Namirnice koje se lako vare i namirnice koje otežavaju varenje
Nadimanje, opstipacija, gasovi, dijareja – sve su ovo česti problemi sa varenjem, koji zapravo mogu da se spreče i izbegnu pravilnim izborom namirnica.
Danas predstavljamo neke od najvažnijih činjenica o varenju i naučićemo da odaberemo namirnice koje se lako vare, ali ćemo reći i koje to namirnice treba isključiti ili ograničiti u ishrani, ako ne želimo stomačne probleme.
Namirnice koje se lako vare i najređe izazivaju probleme
Pod namirnice koje se lakše vare, odnosno namirnice koje se brže vare, obično smatramo one koje se u želucu ne zadržavaju predugo.
Međutim, to ne mora da znači. Neko voće se brzo vari – ali sporo probavljuje, a može izazvati i bol u želucu. Meso takođe.
Ipak, prema nekim istraživanjima, namirnice koje se lako vare i ne izazivaju problem kod najvećeg broja ljudi, su:
- Voće: banane, dinja, lubenica, avokado
- Povrće: bundeva, tikvica, spanać, cvekla, boranija, zelena salata, šargarepa
- Meso: nemasna piletina, ćuretina, riba, tofu (zamena za meso)
- Mlečni proizvodi: jogurt, kefir, mladi sir, kiselo mleko
- Žitarice: beli pirinač, kinoa, heljda
Začini – dodatak koji pomaže varenje
Jedinstveni način da olakšamo varenje, jeste dodavanje začina u obroke, ali onih poput celera (svežeg i sušenog), majčine dušice, mirođije, bosiljka, origana, čilija i dr, dok bi kupovnu vegetu i alevu papriku trebalo izbaciti jer su previše prerađene ili se sastoje od loših sirovina.
Još jedan zanimljiv začin je kurkuma, koja, iako veoma korisna za srce i varenje, kod osoba čija je funckija žučne kese oslabljena, izazvaće samo kontraefekat, tako da vodite računa!
Priprema hrane takođe može olakšati varenje
Dinstanje, kuvanje i grilovanje zahteva manju upotrebu masti/ulja, pa će stoga i sveukupna probavljiva i svarljiva potreba obroka biti manja/lakša.
Prženi i pohovani obroci su često opterećenje za želudac, i često vode u prejedanje jer do mozga ne dolaze signali za sitost. Često i dugoročno prejedanje će sigurno odvesti u stvaranje problema sa želucem.
Namirnice koje treba smanjiti (ili izbeći) ako imate loše varenje
Ne možemo pričati o temi kao što su namirnice koje se teško vare, a da ne spomenemo masnu (prženu) i veoma začinjenu hranu. Ova grupa namirnica prednjači kada su u pitanju pojava gorušice, čira i mučnine u stomaku.
Gazirani napici, voćni sokovi i napici zaslađeni veštačkim zaslađivačima takođe su čest uzrok nadutosti, bola u predelu želuca i gasova.
Slatkiši i peciva – kako bez njih. Ali visokoprerađeno brašno, visokoprerađena ulja i šećer osnova su peciva i mnogih slatkiša. Sve namirnice koje se teško vare – na jednom mestu.
Treba pomenuti i mlečne proizvode, pre svega kravlje mleko i tvrde sireve, kao uzročnike mnogih nelagodnosi u stomaku kod velikog broja ljudi.
Naučnici smatraju da, pored toga što određeni broj ljudi zaista ima intoleranciju na laktozu, potpuno isključivanje ovih namirnica takođe može označiti put ka nastanku bola i nadimanja, kada ponekad npr. pojedemo kolač, ili slani obrok koji u sebi sadrži mlečni proizvod.
Razlog tome leži u gubljenju sposobnosti tela da proizvede enzime amilazu i laktazu koji bi razlagali mlečne šećere.
I “zdrava” hrana može biti uzrok nadimanja i lošeg varenja
Mahunarke su izvor proteina, ali su mnogima i uzrok nadimanja, gasova i grčeva. Ponekad se ove pojave mogu sprečiti dobrim ispiranjem pasulja, graška i leblebije i dr. Takođe, ljudi koji boluju od promena na žučnoj kesi, trebalo bi da izbagavaju konzumiranje mahunarki jer otežano varenje može izazvati bol u stomaku.
Mnogi primećuju i da zdravi ugljeni hidrati mogu biti uzrok nadutosti, posebno ako se jedu na prazan stomak. Ovsene, ražane i ječmene pahuljice prednjače u ovoj grupi.
Međutim, stručnjaci savetuju da se ovakav izbor UH ukombinuje sa nekim izvorom proteina i zdravih masti (npr. čija seme, orašasti plodovi, žumance, avokado, maslinovo ulje ili puter), kako bi se varenje olakšalo.
Čak i povrće može biti uzrok nelagode u stomaku. Zeljasto povrće poput kupusa, blitve, kelja i sl. zbog visokog sadržaja vlakana mogu pogoršati simptome nekih, postojećih, gastrointestinalnih smetnji.
Citrusi takođe mogu uzrokovati nelagodnost u želucu, posebno ako se jedu/piju na prazan želudac, jer izazivaju reakciju u kontaktu sa kiselom sredinom u njemu.
Hajde da zaključimo…
Poslednjih godina postoji trend po kojem se hrana posmatra kao “gorivo”. Što je veoma loše, jer hrana ne služi samo da bi nam dala energiju da se krećemo (živimo), već je hrana i izvor sreće i zadovoljstva.
Stvaranje dobrog odnosa sa hranom, bez nepotrebnih restrikcija, ali i uvežbavanje samokontrole, jedini je pravi način da nam ishrana postane prijatelj, a ne izvor zavisti, griže savesti i dr.
Samokontrola i “doziranje” kao ključ za oporavak osetljivog želuca
Posvetite neko vreme tome da razumete šta vašem telu prija, a šta izaziva nadutost. Smanjite te namirnice, ali ih nemojte potpuno izbacivati.
Nauka je dokazala da potpuno izbacivanje neke grupe namirnica zaista vodi u “intoleranicju” jer telo prestaje da stvara enzime neophodne za razlaganje tih namirnica. Zato i imamo osećaj otežanog varenja, grčeva, gasova i dr.
Naravno, alergije poput celijakije, SIBO-a i drugih stanja su potpuno druga priča, ali dijagnozu ove pojave može dati samo i isključivo lekar. Mi sami nikako ne možemo znati radi li se o intoleranciji i alergiji ili iritaciji zbog enzima na koje telo nije naviklo.
Izgladnjivanje utiče na teže varenje, pre nego neke grupe namirnica
Obratite pažnju na to šta jedete i koliko, pre nego KAD jedete. Jedite kad ste gladni, i olakšajte svom želucu; a to ćete učiniti ako svaki obrok obogatite povrćem i hranom koja se dokazano lakše vari, i izbegavanjem izgladnjivanja!
Čuvajte svoja creva i svoje zdravlje, dok je još u vašoj moći. Vodite računa o namirnicama koje jedete i držite se onoga što je dobro i za telo, ali i za dušu. Sepetka je tu da vam pomogne da napravite najbolji izbor!