Sve prednosti kupusa – vitamini i ostale primene
Liske kupusa odmalena privijamo na opekotine, uboje i povrede, a rasolom lečimo mamurluk, međutim lekovitost kupusa mnogo je dalekosežnija od tek nekoliko primena na koje smo navikli. Kupus je prirodni antiseptik, a poznata su njegova preventivna dejstva na mnoge bolesti, pre svega one virusnog karaktera.
Kupus je kao jestiva biljka poznat odavno, pa su se i u antičkom Rimu i Egiptu lečili njegovim lišćem ili supom, iako je danas dokazano da kupus u svežem stanju obiluje hranljivim materijama, dok se kuvanjem velika količina njih izgubi.
Razmislize onda, volite li više kuvani kupus? Ili svežu salatu od njega? Dok pokušavate da se odlučite, hajde da se upoznamo sa još nekim primenama kupusa; gde nam sve on može pomoći i koje nam vitamine doprema u organizam?
Kralj “zimskog povrća” koji obiluje vitaminima i mineralima
Pretpostavlja se da su divlji kupus doneli u Evropu keltski osvajači oko 600. godine pre naše ere, a počeo je da se gaji u staroj Grčkoj i Rimu. Smatrali su ga “panaceom”, lekom koji leči mnoge bolesti. U srednjem veku ovo povrće je bilo poznato i kao “lek siromašnih”.
utvrđeno da je kupus veoma značajan izvor mineralnih soli, vitamina A, B, C i posebno vitamina K, celuloze, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, cinka, sumpora… Zato je preporučljivo da se u svežem ili kiselom stanju kao salata jede u svako doba godine, a posebno zimi, zbog čega je i prozvan „kraljem zimskog povrća“.
Zbog obilja vitamina C koji poseduje kupus može da stane rame uz rame sa limunom i pomorandžom. U 100 grama kupusa ima 50mg vitamina C.
Osim toga u kupusu ima znatnih količina vitamina A, B1, B2, B3, B6 i E vitamina. Tu su i vitamin P (bioflavonoidi), kao i vitamin U (metilmetioninsulfonij) koji se inače koristi u terapiji gastritisa, ulkusa želuca i duodenuma
Tu su i minerali
Ne treba zaboraviti da kupus obiluje i mineralnim materijama kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i magnezijum. U svežim listovima ovog povrća nalaze se velike količine hlorofila koji podstiče povećanje hemoglobina u krvi. Upravo zbog toga preporučuje se kao redovna namirnica svima koji pate od malokrvnosti.
U kupusu se nalaze i dve vrste materija koje koče preteranu aktivnost štitaste žlezde i deluju protiv Bazedovljeve bolesti.
Vrste kupusa – crveni i beli kupus i njihove razlike
Crveni kupus sadrži više zaštitnih supstanci od belog! Ima 6-8 puta više vitamina C od belog, u 100 g svežeg crvenog kupusa ima 196,5 mg polifenola, od kojih je 28,3 mg antocijanina, dok ista količina belog ima 45 mg polifenola, uključujuću 0,01mg antocijanina.
Antioksidansi kojima obiluje crveni kupus, posebno antocijanini, mogu da zaštite ćelije mozga od negativnog delovanja slobodnih radikala (beta-amiloid proteina) – navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Nauka i tehnologija hrane.
Domaće sorte plavog odnosno crvenog kupusa su veoma kvalitetne za kuvanje, dinstanje i kiseljenje jer imaju odličan ukus i specifičan miris. Preko zime može dugo da se održi u svežem stanju. Obično se koristi za pripremu salate jer prilikom termičke obrade i barenja gubi boju i potamni. Zbog toga pre pripreme jela ga treba odmah poprskati limunovim sokom. Tek posle toga može se kuvati u poklopljenom loncu.
Crveni kupus podstiče varenje, pomaže kod problema sa krvarenjem desni i prehlade. Poslednja istraživanja pokazala su da crveni kupus sadrži više vitamina C od belog, a ima i više antioksidanata, posebno antocijanina, za koji je dokazano da štiti ćelije mozga.
Već nekoliko godina unazad u našim prodavnicama možete kupiti kupus koji na prvi pogled liči na neku od raznolikih vrsta zelenih salata. U pitanju je kineski kupus (Brassica cinensis), Danas su nam na raspolaganju zeleni, crveni, savoj, kineski kupusi “pe tsai” ili “bok choi”. Za razliku od svojih kupusastih predaka, ovaj predstavnik ima čvrste listove, bledo zelene boje. Sadrži folnu kiselinu koja je nezamenjiva za izgradnju ćelija i njihovu regeneraciju.
ako nije toliko popularan u našoj ishrani, kineski kupus ima manje celuloze, brže i lakše se priprema, tako da se preporučuje svima koji imaju problema sa varenjem celuloze. Uz to kineski kupus podstiče regeneraciju ćelija, pa je idealna namirnica za sve one koji su skoro operisani.
Blagodetni uticaj kupusa na zdravlje
Sok od kupusa kao lek se koristio kod brojnih upala, ali i za lečenje proširenih vena. U tretmanima se koriste obloge od vate prethodno namočene u kupusov sok, koje se umotavaju oko nogu.
Listovi kupusa stavljaju se na opekotine, rane, čireve i uboje. Ako se nekoliko listova svežeg kupusa skuva u šolji mleka, dobija se napitak koristan u borbi protiv bronhitisa.
