Kalemljenje i orezivanje – Najbitniji radovi u voćnjaku

Kalemljenje voća spada u vrstu razmnožavanja sadnica, dok je orezivanje tretman koji se sprovodi radi održavanja i zdravog razvoja voćki.

Iako se ne zna tačan početak kalemljenja voća u istoriji, znamo da su naši preci održavali zanat “kalemljenja voća” stotinama godina. Kalemljenje voća je bio (ali i dalje jeste) veoma cenjen zanat

Nažalost, sve je manje ljudi znaja da “kalemi” voće, i na taj način produži vek domaćim sortama, jer – kalemljenje voća je način oplemenjivanja i “prevođenja” divljih kultura, u pitome

Danas ćemo pričati o tome kako se kalemi voće, koje voće je zapravo najpogodnije za kalemljenje, kao i o tome kako se sprovodi pravilno orezivanje voća.

 

Šta je kalemljenje, kako se radi i čemu služi

Kalemljenje voća je način razmnožavanja kultura, tako što se osobine kalema (fidema) prenose na “novu”, do tada obično divlju, voćku (tj. podlogu).

Materijal za kalemljenje voća se tom prilikom obično drži u alatu za kalemljenje. Na podlozi se napravi rez, pa se donorsko stabaoce gurne u žleb matične biljke, i to što je bliže moguće zarezanim površinama. 

Oko zgloba gde se spoje biljke, postavlja se i materijal za sterilizaciju, i sve treba dobro učvrstiti i vezatitrakom. Materijal za sterilizaciju služi da zaštititi ovu simbiozu od bakterija i nepovoljnih vremenskih uslova koji kao ishod mogu imati pojavu virusa, bakterija, plesni i sl.

Ukoliko vas zanima na koji još prirodan način možete zaštititi svoje useve, i voćnjake, preporučujemo tekstove ispod:

LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja

LINK: Mere sigurne i prirodne zaštite vinograda i loze

Tehnike kalemljenja i prekalemljivanje voća

Najjednostavnija tehnika kalemljenja voća je kalemljenje “pod koru“, iliti prostim spajanjem. Ova vrsta kalemljenja je idealna, i najčešće se koristi kada želimo da imamo neku autohtonu sortu voća, ili kada želimo u dvorištu ili voćnjaku jednu sortu da zamenimo drugom. 

Takođe postoji i kalemljenje voća “na zrelo” i prekalemljivanje voćki.

Kalemljenje na zrelo se može raditi na nekoliko načina, ali se u voćarskoj i rasadničkoj proizvodnji najviše primenjuje takozvano “englesko spajanje”. Ostali načini za kalemljenje voća “na zrelo” se najčešće primenjuju pri prekalemljivanju voća.

Kada se kalemi voće

Kalemljenje na procep i pod koru ideano je za poćetak proleća, odmah s početkom radova u prolećnoj bašti.

Kalemljenje “na pupoljak” leti se obično ostavlja za leto. Ipak, kalemljenje voća se može kalemiti obavljati tokom cele godine

Tehnike kalemljenja voća “na procep“ ili “pod koru“, obično se obavlja se u periodu od februara do marta, i to na vrstama kao što su trešnje i višnje.

Kruške, dunje, šljive, kajsije, mušmule i breskve obično se mogu kalemiti od marta pa do aprila. Mart je idealan mesec i za kalemljenje jabuke, ali nećete progrešiti ni ako sačekate maj mesec.

Makaze za orezivanje, mali ašov i lopatica prikačeni na nosač na zidu

Šta se na šta kalemi?

Redosled kalemljenja bi trebao da budesledeći: 

  1. Kruška na krušku
  2. Kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva (obično dženerika)
  3. Jabuka na jabuku
  4. Dunja i mušmula na dunju
  5. Kajsija na kajsiju
  6. Breskva na breskvu
  7. Višnja i trešnja na trešnju 

Čovek orezuje granu na drvetu velikim makazama za orezivanje

Šta je orezivanje i čemu služi

Zašto se sprovodi rezidba voća? Sa starenjem stabala voćki, obično se pojačava intenzitet rezidbe. Voćari i poljoprivrednici orezuju voće radi održavanja, ili pospešivanja rasta i roda neke voćke.

Potencijal za prinos sa godinama opada, kao kod svakog živog bića, a orezivanje voća, kao i kalemljenje sorte na sortu, predstavljaju odlične načine da se produži plodonosni potencijal, i praktično oporavi voćka.

Lako se reže voće?

Prilikom rezidbe voća, provo je neophodno ukloniti deblje grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, kao i one koje se savijaju nadole ili nagore.

Grane se seku na mestu račvanja, kako bi se podstakao njihov rast i nesmetano formiranje novih pupoljaka na granama koje rastu ka spolja. To su grane koje daju najviše plodova.

Grane treba kratiti za jednu trećinu, kako ne bi bile predugačke ili se lomile pod težinom plodova.

 

Kada se sprovodi rezidba voća

Orezivanje voćki u pravo doba godine može da vam pomogne da povećate rodnost i zato nije svejedno da li ćete voćnjak orezati u jesen, na zimu ili u proleće.

Vreme za rezidbu voćaka zavisi od starosti i stanja voćki, kao i od toga šta želite da postignete. Da li želite da razredite krošnju ili želite da podstaknete mlado drvo da brže raste?

Neka pravila po kojima večina voćara postupa su da se mladi voćnjaci orezuju u kasnu zimu, kako bi drvo brže raslo i dostiglo pun potencijal do proleća.

Izuzetno guste i visoke krošnje (obično kod stabala koja su već rađala) treba orezivati u rano proleće.

Za orezivanje voćnjaka uvek treba koristiti oštar i čist alat.

Razmislite šta je potrebno vašem voćnjaku u ovim mesecima. Vodite računa o tome koliko su stabla stara, da li i koliko rađaju, i da li biste mogli pospešiti rodnost voća kalemljenjem.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više