Vitamin K – O njemu se malo priča, a jedan je od najbitnijih
Vitamin K poznat je i pod nazivom “koagulacioni vitamin”. Vitamin K igra ključnu ulogu u kontroli raznih faktora koagulacije i sprečavanja krvarenja, a izuzetno je važan i za normalan metabolizam kostiju.
Od unosa Vitamina K zavisi iskorišćavanje kalcijuma u kostima, a ono što mi sami možemo učiniti kako bi se snabdeli optimalnom dozom vitamina K, jeste da jedemo više lisnatog povrća!
Upravo u povrću se nalaze i najbitniji oblici vitamina K: vitamin K1 i vitamin K2. Međutim, za suplementaciju ovim važnim vitaminom, možemo se okrenuti i namirnicama kao što su: masnije meso, masniji sir i jaja, jer vitamin K se razlaže samo u mastima.
A zašto bismo morali da poradimo na unosu Vitamina K?
Naučnici trvde, da je količina Vitamina K izuzetno važna za stabilnost, gustinu, pa i čvrstinu kostiju! Opadanje ovog krucijalnog vitamina može dovesti do (prerane) osteoporoze – ali je može i (iz)lečiti!
Hajde da se bolje upoznamo kakve sve to benefite VItamin K donosi, i uticaje kakve on ima na naše zdravlje…
Defiticit vitamina K – Kako i zašto do njega dolazi?
Ako vam je lekar rekao da vam fali Vitamin K, onda je najverovatnije da se ne hranite kako bi trebalo.
Nedostatak vitamina K će se neminovno javiti ako ne jedete dovoljno povrća, ako ne jedete jaja i sir, ali može biti i rezultat drugih stanja, i “rizičnih glupa” poput:
- Slabe apsorpcije već unetog vitamina K (ponekad rezultat lekova ili slabog unosa zdravih masti)
-
- Nekih hroničnih oboljenja (pacijenti sa gastroenterološkim smetnjama kao što su Kronova bolest, ulcerozni kolitis i hronična dijareja, često imaju deficit vitamina K)
- Ako ste poslednjih meseci imali više abdominalnih operacija (povezano sa gastroenterološkim smetnjama)
- Ako ste predugo na parenteralnoj ishrani (ako često primate infuzije, i ne jedete “normalnu” hranu. Npr. pacijenti na hemodijalizi često “pate” od deficita vitamina K jer nakon tretmana ni nemaju apetit)
- Duža upotreba lekova, pogotovo antibiotika, varfarina, salicilata, antikonvulziva itd.
- Alkoholizam je jedno od, nažalost, čestih oboljenja koje desetkuje količine vitamina K
- Osteoporoza
- Obilna menstrualna krvarenja
- Neuhranjenost
Iako je deficit vitamina K kod odraslih zdravih osoba veoma redak, to nike slučaj sa bebama, tačnije novorođenčadima.
Jedna doza vitamina K je standardna praksa u porodilištima, kada se beba tek rodi.
Zašto dolazi do deficita vitamina K?
Vitamin K se stalno sintetiše u našem telu, pomoću svih dobrih bakterija koje žive u našem gastrointestinalnom traktu.
Manjak vitamina K, iako nastaje veoma retko, može biti razlog samo zato što ga nema u ishrani; osim pomenute novorođenčadi, ali i kod njih se počinje sintetisati spontano, onda kada im se dovoljno razvije intestinalna bakterijska flora.
Zbog toga se novorođenčadi u porodilištima daje injekcija vitamina K1, neposredno nakon rađanja.
Procesi u kojima vitamin K igra ključnu ulogu
Glavni proces u organizmu u kome učestvuje vitamin K jeste koagulacija, odnosno zgrušavanje krvi. Vitamin K se u medicinskoj praksi i koristi najviše za zaustavljanju krvarenja.
Srećom, kod odraslih zdravih osobe se retko sreće nedostatak vitamina K koji može da onemogući adekvatnu koagulaciju krvi. Neki od slučajeva kada lekar prepiše injekciju vitamina K jeste ako je pacijent preterao (predozirao) se lekom koji razređuje krv.
Studije pokazuju da vitamin K2 (osteo K2), učestvuje u održavanju čvrstine kostiju, i usporava degenerativne procese kao što su artritis i osteoporoza.
Zanimljivost: Ishrana bogata Vitaminom K može uticati na zdravlje celokupne nacije
U određenim regionima Japana, gde ljudi često konzumiraju “nNatto” – nacionalno jelo od fermentiranih zrna soje i sojinog soka, zabeležena je drastično veća koncentracija vitamina K2 u krvi i kostima ispitanika.
Stanovnici ovih regija, imali su i znatno niže stope oboljevanja od osteoporoze i frakture kostiju.
Hrana kao najprirodniji izvor vitamina K
Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. Ovo znači da se Vitamin K ne rastvara u vodi, već da se razlažu isključivo pod uticajem (prisustvom) masnoća.
Zdrava odrasla osoba može uneti dovoljno vitamina K putem hrane, odnosno delovanjem bakterija u crevima.
Najbolji, prirodni izvori vitamina K iz povrća su:
- Kupus, karfiol, prokelj, zelena salata, i slično, glavičasto povrće
- Spanać, Kopriva i blitva
- Brokoli i karfiol
- Paradajz
- Grašak
- Soja
- Špargla
- Šargarepa
- Krompir
- Slačica
- Jagode
- Gotovo sve žitarice
Od mesa, bitno je pomenuti da Vitamin K možemo naći u džigerici, ribi i ribljem ulju.
Mlečni proizvodi su kvalitetan (i verovatno najpoznatiji) izvor vitamina K, ali bismo izdvojili kravlje mleko i kravlji sir, kao izvor specifičnog vitamina K2.
Ovoj grupi izvora specifičnog vitamina K2, pridružićemo i jaja (najviše žumance) kao kvalitetan dodatak našoj trpezi.
Biljna ulja sadrže solidne količine vitamina K, kao i alge.
Vitamin K3 predstavlja sintetsku formu vitamina K, i nalazi se u dodacima za ishranu.
Nadamo se da je ovaj mali podsetnik o tome koliko je Vitamin K značajan za naše zdravlje, ubediti da svoj sledeći obrok obogatite sa nekoliko izvora ovog dragocenog vitamina. Sepetka je tu da vam svo omiljeno voće i povrće i dostavi.
USKORO!