Priprema zemljišta za prolećnu setvu. Kako se obrađuje zemlja u proleće
Dok su septembar i oktobar predviđeni za duboko oranje i slične agrotehničke mere zadužene za duboko prevrtanje zemljišta, proleće je tu da nam pokaže kako se zemlja “ponašala” tokom zime.
Kako je podnela sneg i isušivanje? Da li se u dubljim slojevima zadržala voda? Da li su zbog vlage prisutni štetni korovi ili neke bube?
Obrada zemlje u proleće služi da se poboljša sastav i strukturu zemljišta. Iako priprema zemljišta za prolećnu setvu i prolećne radove počinje već oranjem, hajde da prođemo tehničke i agro mere koje ćemo zateći na njivama u ovim toplijim mesecima.
Agrotehničke mere obrade zemljišta u proleće
Priprema zemljišta za prolećnu setvu nije ključni, ali jeste bitan faktor kada se biraju agro mere, i kada se odlučuje o mesecu sprovođenja mera.
Glavno i osnovno obeležje obrade zemljišta u proleće, i upotrebe prevrtanja prezimele zemlje plugom, jeste mrvljenje i mešanje sloja zemljišta, ostavljajući površinu bez biljnih ostataka od prethodnog useva.
1. Ciklus pripreme za prolećnu setvu počinje već s jeseni – dubokim oranjem
Prvo se počinje dubokim oranjem, pri početku jeseni. Duboko oranje se obavlja kada to uslovi dozvole, odnosno onda kada smo sigurni da je zemljište primilo dovoljnu količinu vlage. Nakon dubokog oranja, obavezno se mora zatvoriti brazda.
Zašto je bitno zatvaranje brazde tanjiračom?
Neki poljoprivrednici bi rekli da je zatvaranje brazde nakon oranja bitnija agrotehnička mera od prskanja, odnosno zaštite zemljišta i useva od potencijalne najezde bubica, bolesti i korova.
O različitim načinima – prirodne zaštite – Sepetka je pisala u prethodnim tekstovima. Obavezno se nakon ovog teksta pozabavite i njihovom analizom.
LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja
LINK: Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina
Zatvaranje brazdi nakon oranja se radi tanjiračom – sa nisko postavljenim plugovima. Brazde treba zatvoriti pre prvih zimskih mrazeva ili u proleće. Cilj zatvaranja brazdi je zadržavanje vlage u zemljištu. Posebno ona koja se akumulira u brazdama tokom zime.
Ukoliko vas zanimaju vrste poljoprivredne mehanizacije, i to šta poljoprivrednici najčešće imaju na svojim imanjima, kako bi lako obavljali delatnost poljoprivrednika, savetujemo vam naredni tekst:
LINK: Poljoprivredna mehanizacija i najčešće poljoprivredne mašine
Među pobrojanom mehanizacijom ćete pronaći i plugove, i tanjiraču. Cilj tanjiranja je da se dobije “uniformisana” ravna površina na svim delovima njive.
Ovi radvi na zemljištu se obično obavljaju u potpunosti u periodu od sedam do deset dana.
2. Prolazak oranja setvospremačem i priprema za đubrenje
Nagomilana vlaga u zemljištu s proleća mora da se smanji, odnosno da se zemljište prosuši i dostigne idealne uslove za setvu.
Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta u proleće, treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda. Ove mašine će pored obavljenog posla, najmanje gaziti i sabijati zemljište, uz najveći mogući radni učinak.
Sada na njivu dolazi setvospremač. Sa nizom malih plugova postavljenih pod uglom od 15 stepeni, setvospremač će napraviti dovoljno prostora u zemljištu za prodor đubriva i kasnijeg semena.
Đubrenje zemlje u proleće: Zaštita zemlje i useva u proleće
Nakon prirpreme zemljišta za prolećnu setvu setvospremačem, sledi prolećno đubrenje. Poljoprivrednici najčešće koriste ureu, a količina zavisi od analize zemljišta i pH vrednosti, ali uglavnom se radi o količini od 100 kilograma po hektaru.
Setva i sadnja: Ručno i upotrebom sejalice
Setva i sadnja kultura na njivama zavisi ponovo od vremenskih uslova, pre svega jer teba dobro proceniti koje mašine koristiti, ili to ipak obaviti ručno. Pri setvi sejalicom, jako je važno da sejalica bude adekvatno naštelovana.
Često iz ekonomskih razloga domaćini seju i rasturaju đubrivo u jednom trošku. Ovo može biti veoma štetno po neke vrste semena, iako je jako česta praksa.
Neadekvatno posejano/posađeno voće, povrće i žitarice mogu uništiti klijavost semena, a kada se tome pridoda i određena količina đubriva – gubici su neminovini. Zato se preporučuje da, ako se ipak primenjuju oba načina, da sejalice imaju depozitore, i da đubrivo ide bar 5 cm ispod semena.
Više o tome kako možete zasaditi prolećnu baštu, i brinuti o njoj, saznaćete u blogu na linku ispod:
LINK: Prolećna setva – šta sve možemo saditi/sejati u aprilu
U proleće, kada se površina zemljišta prosuši, pristupa se finoj površinskoj – predsetvenoj – pripremi, koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste, kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje.
