Proizvodnja iz plastenika – Pitanja prinosa i kvaliteta biljaka

Osnovna razlika između konvencionalne poljoprivrede i proizvodnje u plasnteniku jeste kontrola uslova. Uslovi razvoja, rasta i razvića biljaka u plasteniku su (manje ili više) kontrolisani. Ovo se prvenstveno odnosi na pitanje temperature u samom objektu/zasadu.

Plastenička proizvodnja po mnogima je bolja od one na otvorenom polju. Naročito u zimskim mesecima. Još sigurnije rešenje je staklenik – ali o njemu spremamo posebnu priču…

Još jedno bitno pitanje na koje plastenici daju lak odgovor je pitanje navodnjavanja. Proizvodnja u plasteniku je utoliko lakša jer mi kontrolišemo koju vrstu navodnjavanja primenjujemo i koju količinu vode dajemo biljkama. Regulacija količin đubriva i zaštite useva je takođe lakša.

Komplenti vodič o navodnjavanju, kao i prirodne načine za zaštitu svojih useva možete pronaći na linkovima ispod.

LINK: Navodnjavanje zemljišta – kompletan vodič

LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja

LINK: Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina?

Hajde da vidimo, šta je ono što mi kao poljoprivredici moram raditi, da bi naša proizvodnja iz plastenika bila što uspešnija.

Plastenici se moraju redovno provetravati

Provetravanje je veoma važno za pravilan razvoj biljke. Na otvorenom polju je to prirodna pojava, dok plastenike moramo sami provetravati, i zimi i leti.

Na taj način, smanjujemo prisustvo i najezde bolesti i štetočina. Provetravanje smanjuje i nepotrebnu vlagu u objektu pa je automatski i mogućnost širenja ili zaražavanja biljaka mnogo manje očekivana.

Kada su temperature niže, nećemo provetravati po ceo dan, već ćemo dozirati. Provetravanje plastenika praktikovaćemo u najtoplijem delu dana.

Kada su temperature visoke, e onda možemo držati otvorena vrata plastenika, i to po ceo dan.

Redovnim provetravanjem smanjuje se i kondenzacija/vlaga. Njeno postojanje utvrdićete jednostavnim traženjem kapljica sa unutrašnje strane prozora i zidova.

Moramo voditi računa o dezinfekciji plastenika

Postojanje vlage može ukazivati da je neophodno povesti više računa i o dezinfekciji samih plastenika, ali i ljudi koji u njima rade.

Ukoliko ste ceo dan u plasteniku, vodite računa o tome koliko se znojite. Da li vam je potrebno rashlašivanje i, najbitnije – prelazite li u druge plastenike, naročito iz nekog u kom ima biljaka zaraženih štetočinama ili bolestima.

U plastenicima najbolje uspeva povrće i cveće

Povrće i cveće su kulture koje se smatraju “najzahvalnijim” za uzgoj u plasteniku. Od proizvodnje rasada, pa sve do formiranja odrasle jedinke, tj. zrelog ploda.

Povrće i sveće iz plastenika se može gajiti tokom cele godine, od januara do decembra, u zimskom i letnom periodu. Platenici su po tome i poznati.

Međutim, važno je poznavati biologiju biljaka, odnosno šta koja kultura zahteva i shodno tome prilagođavati uslove i rad u plasteniku.

Može se koristiti i za “hidroponski” uzgoj

Plastenici se mogu koristiti i za hidroponski uzgoj. Ona podrazumeva proizvodnju rasada na vodi. U te svrhe, u plastenicima se prave bazeni, pa u njima i na toj vodi proizvodimo rasad koji kasnije možemo rasađivati na otvorenoj površini ili u klasičnom plasteniku.

Bolji rezultati roda i bolji kvalitet prinosa

U stakleniku se izbegava rizik od nepredvidivih vremenskih uslova. Tada nas praktično ne zanima (previše) hoće li kiša pasti ili ne, ima li grada, i tako dalje. Samim tim, rezultati uzgoja u plasteniku su bolji i kvaliteta prinosa daleko značajniji.

Protekle dve godine, uzgoj na otvorenim poljima nije dobro prolazio, baš zbog vremenskih neprilika. Godine su bile izuzetno teške (čak i sa te strane).

Imali smo talase jakih vrućina gde nismo mogli ni kupus da sejemo kao “lane”. Oni koji nisu imali sisteme za navodnjavanje, posebno su loše prošli. U stakleniku nema takvih problema.

Mere zaštite biljaka u plastenicima: Malčiranje i dr.

Nega kultura iz plastenika je takođe izuzetno bitna. Od redovnih mera zaštite koristi se okopavanje, zalivanje, folijarna prehrana, ali i druge, specifičnije mere.

Tako, na primer, na zasadima paradajza primenjujemo zakidanje zaperaka. Kod visokih vrsta, postoji i vezivanje uz oslonac. Oslonac omogućava plodovima da dobiju dovoljnu količinu svetlosti, hrane.

Jedna od posebnih, izuzetno bitnih mera zaštite u plastenicima jeste malčiranje crnom malč folijom, ili, jednako dobra zamena – prirodnim malčem od slame.

Malčiranje u plasteniku postiže to da biljkama toplije. Ovo je izuzetno važno za “toploljubive” biljke, koje u prirodi zahtevaju veliku količinu toplote.

Malčiranjem postižemo i akumulaciju vlage na specifičnom mestu, sprečava se i razvoj korova tik uz biljku, a time štitimo i od pojave (i prenošenja) drugih bolesti i štetočina.

Nedostaci proizvodnje biljaka u plastenicima

Činjenicu da staklo propušta sto odsto svetlosti, dok plastika propušta 70 odsto. To može biti i prednost, ali i nedostatak plastenika u odnosu na staklenik (ili “slobodni” uzgoj).

Biljke ne mogu dobiti ožegotine od direktnog zračenja, i 100 odsto izloženosi svetlosti. Zato je preporuka da se na staklenike stavljaju mreže preko stakla, ali i da se farbaju u belu boju.Sa druge strane, propuštanje svetlosti omogućava grejanje koje je biljci neophodno da bi živela.

Još neke prednosti staklenika i slobodnog uzgoja u odnosu na plastenik su, i to što na taj način mogu proizvoditi sve vrste biljaka. U plasteniku to ne možemo.

U plastenicima tokom zime proizvodimo samo one biljke koje ne zahtevaju toliko visoke temperature. Najpre mislimo na spanać, salatu, luk, rotkvice, i sl. Ipak, ako su veoma niske temperature, moramo voditi računa i o tim biljkama.

Nadamo se da smo vam kratkim pregledom uzgoja u plasteniku olakšali razumevanje ove grane poljoprivrede. Plastenici su naša blaga. Oni nam omogućavaju da u omiljenom povrću, cveću, ali i voću (jagode?) uživamo, praktično tokom cele godine.

Sepetka će se uskoro pridružiti tim naporima.

Ali pssst…. O tome USKORO. Obavezno se priključite našoj maloj, zelenoj porodici. Putem newsletter-a ćete biti obavešteni o svemu što pripremamo.