Šljive u Srbiji – šljiva kao nezamenjivi deo naše kulture
Ako živite u Srbiji onda dobro znate da jedino voće bez kojeg se ne može jeste – šljiva. Bilo da jedete (nešto slatko, ali i slano) ili da pijete – šljivu ćete naći u svim aranžmanima jer je svi vole.
Od šljive se pravi marmelada, pekmez, kompot, slatko, a jedan od najpopularnijih produkata šljiva je rakija šljivovica!
Najveći procenat voćnih zasada u Srbiji posvećen je upravo šljivama, a naš privredni ugled u svetu začet je izvozom ove voćke na prostor Rusije, Severne Evrope i Amerike.
Šljiva je bila i ostala verni pratilac seljaka u Srbiji, i zaštitini znak ovih krajeva. Bez šljive se ne zamišlja o voćarstvu u Srbiji, ali se ni ne razume u njega; zbog toga svake godine širom naše zemlje “niču” novi drvoredi ove koštunjavice.
Uslovi za uzgoj šljiva – od zasada do berbe
Šljiva u Srbiji najbolje uspeva kada su stabla posađena u brdsko-planinskim područjima, jer ovom drvetu najviše prija umereno-kontinentalna klima, sa godišnjim padavinama ne većim od 800mm.
Šljiva po prirodu vrlo rano cveta i rano daje plodove, ali su oni izuzetno osetljivi na mrazeve. Iz ovoga primećujemo još jedan razlog zašto je bitno odabrati dobar teren za uzgoj, zaštićen od hladnoća i mraza, jer, na brežuljcima je temperatura ujednačenija pa je manji rizik za pojavu mraza.
Voćari će vam reći i da je za šljivu dobro odabradi poglodu koja je blago nagnuta na južnu stranu, radi što duže izloženosti sunčevoj svetlosti, ali nećete pogrešiti ni ako svoj šljivik zasadite u smeru sever-jug.
Kada se sade šljive i kako se o njima brine?
Osim odabira mesta koje će prijati dugogodišnjim stablima šljive, za dobar prinos neophodno je odabrati i kvalitetno zemljište, bogato humusom i rastresitom zemljom.
Takvo zemljište potrebno je i dobro izorati, usitniti i na kraju poravnati. Sadnji se obično pristupa u proleće, ili s jeseni, kada biljka miruje. Jesenja sadnja šljiva je i najčešća u našoj zemlji.
Kada sadite šljive, ili kada ih kalemite na već postojeću sadnicu, poželjno je praviti razmak između redova u veličini od 5 m, dok je razmak između sadnica obično oko 4 m.
Na ovaj način, ostavljamo sebi prostora da redovno i lako obrađujemo zemljište između sadnica i redova, i to:
- Tanjiranjem između redova, i
- Okopavanjem između sadnica
Za pravilan razvoj stabla i formiranje krošnje, veoma je bitna i pravilna i blagovremena rezidba. Ukoliko redovno praktikujere oštriju rezidbu, dozvoljena je i gusca sadnja.
Sorte šljiva koje se gaje u Srbiji – strane i autohtone
Prvi, a po mnogima i najbitniji uslov za uspeh u proizvodnji šljive, predstavlja pravilan izbor sorte i/ili kalema. Mnogi uzgajivač ovog voća smatraju da je za prve zasade ili kalemove najbolje birati stone sorte šljiva.
Na svetu postoji preko 2.500 sorti šljiva, mahom nastalih ukrštanjem različitih veličina, ukusa, boja i nijansi. Hajde da se upoznamo sa nekim od najpoznatijih domaćih sorti, ali i stranih sadnica koje se jednako često mogu sresti u šljivicima širom naše zemlje.
Dženerika – divlja šljiva i osnova za kalemljenje
Gotovo da nema šljivika ili međe u Srbiji gde nije izraslo stablo divlje stablo dženerike – sitne šljive žute boje, koja se često naziva i srpskom maslinom.
Dženerika je stara sorta šljive koja je opevana čak i u brojnim narodnim pesmama, i jedina “podloga” odnosno kalem na koju se oslanja celokupni voćarski potencijal naše zemlje.
Dženerika poreklo vodi iz Rusije, spada u red dekorativnih šljiva, daje krupne plodove i ostvaruje velike rodove u kombinaciji sa drugim vrstama. Osim što je jednostavna za uzgoj, džanerika nema ni prirodnih neprijatelja, te je njena proizvodnja potpuno ekološka.
Čačanska lepotica i čačanska rodna
Sorta šljiva “Čačanska lepotica” nastala je na Institutu za voćarstvo u Čačku, i to ukrštanjem vrsta Wangenheims Fruhzwetsche i domaće “Požegače”. Sa druge strane, “Čačanska rodna” šljiva je nastala ukrštanjem Stenlejke i Požegače.
Obe vrste zru krajem jula ili početkom avgusta, samoplodne su, i uvek redovno daju prinose i to u veoma velikim količinama. Iako im je potrebna redovna rezidba, veoma su otporne na razne bolesti koje napadaju ovu vrstu voća.
Čačanska lepotica i Čačanska rodna šljiva su neke od domaćih vrsta koje postižu najvišu cenu na tržištu i najviše se koriste za sušenje i preradu.
