Šta je GMO i zašto izaziva toliku pometnju

Genetični modifikovani organizmi (GMO) su živi organizmi stvoreni u veštačkim uslovima, u laboratoriji. Genetski modifikovana hrana i drugi organizmi u svojoj genetrosj strukturi imaju tuđe hene obično iste kulture, ali poznati su primeri i sa eksperimentisanjima na ukrštanju dve, neretko nespojive vrste.

Genetski modifikovana hrana i organizmi najčešći su u poljoprivredi, medicini i farmakologiji. U poljoprivredi se koristi za stvaranje novih, modifikovanih i često poboljšanih semena i poljoprivrednih kultura, kojima se veštačkim putem daju nove osobine  kao što su:

U medicini i farmakologiji se najčešće koristi za dobijanje insulina. Naučnici koji su se bavili problematikom GMO hrane, otkrili su i shvatili potencijal i značaj ovakvog uzgajanja, ali su se izdvojile i potencijalne opasnosti.

Šta je GMO hrana i kako funkcionišu alternacije

Osamdesetih godina proteklog veka, razvoj biotehnologije ogledao se samo u produkciji humanih proteina u bakterijama, dok je kasnije otpočeta saga o modelovanju gena u hrani koja se pušta u industrijsku upoitrebu.

Prvi proizvodi koji su imali rekombinovanu DNK strukturu pojavila su se na trežištu devedesetih godina a sa njima je počela i dvojba u mišljenjima javnog mnjenja.

Da bi jedna namirnica bila genetski unapređena, tj. modifikovana, potrebno je da se u njen organizam (organizam domaćina) unesu barem dva nova gena. Prvi gen mora pružiti mogućnost sinteze proteina dok se drugi naziva “selektabilni marker”.

Od tada, pa do danas, u prirodi imamo nekoliko biljnih kultura koje poseduju ovu mogućnost sinteze proteina, karakteristične za druge vrste (najčešće bakterije) koje ih štite od štetočina. Ove biljke značajno su dobile u na svom izgledu, produženoj svežini i otpornosti.

Modifikovanje hrane GMO

Svetla strana GMO modifikacija

Kada je u pitanju GMO hrana prednosti i nedostaci su jednako brojni, ali isključivo iz razloga nedovoljno istraženog delovanja nauke. Pristalice biotehnologije navode da nema čvrstih dokaza koјi bi potvrdili da GMO organizmi nepovoljno utiču na životnu sredinu, ispravnost i očuvanje svežine (u odnosu na svoje, konvencionalno uzgajane srodnike), ali ističu da su genetski modifikovana hrana i biljke veoma korisne za savremeno društvo.

Jedna od glavnih činjenica zašto se ljudi zalažu da GMO proizvodi budu u upotrebi jeste rastući broj stanovnika na planeti. Mnogi smatraju da će biti nemoguće prehraniti 8 i više milijardi stanovnika, a već smo na pragu te brojke, za koji smatraju da će se, čak, duplirati u narednih 50 godina.

Za tih 50 godina, potrebno je rešiti probleme kao što su zagađenost zemljišta, vazduha, robna razmena, ali – gde je u svemu tome mesto GMO organizmima?

Smanjenje upotrebe pesticida

Uzgajanje GMO hrane dovelo bi do smanjenja potreba za korišćenjem pesticida, pošto bi seme biljaka koje stalno konzumiramo bilo otpornije na korove, suše, pa čak i vlagu ili neke štetočine.

Kukuruz, kakav danas poznajemo, nastao je upravo po ovom principu. Njegova genetska graša uparena je sa genom bakterije koja luči prirodni pesticid, zahvaljujući čemu smo dobili biljku sa sopstvenim pesticidom. Ovo je poboljšalo, ne samo izgled i zrna u klasu kukuruza, već i njegovu otpornost na spoljašnje faktore.

Takođe, GMO proizvodi u uzgoju ratarskih kultura značajno će smanjihi njihovu cenu na tržištu, uporedo čuvajući okolinu i zdravlje ljudi od štetnih, hemijskih isparenja.

Otpornost na korovske vrste

Ne samo kukuruz, GMO alternacije vršene su i na drugim biljnim vrstama, poput soje, lubenice ili banane. Današnji izgled i kvalitet duguju upravo GMO učinku. Takođe, ove biljke postale su poznate i kao neke od najotpornijih biljnih kultura na svetu, pre svega otporne na brojne vrste snažnih herbicida, kojima se uništavaju korovi.

Otpornost na bolesti

Glavni krivci za mnoge bolesti voća i povrća obično su bakterijske infekcije i gljivična oboljenja. Naučno je dokazano da se seme svih biljnih kulutra može ojačati i pre faze klijanja, kako bi bilo jače i otpornije na razne uticaje ovog tipa.

Otpornost na hladnoću, sušu i promenu pH vrednosti zemljišta

Uništavanju prirodnih zasada bi takođe moglo da se stane na kraj pomoću GMO alternacija u genomu biljaka. Gen protiv smrzavanja ubacuje se u bljku kako bi ona lakše podnela niske temeprature. Ovaj princip se pokazao kao veoma isplativ u zemljama u razvoju, koje nisu najbolje geografski poziconirane, odnosno, imaju veoma hladnu i nepovoljnu klimu za uzgoj biljaka.

GMO hrana bolje podnosi duge, sušne periode ili povećan salinitet, odnosno kiselost zemljišta i promenu pH vrednosti tla usled stalne sadnje, mehaničke i hemijske obrade i tretiranja tla.

