Šta se sve može naći na božićnoj trpezi i koje mu je značenje
Božićna večera je jedan od onih omiljenih, porodičnih trenutaka kada se okupimo da proslavimo godinu za nama, i to što smo zdravi, što smo zajedno i što smo željni novih uspeha.
Božićna večera je i trenutak kada se mnogi od nas opuste i uživaju u raznim specijalitetima posluženim na trpezi. Od domaćeg hleba, česnice, do prebranca, ribe, pečenja i baklave, u svemu se mora uživati!
Badnje veče ili Božić – jednačina je jasna. Hrane ima u izobilju, i svi smo odrasli na tim ukusima, ali znamo li zašto se baš ta jela pripremaju na ove praznike? Koja je simbolika položajnika? Zašto se peku kikice i ručice?
Sepetka istražuje, i predstavlja u ovom pregledu.
Pečenica – zašto ne može bez mesa?
Česnica i pečenica su obavezno posluženje za Božić, ali i dva moćna simbola koja donose posebnu sreću i zaštitu za ukućane tokom praznika.
Iako danas mnogi “pečenicom” nazivaju roštilj, ribu i druge mesne specijalitete, nije zgoreg znati zašto je baš prase zaslužilo da bude “glavna” atrakcija za Božić.
Običaj pečenja praseta se kod nas vezuje za tursko doba. Po narodnoj priči, Turci nisu hteli da uđu u kuću gde se na ražnju okretalo prase, pa su tako domovi u kojima se slavio Božić uz praseću pečenicu, bili bezbedni od upada i zuluma.
Osim toga, , treba imati na umu i da je narod u to vreme bio, većinski siromašan (seljaštvo), i nije mogao da priušti nešto više. Ako i to. Svinjama se trgovalo, bile su vredne, ali je skoro svaka kuća imala obor koji ih je othranjivao.
Česnica je obredni hleb koji simbolizuje blagostanje
Tradicionalna božična pogača se pravi po različitim receptima – obično od jaja i brašna, kvasca i soli, malo mleka, a negde i kisele pavlake.
Međutim, najvažniji elementi su novčić i grančica drena – prvi simbolizuje blagostanje, a drugi zdravlje porodice.
U nekim krajevima, u česnicu se dodaju i pasulj, kukuruz, pa čak i komadić mesa (pečenice), kako bi simbolizovali veru u rodnu godinu.
Običaj pravljenja česnice je vezan za hrišćansko verovanje, i podseća na noć kad su mudraci došli na poklonjenje novorođenom Isusu, a Marija ih ponudila upravo hlebom koji su podelili međusobno – tradicionalno “lomljenje česnice”.
Zašto se mese darovi od hleba (ruka, kika i dr) na Badnje veče
Iako predstavlja davnašnji običaj, mešenje posebnih hlebova namenjenim svakom ukućaninu se u nekim krajevima održao do danas.
Ovi dar-hlepčići se obično jedu na Badnje veče, a mese na Badnji dan, rano ujutru.
Svim neudatim devojkama u kući mesile su se “kike” od testa; da nalikuju na dugu, devojačku kosu i da simbolizuju lepotu, zdravlje i brzu udaju.
Udatim ženama, umesto kike, mesi se takozvano “slovo sa ružom” – okrugli hlepčić u koji je utisnuto slavsko slovo, i napravi se mala ruža od testa kao ukras.
Muškarcima, tj “glavama kuće”, mesi se hleb nalik šaci – da ostanu čvrsti, jaki i da budu stub porodice. Po testu se iscrtaju prsti, a uobliči se nalik ruci, i onda se peče.
Mladim dečacima mesio se običan, okrugli hlepčić, nalik lepinji, za zdravlje, i na njega se utisnulo slovo.
Suvo voće za Božić
Dok se čeka božićni ručak, ukućani mogu da se zaslade svežim i suvim voćem: kruškama, jabukama, pomorandžama, suvim šljivama i smokvama, urmama, suvim grožđem, bademima, lešnicima, orasima…
Suvo voće u sebi ima ogroman broj vlakana i hranljivih materija, pa i bez obzira na njegovu smanjenu količinu, predstavlja energetsku bombu. Idealna užina dok čekamo pečenicu!
A ako želimo da nam i ta užina bude zasitna, idealno je suvo voće kombinovano sa orašastim plodovima. Ova bogata postavka je tu da simbolizuje mir, blagostanje i bogatu trpezu.
Orašasti plodovi i žitarice
Badnjaci ukrašeni klasjem žita, simbolizuju bogatstvo i napredak, orašasti plodovi čvrstinu i mir, a slama je simbol ognjišta.
Posebno su orasi važan deo svih verskih proslava; i to ne samo u našem narodu. Orah ima dugu kulturnu tradiciju u srednjoj Evropi. Simbol je mudrosti, plodnosti i dugovečnosti.
Jabukama i orasima ukrašavala su se božićna drvca, jer se verovalo da će takvi ukrasi držati podalje zle duhove, veštice ali i razne bolesti.
Mnogi (ako ne i svi) naši praznici su duboko ukorenjeni u paganskim običajima i verovanjima. Jedan od načina da sve Slovene privole u Hrišćanstvo, bio je taj da Hrišćanstvo spoje sa njihovim paganskim običajima.
Mnogi od njih su do danas živi, i praktikuju se od mesta do mesta. Jedino su Božić i Banji dan jednako usvojeni i slavljeni, sa vrlo malim odstupanjima – bar što se trpeze tiče.