Šljiva Požegača – tzv. “Madžarka” ili Bistrica
Šljiva sa tri “radna” naziva jedna je i od najpotnatijih sorti, koje ćete verovatno i najčešće sretari u šljivicima. To je šljiva Požegača, poznata i kao “Madžarka” ili Bistrica.
Madžarka je jedna od najstarijih, najzastupljenijih, ali i najkvalitetnijih sorti šljiva na celom svetu. Smatra se da potiče iz Azije, a u Evropu je došla preko Grčke, zauzevši 40% površine šljivika širom bivše Jugoslavije.
Plod Požegače je sitniji u odnosu na ostale i prepoznatljive, tamnoplave boje. Ova šljiva sazreva krajem avgusta ili početkom septembra, a zbog kvaliteta mesa, najviše se koristi za preradu.
Valjevka šljiva
Šljiva Valjevka je stvorena u gradu Valjevu, po kom nosi ime, i to ukrštanjem sorti Agen 707 i Senlejke, 1959. godine na Institutu za voćarstvo. Plod Valjevke je težak do 40 g, karakterističnog, ovalnog oblika, a meso joj je žuto, slatko-kiselog ukusa.
Najpopularnije strane vrste šljiva – najčešće osnove za kalemljenje
Kao što smo već nagovestili, najveći deo šljiva koje se gaje u Srbiji dobijene su nekim vidom ukrštanja, odnosno kalemljenja sadnica.
Kalemljenje je prisutno u svim voćnjacima, ali se za osnovu uvek biraju proverenja stabla sorti koje uvek daju dobar prinos i otporne su na razne štetočine i promene klime. Najpoželjnije sadnice za kalemljenje u šljiva u Srbiji, pored ruske Dženerike jesu i:
- Šljiva Rutgeršteter – Poreklom iz Nemačke, jedna je od najranijih i najplodnijih vrsta plavoljubičastih šljiva. Plodovi su veoma krupni, okrugli, a meso se lako odvaja od koštice. Šljiva je sočna, aromatična i osvežavajuća.
- Kalifornijska plava šljiva – Poreklom je iz Amerike, i spada u red ranoplodnih šljiva. Krošnje ove šljive su veoma bujne, a plod je izrazito otporan na plamenjaču i rđu.
- Šljiva Stenlej, ili Stenlejka – Još jedna sorta šljive poreklom sa američkog kontinenta. Zahteva redovnu i oštriju rezidbu, a idealna je kada se koristi sveža, ili za pravljenje rakije, džema ili kompota.
- Ruska plava i Ruska žuta šljiva – Ove dve vrste šljiva su najčešće na većim nadmorskim visinama, i spadaju u sorte koje kasno rađaju.
O dobrobiti šljiva za naš organizam
Iako je šljiva jedna od voćki koja se najviše gaji u našoj zemlji, mnogima se dešava da je zaborave u svojoj ishrani, posebno usled povećanja izbora voća koje se uvozi sa raznih meridijana.
Naravno, ni u kom slučaju ne želimo da kažemo kako drugo voće nije dobro – naprotiv, da bi organizam bio zdrav, u ishranu moramo uključiti što raznovrsnije namirnice, pre svega voće i povrće – ali želimo da podsetimo i na to koliko šljiva, sama po sebi, može biti korisna i lekovita namirnica.
Šljive obiluju vitaminima i mineralima
Šljiva predstavlja veoma bogat izvor minerala kao što su kalijum, fosfor, magnezijum i vitamini C i E. Pored tvoga, šljiva predstavlja jedan od prirodnih zaslađivača, jer 51% njenog mesa sačinjeno je of glukoze.
Šljive su prirodni izvor vlakana
Šljive, a posebno suve šljive poseduju nekoliko vrsta rastvorljivih vlakana, pre svega pektina, koji ima važnu ulogu u regulaciji rada creva. Redovnim konzumiranjem šljiva borimo se protiv hroničnog zatvora.
Jedući šljive borimo se protiv hroničnih oboljenja
Zbog vlakna pektina kojeg prirodno ima u šljivama, one zadržavaju mogućnost uticaja na naš organizam i izvan okvira varenja.
Pektin, unošen redovno, utiče na snižavanje holesterola u krvi, a prirodni šećeri u kombinaciji sa ovim vlaknom pomažu kod dijabetesa, odnosno održavaju nivo glukoze u krvi jednakom.
Takođe, šljive štite krve sudove od oksidativnog stresa izazvanog lošim navikama, odnosno sprečavaju pojavu ateroskleroze i srčanog udara.
Pomažu u regulisanju poremećaja u radu jetre, ublažavaju bolove izazvane artritisom i osteoporozom, uklanjaju umora i razdražljivost.
Nadamo se da smo vam ovim tekstom približili i proširili znanje o šljivama, i da ćete sledeći put kada se zateknete u nekom šljiviku obratiti pažnju na to odakle je voćka u kojoj uživate.
Jedno je sigurno – ukus šljive sa naših prostora se ne može porediti ni jednim drugim, i sve sorte koje rastu u domaćim šljivicima su izuzetno sočne i aromatične.