Sve o kukuruzu. Kako je kukuruz postao omiljena žitarica našeg naroda
Period žetve kukuruza počeo je baš u mesecu za nama, i može trajati čak do novembra meseca.
Kukuruz je, uz pšenicu i pirinač, najvažniji usev na našem području, ali i u svetu. Ova dragocena namirnica poreklom je iz Centralne Amerike, a na naše prostore (Evropske, ali i sve ostale) dolazi već nakon otkrića američkog kontinenta.
Kukuruz se danas uzgaja u celom svetu, što je rezultiralo različitom dužinom vegetacije, raznolikim mogućnostima upotrebe i vrstama koje su sposobne da uspevaju u gotovo svim klimatskim uslovima.
Kukuruz su uzgajali Asteci, Inke i Maje. Oni su među prvima znali za njegovu hranljivu i lekovitu pozadinu. Zahvaljujući Kolumbu, čitava Evropa je imala priliku da osnaži svoje poljoprivredne napore žitaricom koja ne samo da je izuzetno hranljiva, već i veoma isplativa.
Hajde da vidimo, zašto je kukuruz toliko važan svim nacijama sveta.
Koje vitamine sadrži kukuruz i zašto ga je dobro jesti
Jeste li znali da gotovo svi delovi kukuruza mogu poslužiti za preradu? Međutim ovo je tek začetak priče o tome zašto je kukuruz toliko značajan za svetsku ekonomiju.
Kukuruz se koristi za pravljenje hleba, od njega se dobija i brašno, griz (palenta), kokice, jede se pečen i kuvan, a od kukuruza (kukuruznog skroba) se već decenijama proizvode i lekovi, alkohol, ulja i dr.
Kukuruz sadrži 70-75% složenih ugljohidrata, 10% belančevina, oko 5% masti, 15% mineralnih materija, i čak 2,5% vlakana.
Kao i ostale žitarice, kukuruz obiluje vitaminima B grupe, ali ima i malo vitamina C.
Brojne studije su dokazale da redovna konzumacija kukuruza može uticati na smanjenje rizika od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Kukuruz se smatra i jednom od najidealnijih zamena za žitaricu u ishrani osoba koje ne podnose gluten.
Lutein i zeaksantin, glavni karotenoidi (pigmenti) u kukuruzu pomažu u zaštiti očiju i smanjuju rizik od katarakte. Antioksidant kvercetin može pomoći u borbi protiv upala i oporavlja već oštećene ćelije.
Gajenje kukuruza: Kakve uslove uzgoja zahteva kukuruz
Kukuruz je od početka, odnosno od prelaska sa svog matičnog područja na sve ostale kontinente, imao izuzetno važnu, agrotehničku ulogu.
Kukuruz se pokazao kao veoma otporna biljka, koja je pogodna da se seje na vrlo velikim površinama, ali i da joj mnoge predkulture ne mogu ništa.
Takođe, i nakon prestanka uzgoja kukuruza na određenom tlu, ta zemlja ostaje neizmenjeno plodna i kvalitetna. Jedan od razloga ove pojave jeste način uzgoja kukuruza i same pripreme zemljišta za setvu.
Setvi kukuruza uvek prethodi duboka obrada zemljišta i kvalitetnije đubrenje/gnojidba. Kukuruz se kasno bere i za sobom najčešće ostavlja veliku vegetativnu masu pa zemljište mora biti dovoljno kvalitetno da izdrži ceo proces roda kukuruza.
Kukuruz daje izuzetno visoke prirode. Tako po jedinici zasejane površine možete očekivati čak i maksimalni prirod oko 25.000 kg/ha.
Koje sorte kukuruza postoje
Kukuruz je jednogodišnja biljka, čiji kvalitet prinosa i dužinu vegetacije najčešće određuje sorta koju odaberete da sejete. Te “sorte”, odnosno vrste kukuruza, najčešće podrazumevaju – hibride.
Hibridi su vrste kukuruza novije generacije, nastale tako što su se semena/klice kukuruza sa raznih područja planete mešala i, takoreći “kalemila”.
Iako smo navikli da je kukurz žute ili bele boje, postoji i crveni kukuruz, ružičasti, crni pa čak i plavi. Takođe, mnoge te nijanse mogu varirati i mešati se, pa čak dobiti i pruge. Sigurno ste negde videli šareni kukuruz…
Ipak, šest glavnih podvrsta kukuruza koji najbolje uspevaju na našim prostorima, a i najčešće se mogu sresti su:
- Zuban
- Tvrdunac
- Mekunac
- Šećerac
- Voštanac
- Kokičar
Po dužini vegetacije, sve hibride kukuruza možemo svrstati u rane, srednje, i kasne. Rani kukuruz ima period vegetacije od 90 do 110 dana. Srednji hibridi kukuruza zru od 120 do 130 dana od setve. Kasni hibridi stižu između 135 i 145 dana od setve.
Kukuruz najbolje uspeva na plodnom tlu, koje je uobičajeno slabo kiselo.
O tome šta znači slabo kiselo zemljište, ili kojim usevima prija baš kisela zemlja, saznajte više u blogu ispod.
LINK: Ph vrednost zemljišta – šta je i koja je idealna za sadnju
Kakva temperatura prija kukuruzu
Minimalna temperatura koja je dovoljna da kukuruz proklija iz semena iznosi 8 stepeni Celzijusa.
Treba imati na umu da seme kukuruza klija vrlo sporo, pa je idealno da se sa setvom počne tek kada se tlo zagreje na više od 10 stepeni.
Kakvi predusevi odgovaraju kukuruzu, a šta obavezno treba izbegavati
Mnogi ratari će se složiti da su najbolji predusev za kukuruz – strna žita poput pšenice, raži, ječma, ovsa i sl.
Idealno je i da taj predusev bude dobro đubren prirodnim stajnjakom.
Jednogodišnji i višegodišnji usevi poput mahunarki su takođe dobar predusev, jer ostavljaju zemljište bogato azotom, a mnoge od njih (npr. lucerka) donose u brazde obilje organskih materija koje su najpoželjnije za uzgoj kukuruza.
Koliko vode treba kukuruzu: Pitanje navodnjavanja kukuruza
Kako bi seme kukuruza počelo da klija, potrebno je zemljište upije oko 45% vode. Te potrebe za vodom će se samo povećavati kako vreme vegetacije bude odmicalo i menjalo se.
Zbog te visoke potrebe za vodom, ali i potencijalnih perioda suše (koji su česti gotovo svuda u svetu gde je kukuruz No. 1 usev), ratari se odlučuju da svoj kukuruz navodnjavaju.
Navodnjavanje kukuruza ne samo da je spas u slučajevima kada su leta sušna, već je često od presudnog značaja kada se celokupna vlažnost tla smanji, i dođemo u neposrednu opasnost da kukuruz prestane da raste.
Na svetu se raznim vrstama kukuruza hrani čak 18 nacija. To takođe znači da skoro polovina planete posmatra kukuruz kao primarni izvor hrane.
Počevši od toga da se kukuruz može jesti, piti (vodka, burbon, pivo i čaj) koristiti za odeću, građevinu, gorivo, pa čak i lekove – kukuruz je zasigurno najdrakocenija žitarica koja je ikada mogla da dođe u naše krajeve. Slažete li se? Pišite nam na Instagramu. Želimo da znamo koje je vaše omiljeno jelo od kukuruza.