Lekovito svojstvo kupusa nikako ne treba zaboraviti kada su u pitanju opekotine, rane ili čirevi, gde se stavljaju listovi kupusa kako bi se tegobe otklonile i sprečilo stvaranje gnoja i infekcije.
Obloge od lista imaju takođe brojne benefite, a pre svega su učinkoviti u tretmanu upala i otoka. Artritis i reuma su upalne bolesti koje napadaju zglobove, kosti i mišiće. Kupus ima protivupalna svojstva i ublažava simptome ovih oboljenja.
Najčešće se koriste obloge od kupusa sa rakijom koje se stavljaju na problematična mesta. U narodnoj medicini mogu se naći zapisi o peglanju listova ove biljke. Oni su se još vrući stavljali na delove tela zahvaćene upalnim procesima.
1. Kupus za dobro varenje i zdrav želudac
Takođe, slatki i kiseli kupus, a posebno rasol (voda iz kiselog kupusa), pravi su narodni lekovi protiv zatvora. Sveže ceđeni sok od kupusa za gastitis je pun pogodak. Pri tom dobar je izbor i za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Preporučuje se ispijanje pune čaše napitka pre svakog obroka.
Uticaj u lečenju ovakvih stanja kupus ima zahvaljujući amino kiselini glutaminu koji štiti, ali i obnavlja sluzokožu želudca. Ima funkciju u čišćenju creva i celog organizma.
Kupus zbog svog sastava ima i blago laksativno delovanje, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora. On podstiče redovno pražnjenje creva.
Zanimljiva činjenica je da je davne 1952 godine u kupusu pronađen vitamin za koji je utvrđeno da direktno leči čireve na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, a koji je kasnije dobio naziv vitamin U ( lat. ulcus – čir).
Sveže ceđeni sok podstiče razmenu materija u ćelijama i povoljno deluje na sluzokožu creva. Protiv gastritisa preporučuje se upotreba svežeg soka.
2. Odličan diuretik
Zbog svojih antibiotskih svojstava, kupus se pokazao kao pravi vitez u borbi protiv bakterije Heliobacter pylori, jednog od glavnih krivaca pojave čira na želucu. Isto tako kupus ima i diuretsko dejstvo, jer pospešuje eliminaciju tečnosti iz organizma. Sadrži takođe mnoge antikancerogene i antioksidativne sastojke.
3. Antiseptična dejstva kupusa
Ljutina kupusa potiče od sumporovih heterozida koji deluju antiseptično i trebalo bi da se jede kao preventiva kod zaraznih bolesti.
4. Dobar rasol je najbolji lek protiv mamurluka
Rasol je takoreći sok kiselog kupusa dobijen fermentacijom. Ona je odlična za probavu, otklanja tvrdu stolicu i značajno utiče na rad creva. Prepun je vitamina B i dragocenih minerala. Koristi se i za ublažavanje mamurluka.
5. Kupus za lepu kožu i dobro pamćenje
Pošto je kupus bogat sumporom, voda u kojoj je kuvan izvanredna je za lepu i negovanu kožu, tako da se konzumiranje ove vode preporučuje svima koji nisu zadovoljni kvalitetom svoje kože.
Sok od svežeg kupusa štiti mozak od štetnog delovanja slobodnih radikala i ukupne štete koju prouzrokuje starenje.
6. Namirnica za jak imuniret i dobro raspoloženje
Osim što podiže raspoloženje, kiseli kupus čini organizam otpornim na stres, podstiče razmenu materija u mozgu i nervima, stimuliše rad ćelija i povećava mišićnu snagu. Reguliše nivo masnoća i holesterola u krvi. Odličan je eliksir, jer obiljem antioksidanasa u svom sastavu brani organizam od slobodnih radikala i usporava starenje.
Da li postoji neko ko ne bi smeo jesti kupus?
Kao i sa svakom hranom, unos kupusa treba biti umeren i kontrolisan. Može se konzumirati nekoliko puta dnevno , pola sata pred obrok. Međutim, osobama sa dijagnostifikovanim peptičkim ulkusom i gastritisom preporučuje se prethodna konsultacija sa lekarom.
Iako lekovit, sa brojnim prednostima, sok od kupusa u trudnoći zahteva oprez prilikom korišćenja. Buduće mame bi trebale obratiti pažnju na njegov unos, i naravno neophodno je savetovanje sa doktorom koji vodi trudnoću.
Trudnice i dojilje bi trebali znati i za njegove prednosti kod oteklih dojki, posebno nakon porođaja. Za ovakve tegobe uglavnom se koriste obloge od kupusa.
Oprez!
Kupus sadrži goitrogene, supstance koje mogu da utiču na funkciju štitaste žlezde, pa bi oni koje već imaju problema sa ovom žlezdom trebalo da ga izbegavaju. Pored toga kupus smanuje i asorpciju joda.
Svaki dan tokom zime pojedite malo kupusa, bilo da je svež ili kiseo i ne morate da se plašite gripa, kaže naš narod. Na taj način podižete bedem za viruse i vašem organizmu oni više ne mogu ništa. Kupus je jedinstvena prirodna namirnica kojoj je čovek pojačao lekovita sredstva kroz proces kiseljenja.