Ishrana bazirana na voću i povrću – Da li je zdrava i koliko je održiva

Poslednjih godina, čitav svet se u ogromnoj meri okrenuo režimu ishrane koji u kom je većinski zastupljeno voće i povrće.

Dok mnogi pokušavaju kroz svoj primer da pokažu koliko je ishrana bazirana na voću i povrću zdrava i/ili bolja, neke od nepobitnih činjenica koje svakako idu u prilog ovom režimu su uticaj na klimu, kao i etička zabrinutost o načinu na koji se meso i životinjski proizvodi dobijaju.

Ipak, dugoročne posledice, ili bolje reći boljitak prirode i čoveka uz ishranu baziranu na voću i povrću i dalje su nedovoljno istraženi i dokazani.

Hajde onda da napravimo pregled onoga što znamo. Kroz ovaj blog, pokušaćemo da predstavimo koliko je ishrana bazirana na voću i povrću zdrava, da li je zdravija u odnosu na ostale režime, i na kraju – koliko je ishrana bazirana na voću i povrću zaista održiva?

sepetka-salata-voce-i-povrce

Vegetarijanska dijeta: prednosti i poteškoće

Vegetarijanska dijeta podrazumeva uzdržavanje od mesa i mesnih prerađevina. Ovo je jedan od prvih režima specifičnije ishrane koji su ljudi praktikovali još pre nove ere, ali kao deo religioznog režima monaha sa prostora Grčke.

Na osnovu istraživanja, procenjuje se da su oko milijardu i po ljudi danas vegetarijanci. Vegetarijastvo se takođe može podeliti i na nekoliko podgrana, od kojih su najzastupljenije sledeće:

  • Lakto-vegetarijanci ponekad jedu meso, ribu, jaja ali obavezno isključuju mleko i mlečne proizvode iz svoje ishrane
  • Lakto-ovo vegetarijanci jedu jaja i mlečne proizvode, ali ne jedu nikakvo meso, pa ni ribu
  • Ovo-vegetarijanske dijete dozvoljavaju samo jaja kao prehrambenu namirnicu koja je potekla od životinja
  • Pesko-vegetarijanci (poznati i pod nazivom peskatarijanci) jedu ribu, mlečne proizvode i jaja, ali ostala mesa ne konzumiraju.
  • Poluvegetarijanska dijeta (fleksitarijanci) se primarno posmatra kao ishrana bazirana na voću i povrću (plant based), ali ponekad uključuje i mlećne proizvode i jaja kao i razna mesa, ali u malim količinama

Prednosti koje vetetarijanstvo donosi su brojne, počevši od ogromnog broja namirnica i režima ishrane koji se mogu kombinovati prema našim potrebama (npr. Mediteranska ishrana), pa do toga kako odricanje od mesa (makar na par dana nedeljno) može pozitivno uticati na naše zdravlje.

Danas se mnogi “mesojedi” žale na loš kvalitet mesa, bol u stomaku nakon kozumiranja piletine, jaja i durgih životinjskih proizvoda, pa se većinski (ili u potpunosti) vege ishrana pokazala i kao dobar način da se borimo sa svim ovim tegobama i nuspojavama.

Veganska dijeta: prednosti i poteškoće

Veganstvo, ili veganska dijeta isključuje upotrebu apsolutno svih namirnica koje su potekle od životinja. To znači da nema mesa i ribe, nema mleka i mlečnih proizvoda, nema jaja, pa čak ni meda

Naravno, vegan se odriče i svih ostalih životinjskih produkata kao što su vuna, svila, koža, krzno i sl.

Sve zamene za meso dobijaju se od biljaka (seitan, soja, rogač, lan, bademi i dr.). Vegani u svojoj ishrani koriste voće, povrće, puno zeleniša, žitarice, mahunarke, semenke, orašaste plodove.

Takođe, treba imati u vidu da je veganska ishrana značajno deficitarna određenim vitaminima, i podrazumeva obaveznu i redovnu suplementaciju. Suplementi najčešće predstavljaju vitaminima B grupe, ali se često javlja i deficit gvožđa, kalcijuma, omega masnih kiselina i proteina.

Ljudi postaju vegani iz raznih pobuda, ali neki od najčešćih uključuju etičku brigu za životinje i prirodu, kao i neke ličnije razloge, vezane za zdravlje, duhovnost i veru.

Reč vegan je nastala 1940. u Engleskoj, kao skraćenica od reči vegetarijanac. Vegani su na ovaj način hteli da se izdvoje kao članovi koji su u potpunosti odbacili proizvode životinjskog porekla.

Ishrana bazirane na voću i povrću jeste održivija – ALI…

Ishrana bazirana na voću i povrću smatra se održivijom u poređenju sa ishranom “mesojeda”, najviše zbog toga jer vegetarijanstvo i veganstvo koristi manje prirodnih resursa, što automatski znači da manje utiče na zagađenje i uništavanje prirodnog okruženja.

Definicija održivosti ishrane bazirane na voću i povrću (uz to i žitaricama, mahunarkama i dr.) obraća se ekologiji, ekonomiji i razvoju svesnijeg i savesnijeg društva

Ishrana bazirana na voću i povrću ima manje uticaja na prirodu. Ishrana bazirana na voću i povrću podržava biodiverzitet, i čuva sve ekosisteme, što se sve češće postavlja kao kulturološki imperativ, i jedina prihvatljiva opcija ako želimo da buduće generacije imaju pristupačnu hranu koju i mi jedemo, a koja je uz sve to i zadržala sve nutritivne vrednosti.

Postoji li međurešenje?

Međurešenje za prelazak na režim ishrane kao što je ishrana bazirana na voću i povrću – odnosno biljkama – jeste fleksibilnost

Ako polaziš od toga da će ishrana bazirana na biljkama biti zdravija – varaš se. I biljke ponekad mogu izazvati gasove, nadutost, mučninu i dr. “simptome” koje obično povezujemo sa prezasićenošću organizma mesom.

Ali ako smanjimo meso i mlečne proizvode na upotrebu do tri puta nedeljno, postići ćemo balans između svih nutrijenata koje unosimo, a potencijalno ćemo smanjiti sve efekte koje na naše telo ima prejedanje, loš izbor mesa, i dr.

Isto tako, sa mesom možemo upariti i sve biljke koje potencijalno loše varimo, čime predupređujemo nadutost i gasove. Glavni krivci za ova stanja su najčešće luk, mahunarke i lan.

Ključ uspeha prelaska na ishranu koja većinski podrazumeva voće i povrće je balans!

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više