Vitamin K – O njemu se malo priča, a jedan je od najbitnijih

Vitamin K poznat je i pod nazivom “koagulacioni vitamin”. Vitamin K igra ključnu ulogu u kontroli raznih faktora koagulacije i sprečavanja krvarenja, a izuzetno je važan i za normalan metabolizam kostiju. 

Od unosa Vitamina K zavisi iskorišćavanje kalcijuma u kostima, a ono što mi sami možemo učiniti kako bi se snabdeli optimalnom dozom vitamina K, jeste da jedemo više lisnatog povrća!

Upravo u povrću se nalaze i najbitniji oblici vitamina K: vitamin K1 i vitamin K2. Međutim, za suplementaciju ovim važnim vitaminom, možemo se okrenuti i namirnicama kao što su: masnije meso, masniji sir i jaja, jer vitamin K se razlaže samo u mastima.

A zašto bismo morali da poradimo na unosu Vitamina K?

Naučnici trvde, da je količina Vitamina K izuzetno važna za stabilnost, gustinu, pa i čvrstinu kostiju! Opadanje ovog krucijalnog vitamina može dovesti do (prerane) osteoporoze – ali je može i (iz)lečiti!

Hajde da se bolje upoznamo kakve sve to benefite VItamin K donosi, i uticaje kakve on ima na naše zdravlje…

Defiticit vitamina K – Kako i zašto do njega dolazi?

Ako vam je lekar rekao da vam fali Vitamin K, onda je najverovatnije da se ne hranite kako bi trebalo.

Nedostatak vitamina K će se neminovno javiti ako ne jedete dovoljno povrća, ako ne jedete jaja i sir, ali može biti i rezultat drugih stanja, i “rizičnih glupa” poput:

• Slabe apsorpcije već unetog vitamina K (ponekad rezultat lekova ili slabog unosa zdravih masti)

• • Nekih hroničnih oboljenja (pacijenti sa gastroenterološkim smetnjama kao što su Kronova bolest, ulcerozni kolitis i hronična dijareja, često imaju deficit vitamina K)
  • Ako ste poslednjih meseci imali više abdominalnih operacija (povezano sa gastroenterološkim smetnjama)
  • Ako ste predugo na parenteralnoj ishrani (ako često primate infuzije, i ne jedete “normalnu” hranu. Npr. pacijenti na hemodijalizi često “pate” od deficita vitamina K jer nakon tretmana ni nemaju apetit)
  • Duža upotreba lekova, pogotovo antibiotika, varfarina, salicilata, antikonvulziva itd.
  • Alkoholizam je jedno od, nažalost, čestih oboljenja koje desetkuje količine vitamina K

• Osteoporoza

• Obilna menstrualna krvarenja
• Neuhranjenost

Iako je deficit vitamina K kod odraslih zdravih osoba veoma redak, to nike slučaj sa bebama, tačnije novorođenčadima. 

Jedna doza vitamina K je standardna praksa u porodilištima, kada se beba tek rodi. 

Zašto dolazi do deficita vitamina K?

Vitamin K se stalno sintetiše u našem telu, pomoću svih dobrih bakterija koje žive u našem gastrointestinalnom traktu. 

Manjak vitamina K, iako nastaje veoma retko, može biti razlog samo zato što ga nema u ishrani; osim pomenute novorođenčadi, ali i kod njih se počinje sintetisati spontano, onda kada im se dovoljno razvije intestinalna bakterijska flora. 

Zbog toga se novorođenčadi u porodilištima daje injekcija vitamina K1, neposredno nakon rađanja.

Procesi u kojima vitamin K igra ključnu ulogu

Glavni proces u organizmu u kome učestvuje vitamin K jeste koagulacija, odnosno zgrušavanje krvi. Vitamin K se u medicinskoj praksi i koristi najviše za zaustavljanju krvarenja.

Srećom, kod odraslih zdravih osobe se retko sreće nedostatak vitamina K koji može da onemogući adekvatnu koagulaciju krvi. Neki od slučajeva kada lekar prepiše injekciju vitamina K jeste ako je pacijent preterao (predozirao) se lekom koji razređuje krv.

Studije pokazuju da vitamin K2 (osteo K2), učestvuje u održavanju čvrstine kostiju, i usporava degenerativne procese kao što su artritis i osteoporoza. 

Zanimljivost: Ishrana bogata Vitaminom K može uticati na zdravlje celokupne nacije

U određenim regionima Japana, gde ljudi često konzumiraju “nNatto” – nacionalno jelo od fermentiranih zrna soje i sojinog soka, zabeležena je drastično veća koncentracija vitamina K2 u krvi i kostima ispitanika.

Stanovnici ovih regija, imali su i znatno niže stope oboljevanja od osteoporoze i frakture kostiju.

Hrana kao najprirodniji izvor vitamina K

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. Ovo znači da se Vitamin K ne rastvara u vodi, već da se razlažu isključivo pod uticajem (prisustvom) masnoća.

Zdrava odrasla osoba može uneti dovoljno vitamina K putem hrane, odnosno delovanjem bakterija u crevima.

Najbolji, prirodni izvori vitamina K iz povrća su:

1. Kupus, karfiol, prokelj, zelena salata, i slično, glavičasto povrće
2. Spanać, Kopriva i blitva
3. Brokoli i karfiol
4. Paradajz
5. Grašak
6. Soja
7. Špargla
8. Šargarepa
9. Krompir
10. Slačica
11. Jagode
12. Gotovo sve žitarice

Od mesa, bitno je pomenuti da Vitamin K možemo naći u džigerici, ribi i ribljem ulju.

Mlečni proizvodi su kvalitetan (i verovatno najpoznatiji) izvor vitamina K, ali bismo izdvojili kravlje mleko i kravlji sir, kao izvor specifičnog vitamina K2. 

Ovoj grupi izvora specifičnog vitamina K2, pridružićemo i jaja (najviše žumance) kao kvalitetan dodatak našoj trpezi.

Biljna ulja sadrže solidne količine vitamina K, kao i alge.

Vitamin K3 predstavlja sintetsku formu vitamina K, i nalazi se u dodacima za ishranu.

Nadamo se da je ovaj mali podsetnik o tome koliko je Vitamin K značajan za naše zdravlje, ubediti da svoj sledeći obrok obogatite sa nekoliko izvora ovog dragocenog vitamina. Sepetka je tu da vam svo omiljeno voće i povrće i dostavi.

USKORO!