Trešnje – Najzanimljivije činjenice o “voću sreće”
Da bi dobro rodile, trešnjama je potrebno toplo, osunčano, ali zaštićeno i ocedno mesto, bez mnogo vlage.
Stablo trešnje gajene u hladu, na plitkoj podlozi, daće plodove lošeg kvaliteta, obično sitne i pomalo gorkog ukusa.
Životni vek trešnje takođe zavisi od toga gde je posadite.
Sepetka danas otrkiva sve tajne dobre trešnje, i pričamo o tome za šta je sve dobra trešnja, poznata i kao “voće sreće”.
Simbolika trešnje i trešnjinog cveta
Prvi pisani podaci vezani za trešnu potiču iz bronzanog doba, a njena pradomovina je današnje područje Turske. Naziv je, naravno, grčki – cerasea – iliti keros – što u prevodu znači “rog”.
Pretpostavka je da je trešnja ovaj naziv dobila zbog koštice ili izgleda stabla koje neretko ume da bude hrapavo, grubo i kvrgavo, baš kao rog.
Kada smo već kod stabla trešnje – jeste li znali da je trešnja i jedno od najviših voćnih vrsta na svetu? Njeno stablo može narasti i do 20m u visinu.
Ipak – ono što je umnogome doprinelo popularizaciji tešnje jeste njen cvet.
Prvi sakura parkovi, i oda trešnjinom cvetu
Sigurno ste čuli za jednu kulturu u kojoj su trešnje i trešnjin cvet posmatrani kao dar od boga? To je naravno Japan.
Japan je poznat po tome što u diplomatskim “misijama” poklanja trešnje drugim državama. I to ne samo plodove, već čitave parkove trešanja.
Tako je Japan 1912. poklonio SAD-u preko 3000 stabala ove divne voćke. Današnji Sakura park na Menhetnu jedan je od prvih parkova poznatih po trešnjinom cvetu, i simboliše prijateljske odnose SAD-a i Japana.
Zanimljive činjenice o trešnjama
Trešnja je samoniklo drvo, koje je tokom vekova dalo mnogo različitih vrsta istog voća. Što samostalno, što putem kalemljenja i ljudskim faktorom. Danas imamo mnogo različitih vrsta trešanja, divljih i pitomih, ranih i kasnih, a višnja je takođe potekla od trešnje.
Iako su Grci i Egipćani prvi gajili trešnje tik uz svoje kuće, za popularizaciju dzravstvenih benefita ovog voća i korišćenje trešnje u medicinske svrhe, treba zahvaliti starim Rimljanima.
Danas se, osim lekovitosti ploda, zna i za lekovita svojstva peteljki trešanja, od kojih se prave čajevi, ali i o delovanju smole sa trešnjinog drveta na razna oboljenja bubrega i bešike.
Trešnjino drvo je i jedno od njapopularnijih stolarskih materijala. Zbog crvenkaste note i čvrstoće, nameštaj od trešnjinog drveta je izuzetno dugotrajan i enterijeru daje sofisticiranu notu.
Za šta su sve dobre trešnje
Jeste li znali da su trešnje pravi, niskokalorični BUM za našu energiju? U porciji od 100g trešanja ima oko 35 kalorija. Najveći procenat kalorijske vrednosti trešanja čini voda i ugljohidrati, odnosno šećeri.
Stotinama godina unazad, trešnja je bila popularan lek za snižavanje lošeg holesterola, a zahvaljujući dobrom sadržaju kalijuma, trešnje su odličan diuretik, i sprečavaju zadržavanje viška vode u telu.
Ono zbog čega su trešenje naročito blagotvorne za naš organizam (osim ukusa i rapsodije pod nepcima) jesu antioksidansi.
U današnje vreme, kada smo svakodnevno izloženi smogu, duvanskom dimu, lošoj hrani, i drugim zagađivačima, neophodni su nam antioksidansi u svakodnevnoj ishrani. Oni se bore sa krivcima ovog zagađenja – molekulima poznatim kao “slobodni radikali”
A trešnje su upravo voće koje antioksidanse (konkretno vrstu flavanoide) ima napretek!
Osim u svežem, smrznutom ili pasiranom obliku spremom za konzumaciju, trešnje se zbog svoje antioksidativne vrednosti koriste u svim industrijama. Tako se ekstrakt trešnje može pronaći i u proizvodima za negu kože.
Poljoprivredni savetnik: Kada saditi trešnje i kako se o njima brinuti
Najrasprostranjenije uverenje jeste da se trešje sade pred kraj jeseni ili tokom zime; naročito ako je sadnica preko korena.
Najčešće štetočine i bolesti koje napadaju trešnje jesu: ptice, crna (trešnjina) vaš, gusenice, monilija, srebrnolikost listova i neke bakterije.
Ukoliko želite na prirodan način da zaštitite svoje trešnje od različitih uticaja, predlažemo da se upoznate sa tekstovima koje ćemo ostaviti na linku ispod:
LINK: Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina
LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja
LINK: Kako sačuvati biljke od mraza tokom hladnih dana
Čim primetite srebrnolikosti listova ili bakterijske promene, odmah odsecite sve zaražene grane! Kada ptice, gusenice i bubice počnu svoje “radove” u voćnjaku, najbolje je navući i fizičke zaštite (mreže, i sl). One će vas ujedno zaštititi i od nepovoljnih vremenskih uslova; pre svega grada.
Proleće nije proleće bez trešnje i retki su oni koji ne vole ovo slatko voće. Osim što je ukusna, trešnja veoma prija našem želucu i ima blagotvoran uticaj na ceo sistem organa.
