Životni vek voća i povrća. Put skladištenja od njive do frižidera

Vodite li računa o tome koliko dugo vam voće, povrće, meso i mlečni proizvodi stoje u frižideru i u ostavi/na polici?

Da li se trudite da prvo potrošite ono što je otvoreno, ili da prvo pojedete zeljasto, mekano povrće? A šta kada luk i krompir imaju one “repiće”? Da li se namirnice sa tim klicama smeju konzumirati? Da li banana može da se jede i kad “pocrni”?

Danas je došao red na osnovnu kulturu čuvanja, trošenja i (nadamo se nikada) bacanja namirnica koje propadnu jer prođe rok, ili se zature negde, iza, na polici.

Životni vek povrća u našem domu (frižideru)

Koliko povrće može da traje u frižideru, i van njega? Verovatno ste primetili da krtole (krompir), šargarepa i lukovice najduže traju. One imaju jednako dug vek u frižideru i na policama, na sobnoj temperaturi, i iznosi do dva meseca.

Frižideri, kao hladna i mračna mesta predstavljaju nešto najpribližnije pojmu idealnih uslova za čuvanje povrća i voća. Seme bi, na primer, u ovakvim uslovima moglo da ostane plodno i nakon 10 godina stajanja.

Šta se uz šta ne čuva, ako želimo duži životni vek povrća

Avokado, banane, nektarine, breskve, kruške, šljive i paradajz držite van frižidera jer ove namirnice emituju gasove koji mogu da pokvare ostale namirnice.

Krompir se ne sme čuvati uz luk. Gasovi koje stvara luk ubrzaće oksidaciju krompira, pa će on pre istrunuti. Držite luk u frižideru, a krompir u ostavi.

Frižider je idealno mesto za čuvanje šargarepe. Najbolje je odrezati zelene krajeve, budući da joj oni oduzimaju vlažnost, ali je nikako ne perite pre odlaganja u frižider. Na ovaj način, šargarepa ostaje sveža i po mesec dana.

Od svih vrsta, zelena paprika je najbolja za čuvanje. Trpe čak i plastične kese.

Najkraći životni vek u frižideru imaju krastavci, paradajz, tikvice i zeljasto povrće koje može istrunuti već posle par dana.

Klijavost tokom skladištenja

Pojava onih “repića” na plodovima zove se “Fenomen bujnosti semena”. Ovo je sposobnost biljke da proizvede izdanke u uslovima koji su ispod optimalnih, i opstane čak i kada joj činioci iz spoljašnjeg okruženja nisu naklonjeni.

Izdanci iz frižidera su ograničene snage, najčešće nemaju kotiledon, izgledaju suvonjavo i zakržljalo.

Da li se sme jesti proklijali krompir, luk i sl? NE! Evo i zašto.

Krompir sadrži solanin, štetni alkaloid koji služi kao prirodni pesticid, a koji je prisutan u povećanoj koncentraciji u zelenom, oštećenom ili proklijalom povrću. Posebno je za bacanje ako je mekan i smežurao.

Ipak…

Ostane li povrće tvrdo i “zdravo” na oko, možete ga oguliti, izdubiti na mestu gde je proklijalo i koristiti za jelo.

Životni vek voća u hladnom i na polici (na sobnoj temperaturi)

Voće sa peteljkom i elastičnom pokožicom opstaje duže. Tako jabuke i kruške spadaju u voće koje može dugo stajati u ostavi ili u frižideru.

Međutim, uočeno je da kod jabuka i kruški najkraće opstaju sorte ranog vremena zrenja. Duže će opstati one srednje rane ili kasne, tj. zimske sorte (krasanka, kaluđerka, delišes, ajdared, greni smit i dr).

Koje su to još vrste jabuka i kruški koje vredi čuvati duže – saznajte na linkovima ispod.

LINK: Sve prednosti jabuka – vitamini i ostale primene

LINK: Sve prednosti kruške – vitamini i ostale primene

Kako znamo da voće nije za jelo, ili da ne bi trebalo očekivati ukus kakv bismo očekivali?

Pa, osim očiglednih, fizičkih naznaka truleži, voće gubi na kvalitetu usled pojačane transpiracije. Ako voće dugo stoji, brzo će izgubiti sočnost, meso postaje “brašnjavo”, a pokožica smežurava.

Citrusi, banane, južno voće i avokado

Kivi i njemu slično južno voće (mango, papaja,  avokado, kokos, ananas) do 2 meseca.

Agrumi/citrusi se u proseku čuvaju 2-3 meseca, banana oko 3-4 nedelje može stajati na hladnom, ali do pojave tamnih (ušećerenih) delova, dovoljno je da prođe 3 do 4 dana. Slično kao avokado.