Tamne strane GMO zajednice

Korišćenje biotehnologije u poljoprivredi i medicini, naročito je postalo plodno sredinom osamdesetih i početkom devedesetih godina porteklog veka. Tada je nastao najveći broj genetski modifikovane hrane i organizama.

Sve veći broj zemalja, uključujući i Evropu, donosi svoje propise o genetski modifikovanim orgnizmima i transgenim biljkama, u cilju regulisanja pitanja kao što su gajenje i upotreba genetski modifikovanog materijala.

Komercijalizacija biotehnologije i monopolizacija tržišta

Istovremeno, multinacionane kompanije su u potpunosti počele da kontrolišu kloniranje i transgene biljke (od same ideje do poptune komercijalizacije) i okrivljene su za stvaranje “genetičkog imerijalizma”.

Osim toga, uticaj genetski modifikovane hrane može se negativno odraziti i na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Međutim, uprkos svim preprekama i ukazivanjima naučnika na zloupotrebu genetski modifikovanih organizama, svedoci smo dramatične komercijalizacije biotehnologije.

Neprecizna tehnologija i prenošenje gena iz različitih kultura

Gen se lako i precizno može uzeti iz jednog organizma, ali je njegovo prebacivanje i “kalemljenje” na novi organizam ulavnom slučajno. Kao jedan od najvećih rizika jeste ugrožavanje funkcije dugh gena u biljci, gena koji su bitni za njeno preživljavanje.

Neželjeni efekti – “operacija srca lopatom”

Činjenica da nauka još uvek nije, do detalja, upoznala sve životne sisteme, povećava opasnost od stvaranja mutanata koji bi bili štetni za našu okolinu i na kraju, po zdravlje ljudi. Genetski inženjering je, takoreći, poigravanje sa veoma delikatnom i snažnom “silom prirode”.

Isečena crvena jabuka

GMO i LMO – u čemu je razlika

Novi, genetski unapređeni, oranizmi bi nakon određenog vremena uzrokovali promene u prirodi, utičući na svoje “divlje rođake” i postavljajući novi standard u izgledu voća i povrća – baš kao što je već bio slučaj sa pomenutim kukuruzom, lubenicama, bananama ili sojom.

Svi organizmi, za čiji su nastanak korišćene savremene tehnike biotehnologije, nazivaju se genetski modifikovani organizmi (genetically modified organisms – GMO) ili živi modifikovani organizmi (living modified organisms – LMO).

U LMO organizme spada niz prehrambenih biljaka koje su genetski modifikovane u svrhu povećanja produktivnosti i otpornosti na štetočine ili bolesti.

GMO hrana u Srbiji i Evropi – zakonski regulisana proizvodnja

Apeli naučnika za pažljivo i kontrolisano sprovođenje genetskih alternacija na biljkama, uslovilo je donošenje različitih, zakonskih regulativa koje bi kontrolisale distribuciju GMO hrane.

Iako mnogi smatraju da je GMO hrana lako prepoznatljiva po svojoj jedrosti, krupnoći ploda ili besprekornom izgledu, ovo nije u potpunosti istina i birajući “kvrgave” plodove ili manje lepo voće i povrće – ne znači da ste kupili organsku namirnicu, naprotiv.

GMO hrana u Srbiji ali i u Evropi prepoznaje se isključivo po etiketi, na kojoj mora biti istaknuto da je GMO ili da je u njenom sastavu neka GMO namirnica (kao što je slučaj sa čokoladicama, sosovima, sokovima i sl.)

U Evropi je 23. aprila 1990. doneta Direktiva 90/219/EEZ o ograničenoj upotrebi GMO organizama, kako bi se genetski modifikovana hrana ograničila na labratorije i industrijska postrojenja, sertifikovana od nadležnih organa.

Druga direktiva objavljena je 12. marta 2001. godine i naslovljena je selektivnim puštanjem GMO hrane na tržište, međutim, ova hrana ne nosi sa sobom rizik po zdravlje pojedinca i okoline. Ove direktive mahom se odnose na stočnu hranu ili proizvode koji, ako sadrže GMO alternacije, to moraju imati istaknuto na ambalaži.

Zaključak – etička pitanja u regulisanju GMO hrane

Šta valja, a šta bi trebalo izbegavati, česte su nedoumice i svetu ishrane – a još kada se na sve doda kontroverza kao što je GMO hrana, informisanost i razumevanje ljudi se znatno smanjuju.

Međutim, u vezi sa genetski modifikovanim organizmima obavezno se javljaju i etička pitanja – odakle dolazi naš gen koji pravi alternaciju? Zašto su geni iz biljaka i bakterija prihvatljivi, ali su iz različitih verskih ili emotivnih razloga, geni iz životinja apsolutno neprihvatljivi?

Etika sredine i, u najširem smislu rečeno – nenarušavanje postojeće biološke raznovrsnosti, značajno utiče na formiranje mišljenja o GMO hrani, jer ona tada ne utiče na potencijal živog sveta, već se prilagođava sve promenjivijoj životnoj sredini.

Čitaj još

Poljoprivreda

Istorija poljoprivrede – kako se razvijala najsnažnija grana industrije

pročitaj više
Vitaminska baza

Sve prednosti breskve – zašto je lekovita i da li je isplativa?

pročitaj više
Znanje imanje

Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara?

pročitaj više