Zima i poljoprivreda – za šta je zima dobra, a čemu nikako ne godi

Česte oscilacije temperature tokom zimskih meseci ne prijaju voćnjacima, ali ni “strmnim” pšenicama (onima koje se inače gaje zimi).

Takođe, sneg ponekad može da predstavlja “mač sa dve oštrice”, pa se usevi moraju pripremiti pre samog nanosa.

Kada je sneg neophodan usevima? Kada sneg  može zaštititi useve, a kada se hladnoća očekuje sa zebnjom? Sepetka otrkiva dobre i loše strane zime za poljoprivredu.

Zima bez snega pogoduje insektima i bolestima

Natprosečno visoke temperature od predviđenih (ili “normalnih”) za zimu pogoduju insektima, i razvoju raznih bolesti voća i povrća, koje se pojavljuju sa vlagom.

U momentu kada temperatura dozvoli početak vegetacije, ove štetočine i te kako prete da učine veliku štetu našim usevima.

Voćari bi trebalo da zaštite voće od visokih temperatura tokom zime. Najbolji izbor su preparati na bazi mineralnih ulja, obogaćeni bakrom.

Tretman treba obaviti pre početka vegetacije, odnosno sve do bubrenja pupoljaka. Takođe treba voditi računa da se prskanje i zaštita bilja obavi kada je vreme suvo, odnosno kada temperatura ne pada ispod 5 stepeni.

Naš tim je skoro predstavio nekoliko načina da se od štetočina zaštitimo, i to prirodnim načinima. Ukoliko vam je to cilj, predlažemo da se sa savetima upoznate kroz tekstove ispod.

LINK: Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina

LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja

Kada je suva zima opasna za poljoprivredu?

Blaga zima bez snega pogodovala je svim poljoprivrednim kulturama koje su zasejane tokom jeseni.

Da, blaga zima, posebno ona bez snega znači da naše voće i povrće neće izmrznuti, ali suvo vreme i hladan vetar mogu dugoročno da uzrokuju novi problem – nedostatak zemljišne vlage.

Takođe, zbog ako su temperature iznad proseka, odnosno ako je toplo, krajem februara bi moglo da  dođe do cvetanja ranog voća, kao što su, na primer, kajsija i breskva.

Ako dođe do ranijeg cvetanja, svaki eventualni pad temperature ispod nule tokom marta bio bi vrlo rizičan za takve voćke.

Zašto je sneg dobar pokrivač za zimske kulture?

Kada nema snega na zemlji, sasvim je normalno da se pojavi nedostatak usled isušenog vazduha. Bez snega i padavina tokom zime, nema ni dubinske akumulacije vlage u zemljištu, opstanak kultura u periodu proleća, pa čak i za letnje useve.

Takođe, sneg je odličan toplotni izolator useva. Sneg je na pšenici čak i dobrodošao ‘pokrivač’ je služi kao odličan održavač doplote. On brani useve od izmrzavanja, čak i kada se temperature spuste daleko ispod nule.

Iskusni poljoprivrednici kažu da se debljina snežnog pokrivača treba poklopiti sa cifrom u minusu.

Iako sneg najčešće štiti ozime useve od vrlo niskih temperatura, u ovo doba godine, ponekad se ispod snežnog pokrivača mogu stvoriti povoljni uslovi za razvoj bolesti…

Kada snežni prekivač postaje opasan?

Za neke zima znači zimske radosti, za druge brige, a za poljoprivrednike – oboje.

Ponekad, ispod snežnog pokrivača se može stvoriti povoljna atmosfera za razvoj bolesti.

Ponekad smo neugodno iznenađeni ako se ispod snega koji se zadržao duže vremena, npr. na pšenici se pojave simptomi “snežne plesni” (Monographella nivalis), koja osim pšenice ‘voli’ i ječam, raž i zob, ali i travnate korove.

Klima se sve više menja, zime će biti sve toplije

Klimatske promene već uveliko dovode do promena u poljoprivredi. Tako sada prolećna setva, koje je nekad počinjela u aprilu, sve češće počinje u drugoj polovini marta. Poljoprivrednici pokušavaju da idu u korak sa promenama.

Sve više ćemo zbog zagrevanja cele planete imati tople zime. Naravno, vremenski uslovi će se menjati prema nadmorskoj visini. Sve češće će se dešavati da i više nadmorske visine tokom zime budu bez snega.

Uz povećanje temperature kakvo se dešava sada, možemo očekivati da za 50 godina i zime na planini često budu sa tempereturama iznad nule.

Zagrevanje je posledica sve većih količina ugljen-dioksida u atmosferi. Ugljen-dioksid se za razliku od nekih drugih elemenata ne uklanja lako iz atmosfere. On tamo ostaje jako dugo.

Smanjenje emisija ugljen dioksida neophodno je da bi se usporile samo zagrevanje planete. A jedan od načina? Održiva organska proizvodnja.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više