Ph vrednost zemljišta – šta je ph vrednost i koja je idealna za sadnju?

Priprema zemljišta za sadnju podrazumeva mnogo procesa koji se, sukcesivno, izvode tokom cele godine. Fizičkim tretiranjem zemljišta (plugom, kopanjem, rigolovanjem i dr) koliko će kiseonik i mikroelementri biti zastupljeni unutar naših brazda, tj. kako će zemlja “disati”.

Sa druge strane, hemijskim tretiranjem zemljišta, đubrenjem različito deriviranim gnojivima i supstratima, humifikacijom i kalcifikacijom određujemo hemijske harakteristike tla na kom planiramo da sadimo naše salate, jagode, kukuruz ili rotkvice, odnosno – popravljamo strukturu i pH vrednost zemljištu.

Danas se tačno zna kakvo zemljište odgovara kojoj ratarskoj ili voćarskoj kulturi, a da bismo znali čime i kako popraviti hemijske karakteriskike zemlje na kojoj gajimo voće i povrće za svoje porodice i prijatelje – pročitajmo tekst posvećen upravo tome šta je pH vrednosti zemljišta i načinima na koje prirodno možemo postaći svoje oranice da daju zdrave proizvode.

Hemijske osobine zemljišta

Zemljište čine četiri osnovne komponente: mineralne materije, organske materije, voda i vazduh. Mineralne materije uvek sa sobom nose i određeni hemijski (mineroloski i granulomaterijski) sastav – zavisno od toga gde se naše njive nalaze i na koji način (kojim tipom obrade) dovodimo do hemijskog i bioloskog raspadanja tih materija unutar zemlje.

Organsku materiju zemljista čini mrtva organska materija i živi organizmi (bakterije, aktinomicete, gljive, insekti, crvi). To je najaktivniji deo zemljišta koji oslobađa energiju, uslovljava hemijske procese i tako hrani biljke.

Voda u zemljištu funkcioniše isključivo kao rastvarač organske materije, dok vazduh – odnosno kiseonik, a pre svega azot – igraju veoma važnu ulogu u određivanju kiselosti, odnosno pH vrednosti zemljišta i daju “zeleno svetlo” za buduću sadnju.

Šta je pH vrednost zemljišta?

Ph vrednost zemljišta je egzaktno utvrđena aktivnosti vodonikovih jona u zemljištu, njihov uticaj i raspored hranljivih elemenata do uzgajanih biljaka. Usvajanje makro i mikroelemenata od strane korenovog sistema zavisi od reakcije zemljišnog rastvora, što se kasnije manifestuje u prinosu i kvalitetu plodova.

Određivanje pH vriednosti je neophodno jer ona predstavlja važnu karakteristiku zemlje i njene kiselosti. Dakle, pH je merna jedinica kiselosti kao što je metar merna jedinica za razdaljinu. Ako se Ph vrednost zemljinog prekrivača poveća – dostupnost elemenata kao što su cink, magnezijum ili gvožđe se smanjuje, jer je oni čine kiselijom.

Svaka promena Ph vrednosti čak i za jednu jedinicu dovodi do promene koncentracije vodonikovih jona (H+) u zemlji i umnogome utiče na pristupačnost hrane biljci.

Većini povrtarskih biljaka odgovara Ph zemljišnog rastvora od 6.00 do 7.00 tj. blago kiselo do neutralne reakcije. Primera radi, voda koju pijemo ima pH vrednost 7 – neutralna je; koncentrati sa manjom pH vrednosti od 7 imaju kiselu osnovu, dok oni se oni preko 7 smatraju baznim.

Kako odrediti ph vrednost zemljišta

Većina poljoprivrednih, ratarskih i voćarskih kultura vidi najbolje zemljište za sadnju, rast i razvoj u umereno kiselim do neutralnim zemljištima – to je optimalna pH vrednost zemljišta za sadnju, ali ona zavisi od mnogih faktora – prvenstveno od tipa zemljišta i vrste biljaka za koje smo se opredelili.

Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativni, dekadni logaritam koncentracije vodonkovih jona (H+) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta. Utvrđivanjem pH vrednosti zemljišta, izražavamo koliko je zemljište kiselo ili alkalno.

Obično se meri koristeći rastvor vode (čija je pH vrednost 7 – neutralna) i zemljišta sa nižim vrednostima od 7 (dakle, kiselim zemljištem) ili alkalnim, iznad 7 pH. Pre setve bilo koje kulture važno je utvrditi pH vrednost zemljišta.

Niska pH vrednost zemljišta – Kiselost zemljišta i kalcifikacija

Šta znači pH vrednost za rast biljaka? Tačno je da neke kulture vole kiseliju podlogu, ali je dolazano da su za uzgoj bolja ona neutralna i većina biljaka najbolje uspeva kada je pH između 6 i 7.5. Zavisno o stepenu kiselosti (koncentracije vodonikovih, H+ jona) zemljišta su podeljena u pet klasa:

• pH < 4.5 – veoma kisela zemljišta
• pH od 4.5 do 5.5 – kisela zemljišta
• pH od 5.6 do 6.7 – umereno kisela zemljišta
• pH od 6.8 do 7.2 – neutralna zemljišta
• pH > 7.2 – alkalna (bazična ili bazna) zemljišta

Zakiseljavanje zemljišta je prirodan proces u svim zemljištima koji može biti potpomognut aktivnostima čoveka (unošenje mineralnih đubriva i primena agrotehničkih mera). Stepen zakiseljavanja zavisi i od strukture zemljišta, uticaja atmosferskih zagađenja… Takođe, ako ne snabevamo zemljište kalcijumovim ili magnezijumovim karbonatom ili se kalcifikacija (dodavanje kreča) ne radi redovno – pH vrednost zemljišta se smanjuje.

Proizvodnja povrća i voća u velikoj meri zavisi od neutralne Ph vrednosti zemljišnog rastvora i optimalne navodnjenosti. Na kiselu sredinu su naročito osetljive povrtarske kulture kao što su krastavac, salata i paradajz. Najbolja pH vrednost zemljište za sadnju ovih kultura postiže se obigaćivanjem fiziološkim, mineralnim đubrivima, kada zemljište postaje pogodno za dugoročnu obradu.
Ako smo naučili šta je pH vrednost zemljišta i da je njena neutralnost jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka i dostupnost makro i mikroelemenata, možemo joj obezbediti povoljan ambijent za rast i razvoj, bez toksičnih dejstava.