodu se najčešće priprema slatko od jagoda, smokvi, dunja (seckanih i rendanih). Za džemove i marmelade tu su najčešće šljive, smokve, kajsije, jagode, ili kombinacija svega… 

Dok je za sokove spektar prilično raznovrstan, pa se osim svežih sokova od cvekle, jabuke, šargarepe i dr, ostavljaju i sirupi od višanja, jagoda, borovnica, kupina, ali i biljaka poput zove i koprive. 

Prirodna pasterizacija zimnice

Na kraju, važno je znati i kako održati zimnicu “u životu” tokom svih tih meseci. To se obično postiže procesima konzervacije i pasterizacije.

Iako postoje konzervansi u kesicama, koje možete kupiti u prodavnici, mnogi ljudi godinama unazad ukazuju na probleme sa alergijama i teskobom u stomaku koje proizvodi tog tipa uzrokuju.

Pošto ne želimo da rizikujemo, zimnicu ćemo konzervirati prirodnim putem, i prirodnom pasterizacijom.

Pasterizacija zimnice obavlja se tako što tegle sa zimnicom stavimo u rernu na oko pola sata, i 100 stepeni

Zatim rernu isključimo i ostavimo da se salata/džem/sos potpuno ohladi. Hladne tegle zatvaraju se (idealno) hermetički, pa se odlože u špajz sa ostalom zimnicom, da čekaju prvog nestrpljivog ukućanina.

Na našem sajtu možete pronaći detaljnije opise i uputstva za prirodnu konzervaciju zimnice.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više