Zimnica za koju se traži tegla više – šta najpre otvaramo zimi

Jesen je mnogima omiljeno godišnje doba, ne samo jer temperature postaju podnošljivije, garderoba raznovrsnija, već jer je to doba i kada počinju veće pripreme za zimu.

Omiljena priprema? Naravno – zimnica. Bez zimnice se ne može zamisliti jesen ni zima na ovim prostorima. 

Svi narodi Balkana dele ljubav prema ajvaru, turšiji, džemu i slatkom, i zbog toga, danas ćemo pričati o najčešćoj zimnici u ostavi.

1. Paradajz u svim oblicima

Mnogi kupuju kilograme paradajza kako bi ga iseckali i zaledili, pa onda uživali u bećarcu i tokom zime, ali mi nikako ne preskačemo da s jeseni paradajz pretvorimo u domaći kečap!

Osim kuvanog paradajza, za zimu se ostavlja i mleveni paradajz, blagi i/ili zaljućen feferonama, a tu je zeleni paradajz, koji se obično stavlja u bure za turšiju ili u tegle sa “šarenom salatom”. Paradajz volimo u svim oblicima i na sve načine.

2. Paprika svih boja i na sve načine

Da li pre otvarate peglanu papriku, lučenu ili joj se više radujete kada je celu zamrznete, pa na zimu napunite?

Paprika je neizostavni činilac svakog zamrzivača i zimnice, a “meša” se u sve…u salate, gotova jela, a ajvar ne bi ni bio to što jeste bez mesnate, crvene paprike.

3. Kornišoni iliti kiseli krastavčići koji se održe cele zime

Znate li koja je “tajna” da da kiseli krastavci održe čvrstoću i dobar ukus tokom cele zime? 

Otkrivamo nekoliko bitnih stavki na koje morate obratiti pažnju:

1. Krastavčići koje kupujete/berete ne smeju biti zeleni, ali ne treba ni da “prematore”
2. Koristite krastavce namenjene za kiseljenje – one sa tamnijim “bubuljičicama”
3. Ostavite krastavčiće u hladnoj vodi preko noći (pre stavljanja u tegle)
4. Voda kojom nalivate krastavčiće ne sme biti vruća
5. Skladištite ih na sobnoj temperaturi

4. Ajvar, pinđur i drugi, balkanski, sosevi

Iako je istina da se ajvar i pinđur prave na čitavom Balkanu, niko ne može osporiti da je jedan jedini i najbolji – leskovački ajvar, zaštićen imenom i geografskim poreklom!

Ajvar je zaista posebna vrsta sosa, koja ide uz sve na trpezi, pa je i prisvajanje recepta i porekla onda lako razumeti.

Glavni sastojak – crvena, mesnata paprika i – patlidžan, koji mnogi izostavljaju. Ipak, recepturu možete prilagođavati svom ukusu, dodati više patlidžana, više belog luka, zaljutiti ga ili ne… 

Međutim, ono što je obavezno ako želite pravi ukus ajvara je – pečenje paprike!

A tu je i još nekoliko bitnih koraka:

1. Birajte tzv. “Kurtovku” papriku; pljosnatu, pravilnog oblika. Zašto? Paprika koja nije pravilna ili je neke druge vrste, teže se ljušti nakon pečenja i ima više vode.
2. Dobro ocedite pečenu papriku (idealno preko noći)
3. Idealno – kuvajte ajvar na “smederevcu”
4. Na 10 kg paprike obavezno ide barem 1 L ulja
5. Obavezno sterilišite tegle i poklopce pre punjenja (kuvanjem u ključaloj vodi 10 – 15 min)

5. Nešto slatko: od džema i “slatkog” do sirupa od voća i biljaka

Da li se i kod vas na slavama najčešče za posluženje služi domaće slatko? Ili ipak tegle “nestanu” mnogo ranije.

Voće je idealno ostaviti dok je još u sezoni, na vrhuncu hranljivog spektra. Zamrzavanjem ćemo ga konzervirati. Čvrsti komadi voća odlični su za slatko, jer se tako voćka kuvanjem neće raspasti, a voće koje je prezrelo – ide u sokove i džemove.

U narodu se najčešće priprema slatko od jagoda, smokvi, dunja (seckanih i rendanih). Za džemove i marmelade tu su najčešće šljive, smokve, kajsije, jagode, ili kombinacija svega… 

Dok je za sokove spektar prilično raznovrstan, pa se osim svežih sokova od cvekle, jabuke, šargarepe i dr, ostavljaju i sirupi od višanja, jagoda, borovnica, kupina, ali i biljaka poput zove i koprive. 

Prirodna pasterizacija zimnice

Na kraju, važno je znati i kako održati zimnicu “u životu” tokom svih tih meseci. To se obično postiže procesima konzervacije i pasterizacije.

Iako postoje konzervansi u kesicama, koje možete kupiti u prodavnici, mnogi ljudi godinama unazad ukazuju na probleme sa alergijama i teskobom u stomaku koje proizvodi tog tipa uzrokuju.

Pošto ne želimo da rizikujemo, zimnicu ćemo konzervirati prirodnim putem, i prirodnom pasterizacijom.

Pasterizacija zimnice obavlja se tako što tegle sa zimnicom stavimo u rernu na oko pola sata, i 100 stepeni. 

Zatim rernu isključimo i ostavimo da se salata/džem/sos potpuno ohladi. Hladne tegle zatvaraju se (idealno) hermetički, pa se odlože u špajz sa ostalom zimnicom, da čekaju prvog nestrpljivog ukućanina.

Na našem sajtu možete pronaći detaljnije opise i uputstva za prirodnu konzervaciju zimnice.