Zdravlje na usta ulazi – šta nam poručuje ova poslovica?
Tema zdravlja večita je tema ljudi, a posebno je neodvojiva kada se povede priča bolestima.
Bez obzira na to da li ste pročitali million tekstova na ovu temu ili o njima raspravljate u svakodnevnom razgovoru, verovatno ste primetili da je mnogo je saveta, preporuka i uputa koje se tiču baš Vašeg zdravlja.
(Umerena) Fizička aktivnost je jedan od najlakših načina da se unapredi i očuva zdravlje – stav je Svetske zdravstvene organizacije, a mi se pitamo – šta je sa hranom?
Hrana jeste najbolji izvor energije – ali, koliko je dovoljno?
Za zdravlje se s pravom kaže da je izvor sreće, ali mesto zdravlja već odavno je zamenila i – hrana, hrana je takođe izvor sreće, osim što je i preko potreban izvor energije.
Čovek koji jede zdravo, on se i oseća zdravo; zadovoljan je, vedar, nasmejan, raspoložen. Trenitajte redovno ako vam to prija, ali sve vreme utrošeno na trčanje može biti uzalud ako nemaze pravilnu strategiju ishrane – zato je veoma važno voditi računa o tome šta i koliko unosimo u svoj organizam.
Ljudi su skloni da preteruju sa hranom
Ljudi često greše jer ne poznaju makronutrijente dovoljno da bi u okviru nekih obroka prepoznali svoje dnevne potrebe za kalorijama.
Dakle, ako dan provedete sedeći, vašem telu neće trebati tih 2000 kalorija, jer ono za rad svih organa, pokreta i fizioloških procesa potrebuje “tek” nešto više od 1000 kalorija.
Ukoliko trenirate, ovom broju treba dodati još oko 600 kalorija iz hrane i pića. Naravno, i u zavisnosti od svoje građe i rasporeda mišićno-masnog sistema, zavisiće vaše dnevene potrebe za energijom.
Međutim – šta se dešava sa kalorijama koje se ne iskoriste? Ili, slikovitije rečeno:
Gde je završila ona pica i palačinka koju ste pojeli u 20:00?
Previše kalorija (iz loše hrane) vodi u bolesti
Živimo u vremenu kada su gojaznost i prazeće srčane bolesti veoma raširene u društvu, i gde svaki četvrti stanovnik planete ima masnu jetru, masne krvne sudove ili je u nekom trenutku svog života doživeo infarkt.
Naravno, ništa nam neće biti ako s vremena na vreme pojedemo picu, ali ukoliko pice, pljeskavice i sl. postanu način ishrane – to će se u nekom trenutku i oslikati na našem telu.
Dobar izbor hrane – pola puta do zdravlja
Nauka je dokazala da je zdravlje prolazno stanje organizma, i čovek se nikako ne može osloniti na njega kao na nepromenjivu.
Međutim, situacija koja mu može obezbediti bezbrižnije funkcionisanje organizma jeste sklad sa prirodom i usklađivanje ishrane sa njegovim životnim potrebama i ciljevima.
Dakle:
- Ne previše kalorija od onoga što nam je potrebno, i
- Pravilan izbor namirnica
Poenta je “istrenirati” organizam i ojačati ga tako da ga bolest nikad ne savlada, ili da je barem teško razboleti se. U tome uspevaju samo oni koji u pravilnoj ishrani prepoznaju svog najboljeg saveznika.
U prvi mah bezazlena, uobičajena i prirodna aktivnost, uzimanje hrane, mnoge nikada ne natera da pomisle koliko je važna i odlučujuća za njihovo zdravlje.
Pomeniomo ponovo i onu poznatu i mudru narodnu izreku koja tačno označava važnost hrane: “Zdravlje ulazi na usta”, ali koja bi morala da ima i nastavak – i to ne manje važan, i sa posebnim upozorenjem da na usta ulaze i bolesti.
Kakvi obroci jačaju naše zdravlje?
Savremeni način života nosi sa sobom i breme savremene, brze ishrane koja u nekom trenutku, za posledicu ima narušeno zdravlje i usporavanje celokupnog metabolizma.
Svakodnevni jelovnik savremenog čoveka trebalo bi da bude obogaćen najviše svežim povrćem, koje je inače nedovoljno zastupljeno u ishrani našeg stanovništva, pogotovo zimi.
Osnova zdravlja i dugovečnosti čoveka je raznovrsna, izbalansirana, razumna i umerena ishrana koja organizmu obezbeđuje potrebne materije. Birajte kvalitetne izvore proteina, sveže voće i povrće sa puno vlakana, ribu (kuvanu ili pečenu), žitarice celog zrna.
Svaki je početak težak, pa tako i uvođenje novih namirnica (ili odricanje od loših), ali upornošću i rešenošću sve će ići svojim tokom. Osluškujte svoje telo i uvek imajte na umu da su dobre životne navike pola zdravlja!