Sorta i podloga na njivi/voćnjaku: Koliko od njih zavisi opstanak u skladištu?

Uspeh čuvanja voća i povrća je veći ukoliko garantovaniji, ako se, pored skladišta dobro poznaju karakteristike sorte.

Sepetka je o mnogim sortama naširoko pisala u svojim prethodnim blogovima.

Bacite pogled na našu BAZU.

Poznato je da voće kraće opstaje. Posebno vrste kao što su breskve, šljive, trešnje, kajsija i jagoda, malina, kupina, borovnice, brusnice i dr. Pozne sorte breskve se mogu čuvati 3-6 nedelja, a pozne sorte šljive i do 8 nedelja. Trešnje i jagode se mogu čuvati 10-14 dana

Navedene vrste imaju “problem” sezonskog kvarljivog karaktera. Ovo voće se najčešće konzumira potpuno sveže (kao stono, ili dezertno voće).

Stanje na njivi direktno utiče na sposobnost trajanja

Podloga gde je voće i povrće raslo, direktno utiče na manju ili veću otpornost na (duže skladištenje).

Kao što će klima i navodnjavanje uticati na veličinu ploda, početak vegetacije ili zrenje, kvalitet zemljišta uticaće na sastav “mesa” voća i povrća (nijansu boje pokožice, količinu šećera, aromu, ukus i td.), neminovno određujući, buduću, skladišnu sposobnost plodova.

Uticaj ekoloških uslova gajenja na trajašni potencijal plodova

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, cilj gajenja voća i povrća nije samo postizanje visoke rodnosti, već i obezbeđenje što boljeg kvaliteta ploda i njegove dobre trajašnosti.

Zbog toga se ekološki uslovi sredine u kojoj se kulture gaje, takođe javljaju

kao važni činioci koji imaju veliki uticaj na ponašanje u toku čuvanja.

Najveći uticaj imaj:

1. Klimatski faktori – padavine i temperatura
2. Rastresitost i vlažnost zemljišta
3. Hemijski sastav
4. Nagib, ekspozicija i nadmorska visina
5. Sveukupne mere za odražavanje zemljišta
6. Period berbe

Na primer, plodovi voćaka, naročito jabuka, najbolji su i najkvalitetnije se čuvaju u godinama kada su periodi njihovog rasta i sazrevanja kišoviti.

Velika nadmorska visina naročito pogoduje stvaranju kvalitetnog ploda borovnice, maline, ribizle i jagoda. Dok, sa druge strane, sorte jabučastog i koštičavog voća, kao što su jabuka, kruška, dunja, breskva, šljiva i kajsija, bolji kvalitet ploda postižu na manjim nadmorskim visinama. O tome se mora striktno voditi računa prilikom podizanja komercijalnih voćnjaka.

Ponekad se za pojačavanje skadištenog potencijala koriste sintetički premazi, prahovi, sprejevi pa čak i hormoni.

Sintetički fitohormoni se koriste u fazi formiranja pupoljaka, a osim što će učiniti da plod izgleda krupnije i pojačati mu boju, dokazano je i da produžava njegovo trajanje.

Ova jedinjenja pronašla su naročitu primenu u uvoznom voću i povrću kao što su nektarine i breskve. One su veoma osetljive na transport, promene temperature i na stajanje.

Međutim, ovi fitohormoni menjaju to kako plod “stari” i propada.  Kod velikog broja sorti ima posledicu da plodovi postaju suvi, vunasti i bez soka ili da dolazi do unutrašnjeg tamnjena mesa, a pojačanog crvenila pokožice.

Savremeni sistemi čuvanja i napredne tehnologije

Promenama u navikama potrošača zamenila je klasične sisteme konzervacije voća i povrća, svežim komadima koje je dostupno tokom cele godine.

Jedan od tih, najpoznatijih sistema skladištenja i konzervacije jeste zamrzavanje. Još neki, tradicionalni sistemi skladištenja, kakvi su još uvek u velikom broju prisutni na našem prostoru su podrumi, šupe, trapovi i pomoćne zgrade. Ovakav način skladištenja i dalje najviše pogoduje luku i krompiru.

Savremeni sistemi su više naklonjeni pokušajima da se voće ne zamrzava, nego da se očuva njegova svežina. Zbog toga se prave sobe i hladnjače sa modifikovanom atmosferom (ultraniskim sadržajem O2).

Temperatura i vlažnost vazduha su od esencijalne važnosti. Npr, na 0 stepeni, jagoda će se sasušiti, a na 20 istrunuti. Na 10 stepeni Celzijusa čuvaju se njena sočnost, boja i enzimi.

A kako vi skladištite voće i povrće u frižideru i na polici? Podelite sa nama svoje ideje.