Koliko voća treba jesti dnevno i može li se preterati sa voćem?

Voće je poznati saveznik zdravog života i izbalansirane ishrane. Međutim, savremene studije sve su upornije u tome da dokažu da ni voće nije “bezgrešna” hrana, i da baš naprotiv, ume da napravi prilične probleme ako se u njemu pretera.

Koliko voća bi trebalo jesti kao ako ne želimo da upoznamo njegove negativne strane, da li može da se pretera sa voćem kao i zašto treba jesti voće svaki dan – saznaćemo u narednim redovima.

Da li može da se pretera sa voćem – jedemo li previše?

Kao i sa bilo kojom drugom namirnicom, i sa voćem se može preterati. Voće je sastavljeno od vode, minerala ali i šećera koji najčešće uzrikuje simptome nadutosti stomaka ili češćem odlasku u toalet. Šećer je podmukli “sastojak” koji nas navikava na voće, rado ga konzumiramo a onda napravi mnoge probleme. Pročitajmo kako možemo prepoznati da smo pojeli koji komad više naše omiljene voćke, ali i kako preduprediti tegobe nastale prejedanjem.

1. Nadutost stomaka i intolerancija na fruktozu

Voće često može biti uzrok nadimanja i pojave tvrdog stomaka jer je bogato fruktozom. Ljudska creva nisu “opremljena” enzimima koji vare i apsorbuju fruktozu, pa se ona zadržava u njima i pomaže lošim bakterijama, što kod skoro 40% stanovništva izaziva intoleranciju na fruktozu – odnosno nadutost i dijareju.

Količina fruktoze usko povezana sa uzgojem

Problem sa današnjim varenjem voća je količina fruktoze, koja je usko povezana sa načinom gajenja! Današnji uzgajivači koriste razne preparate kako bi potpomogli rast i razvoj svog kultura, hormonski ih unapređuju da bude slađe i sočnije – dopadljivije kupcima, ali količina fruktoze koja se tom prilikom stvara može da bude vrlo loša za varenje.

Sa druge strane, talas koji je pokrenuo organski uzgoj voća (žitarica i povrća) osvestio je ljude o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje kupuju na pijaci i pokazao im da svo naše voće na trpezi može biti uzgajano tako da ne šteti zdravlju, a da pritom zadovolji dnevne potrebe za slatkim i osvežavajućim obrokom.

2. Ne mršavite dovoljno – smanjite voće u obroku

Skala na vagi stagnira, kilogami ne idu nadole iako se trudimo da jedemo zdravo i redovno idemo na treninge. Jedan od najverovatnijih razloga je upravo taj da unosite previše “skrivenih” šećera u svoj organizam, i to upravo onog iz voća.

Iako su deklarisani i opšteprihvaćeni kao zdrava opcija, svakodnevno ispijanje smutija pretrpanih voćem sa visokim sadržajem šećera neće pomagati vašoj liniji, naprotiv.

Ukoliko ste na dijeti, birajte voće sa nižim postotkom šećera, kao što su maline, kupine ili borovnice. Međutim, ukoliko vam je plan da se ugojite – ugljeni hidrati iz voća biće dobar i učinkovit dodatak svim obrocima.

3. Česte želje za “slatkim zalogajima” – šećer u ulozi narkotika

Voćke su jedna od namirnica koje nivo glukoze u krvi mogu lansirati u orbitu, i to na vrlo kratko vreme, na oko 30 minuta. Nakon tog vremena, nivo glukoze opada, a nama se ponovo javlja osećaj da želimo “nešto slatko”. Kod ovakvih oscilacija treba biti naročito pažljiv i prilagoditi ishranu tako da ne bude bogata šećerima, naročito ujutru, kada je nivo glukoze najviši.

Ukoliko, pak, odlučite da voćke budu deo vašeg doručka, učinite svom stomaku uslugu i kombinujte čist, voćni smuti sa proteinima, složenim ugljenim hidratima (ovsene, ražane pahuljice) i/ili zdravim mastima (orašasti plodovi), koji će ublažiti uticaj fruktoze na glukozu i održati sitost mnogo duže.

“Zloupotreba” voća i zanemarivanje povrća

Zanimljivo je kako je uopšte došlo do “zloupotrebe” voća u svrhe prezentovanja “zdravih” dijeta ljudima koji nisu dovoljno informisani o načinima na koje naše telo usvaja mikro i makro nutrijente iz hrane.

Svakako, voće je slatko i mnogo ukusnije nego mnoge vrste povrća, ali – ono što su ljudi uspešno zanemarili (uoravo zbog te doze šečera) jesu preporuke lekara, koji kažu da porcija voća treba biti duplo manja u odnosu na porciju povrća tokom dana. Optimalna količina povrća na tanjiru za ručak treba da bude 40% – što sužava preporučeni dnevni unos voća na tričavih 20 posto.

Koliko voća bi trebalo jesti – preporučeni dnevni unos voća

Pitate se da li i koliko voća bi trebalo jesti dnevno? Voće je zdravo – prepuno je vitamina, minerala, vlakana i antioksidanata koji štite naše zdravlje i krvne sudove – ali jedimo ga pametno, u porcijama koje su optimalne za dnevene potrebe za svim nutrijenatima i u količini koju naše telo može da svari i apsorbuje bez poteškoća.

Šaka ili jedna cela, sveža voćka na dan je preporučeni dnevni unos voća koji će vas osvežiti i zadovoljiti dnevene potrebe za mineralima, potasijumom, magnezijumom i vlaknima, a preduprediti stanja koja smo već opisali i probleme sa varenjem. Mnoga istraživanja podržala su misao da oko 200 grama voća i povrća dnevno igra veliku ulogu u ublažavanju simptoma kod hroničnih bolesti i pomaže jetri da vrši detoksikaciju.

Кada i zasto treba jesti voce svaki dan?

Voće je najbolje jesti izjutra, dok je stomak prazan, i to u kombinaciji sa složenim ugljo-hidratima, povrćem, proteinima i mastima – da bismo izbegli goreopisane insulinske skokove. Takođe, ujutru telo poseduje najviše snage da sagoreva kalorije, pa mu voće sa malo šećera neće zadati muku. Sa druge strane, ako voće jedete nakon jela, rizikujete usporavanje varenja i nadutost.

Prilagodite odabir i konzumaciju voća svom životnom stilu. Ako trenirate i možete izbaciti šećer unet uokiru obroka, sasvim je u redu započeti dan smutijem ili ceđenom pomorandžom. Oslušnite svoje telo, pa svaki obrok a ne samo voće, prilagodite njegovim željama, i potrebama svog zdravlja. Uživajte u kvalitetnim namirnicama kao što je voće na pametan način, jedino tako ćete moći još dugo da uživate u njemu!