Šećer iz voća – Glukoza i fruktoza ne moraju biti bauk
Da, voće je izvor šećera. Šećer iz voća dolazi iz obilja složenih ugljenih hidrata u njemu, međutim, najveći deo naše telo razlaže kao vlakna.
O hidratima smo skoro pisali (uverite i sami klikom OVDE), a sada je vreme da predstavimo i šećer iz voća.
Glukoza i fruktoza spadaju u prirodni šećer iz voća
Osim prirodnih šećera, voće je izuzetno bogato kvalitetnim dijetetskim vlaknima, vitaminima, mineralima i obiljem antioksidanasa koji štite naše zdravlje i čine imunitet snažnim.
Gotovo svi ljudi na planeti, pa čak i oni koji imaju dijabetes i insulinsku rezistenciju, mogu jesti voće, i ubirati benefite od konzumacije. Kako je to moguće?
Šećer u voću obično se deli na fruktozu i glukozu. Glukoza podiže šećer u krvi pa se luči insulin koji bi je metabolisao. Sa druge strane, fruktoza nema nikakav uticaj na šećer i insulin, i metaboliše je jetra.
Kombinacijom ova dva prirodna šećera (jer voće obično sadrži, manje više, 50:50 odnos fruktoze i glukoze) dobijamo dobar “recept” za “slatkiš” u kojem svi mogu uživati bez bojazni da će narušiti zdravlje. Naravno, umerenost je ključna!
Kada nas šećer iz voća goji ili nam šteti na bilo koji način?
Glukoza je i jedan od osnovnih oblika svih šećera u prirodi i našem telu, i kao takvu, naše telo je može odmah metabolisati.
Fruktoza se varenjem i fermetnacijom mora prevesti u glukozu, što se dešava upravo u jetri. U odnosu na to koliko slatko voće smo jeli (ili neki slatkiš zaslađen fruktozom), može doći do malog zastoja i smanjena brzine kojom jetra metaboliše fruktozu.
U tom slučaju, umesto da se višak šećera izluči iz tela i metaboliše za druge procese, glukoza će se pretvoriti i skladištiti u glikogen – u mast. Upravo je ovo razlog zašto su ishrane koje obiluju šećerima – pa i voćnim – potencijalna karta za gojaznost.
Umerenost je ključ uspeha!
Iako je činjenica da i šećer iz voća može imati i negativnog uticaja na naše zdravlje, ishod dijete i slično – treba imati na umu da ishrana koja obiluje voćem nije ishrana i bogata fruktozom, odnosno šećerom!
Razlog tome su vlakna i obilje vode, koji pomažu razlaganje šećera, usporavaju varenje i produžavaju osećaj sitosti.
Jedno istraživanje je pokazalo da šećer iz voća ima veoma mali uticaj na sveukupni tok i rezultat redukcione dijete. Ljudi su jeli i po devet voćki dnevno, i imali su iste (neki čak i bolje) rezultate kao i ljudi koji su od voća apstinirali.
Skoro da je nemoguće pojesti toliku količinu šećera iz voća, posebno svežeg. Suvo voće je potpuno druga priča!
Ne samo da slatkoća suvih šljiva, kajsija ili brusnica može da zavara naš osećaj da stanemo, već je šećer u voću koje je suvo značajno složeniji i u daleko većoj koncentraciji.
Kada fruktoza može biti štetna
Cela, sveža voćka je uvek bolji izbor od one “iz kese”, sušene ili na drugi način procesuirane užine.
Sokovi spadaju u istu grupu manje zdravih proizvoda od voća jer proizvođači imaju tendenciju da dodaju arome i pojačavaju slatkoću raznim šećerima (uglavnom rafinisanim šećerima i fruktozom).
Na ovaj način, odnosno ispijanjem ovih sokića, povećavamo i našu sveukupnu konzumaciju šećera.
Istraživanja su pokazala da višak fruktoze u proizvodima (ne fruktoza iz celovite voćke) može dugoročno dovesti do povećanog rizika od pojave raznih bolesti, među kojima prednjače bolesti srca, holesterol i dijabetes.
Benefiti jedenja celovitog voća daleko nadmašuju potencijalne smetnje koje se mogu razviti delovanjem šećera iz voća – čak i ako ste na dijeti ili već imate problema sa insulinom.
Voće je odličan izvor vlakana, predupređuje konzumiranje štetnih, rafinisanih šećera, održava insulin i smanjuje rizik od gojaznosti.
