Upoznajmo aroniju. Bobica koja se smatra “čudom prirode”

Lekovita svojstva aronije vekovima su poznata. Aronija je listopadni grm poreklom iz Severne Amerike, pa se tamošnje autohtono stanovništvo vekovima lečilo ovom bobicom. 

Zahvaljujući globalizaciji, putovanjima i vrednim trgovcima koji su ovu bobicu doneli iz Amerike u Rusiju (tačnije Sibir, stoga čest naziv “sibirska borovnica”), i mi imamo priliku da uživamo u malim, tamnim plodovima biljke Aronia melanocarpa. 

Aronija je puna hranjivih sastojaka; pre svega vitamina C, A i vitamina P, ali tu su i antioksidanasi, antocijanini, i dragocena folna kiselina.

Za šta je dobra aronija? Odlike koje su je ovu bobicu učinile nezamenjivom

Aronija, je mala, žbunasta bilja koja rađa sitne, ali izuzetno zdrave, ljubičastocrne bobice.

U svojoj prapostojbini, Severnoj Americi, Indijanci su tradicionalno koristili aroniju za lečenje prehlade. Nedavna istraživanja potvrdila su antivirusna svojstva ove bobice, pripisujući ih mahom visokom sadržajaju vitamina C.

Aronija ima i malo kalorija, a šećer gotovo i da ne sadrži. Bogata je dijetalnim vlaknima, što je čini jednom od najzdravijih voćaki koja ne remete ni dijetu.

Tamne bobice aronije sadrže dosta karotena, koji dokazano sprečava oštećenje očne retine, i smanjuje mogućnost stvaranja katarakte. Flavonoidi iz aronije (lutein i zeaksantin) odličan su saveznik i ukoliko često bolujete od upale oka i očnih kapaka (uveitis).

Istraživanje sprovedeno 2003. godine, pokazalo je da se odrđene supstance iz aronije uspešno bore protiv mladih ćelija raka debelog creva. Prema istraživanju, dugoročno konzumiranje crne šargarepe, aronije i rotkvice (odnosno određenih supstanci iz njih) usporava rast ćelija raka od 50 do 80%.

Zreli plodovi aronije sadrže veliku količinu fenola. Fenoli su nezamenjivi kada je neophodno čišćenje krvotoka i poboljšavanje cirkulacije. Ako znamo da su zdravi krvni sudovi preduslov da smanjimo rizik od srčanih bolesti – onda je aronija zaista čudesna bobica koja nam i u tome može pomoći!

Aronija u praksi: Gde se gaji, šta joj treba i koliko je gajenje aronije u Srbiji isplativo

Mnogi uzgajivači aronije u Srbiji vole da istaknu kako su se za gajenje aronije odlučili upravo da zbog brojnih, blagotvornih uticaja ove bobice na ljudski organizam, a najveće plantaže aronije u našoj zemlji, nikle su najviše u Sremu.

S obzirom na to da aronija trpi velike temperaturne promene, da joj hladnoća i zima ne smetaju, čini se da joj sremsko zemljište izuzetno pogoduje.

Mora se voditi računa o pH vrednosti zemljišta na kom se gaji aronija

Ipak, zemljište u Sremu je delimično pogodno za gajenje aronije. Tačnije, najveće plantaže su koncentrisane oko lokaliteta sa pH vrednošću zemljišta ispod 6,5. 

U blogu ispod možete pročitati šta to znači, odnosno naučiti da razumete pH vrednost zemlje na kojoj planirate nešto gajiti.

LINK: Ph vrednost zemljišta – šta je i koja je idealna za sadnju različitih kultura

Ukoliko je pH vrednost zemljišta na kom se nalazi aronija viša od predložene, neretko se otežavaju, a vrlo često i ograničavaju uslovi za uzgoj. Visoka pH vrednost uslovaljava pojavu hloroze lista i slab porast korena i stabaoceta biljke. 

Navodnjavanje kao jedna od najbitnijih stavki za uspeh aronije

Kvalitet vode kojom se zaliva i navodnjava aronija se takođe mora pratiti i prilagođavati. Zbog toga, sremski lokaliteti koji poseduju bunarsku vodu za navodnjavanje lako mogu kontrolisati njen kvalitet – što je presudno za sistem organske proizvodnje. Proizvodnja organske aronije je primarna proizvodnja srpskih uzgajivača.

Zašto su navodnjavanje i kvalitet vode toliko bitni za aroniju? U OVOM blogu smo objasnili zbog čega je sistem za navodnjavanje presudan za uspeh nekih kultura. 

Aronija je posebno osetljiva na dostupnost sveže vode jer u našoj zemlji temperature tokom jula, kada ona zri, znaju da budu izuzetno visoke. Svež i konstantan priliv vode sprečiće sušenje ploda i znatno smanjiti šanse za mali prinos i loš kvalitet.

Poljoprivredni radovi od kojih zavisi aronija

U prvim godinama po podizanju plantaže, freziranje je neizostavno za održavanje međurednog prostora. Kasnije, po zatravnjivanju, dolazi i malčiranje trave, plevljenje korova u redovima, folijarna prehrana (dozvoljenim sredstvima u organskoj proizvodnji), i sl.

Rezidba je jedna od većih nepoznanica voćara sa aronijom. Međutim, kroz kurseve, ili angažovanje stručnjaka za orezivanje žbunastog i bobičastog voća, i tome se uspešno staje na put.

Zaštita aronije od štetočina

Zaštita zasada aronije od štetočina ne podrazumeva veliki spektar načina, jer organska proizvodnja podrazumeva prirodnu zaštitu, bez upotrebe hemikalija.

A neke štetočine posebno brzo osete nove zasade. Jedna od tih štetočina je i “rutava buba” koja jede cvet.

Voćari se u prve dve godine bore sa ovim napasnicima postavljajući različite klopke, kao i ručnim sakupljanjem bube.

Ukoliko aronija nema dobar dotok vode, može se pojaviti i suša na listovima, koja se može otkloniti odmah po povećanju norme navodnjavanja.

Količina ulaganja naspram povraćaja sredstava od prodaje

Za uzgoj aronije, neophodno je nešto više startnog ulaganja. Neophodno je pronaći adekvatno zemljište, sa mogućnošću navodnjavanja, i minimalne površine od 1ha. 

Neophodno je nabaviti i radne mašine, povezati ceo sistem od nabavke semena, setve, zaštite, održavanja redova pa sve do berbe (mašinama, jer je ručno daleko skuplje) i predaje robe. 

Ne treba zaboraviti ni troškove sertifikacije, ukoliko se odlučite za organsku proizvodnju aronije.

Što se novca tiče, većina poljoprivrednika koji su se otisnuli u avanturu uzgoja ove čudesne bobice, slažu se da je za startno ulaganje u zasad aronije potrebno oko 10.000 evra sopstvenog, inicijalnog ulaganja. 

! Aronija ulazi u ozbiljniji rod u trećoj godini od sadnje, a pun u petoj, ili tek u šestoj. Dakle – sa aronijom nema zarade “preko noći” i potrebna su ozbiljnija ulaganja.

Isplativost aronije u Srbiji

Za isplativost gajenja aronije u Srbiji, najbitnije je proizvesti kvalitetan plod, idealno organski sertifikovan.

Drugi važan faktor za uspeh je količina koja se proizvede. Ideja poljoprivrednika je da domaću aroniju izvezu na inostrano tržište, stoga je lakše plasirati dvadeset, u odnosu na dve tone aronije. 

Plasiranje aronije na domaće tržište nema zadovoljavajuću otkupnu cenu, prema mišljenju većine proizvođača.

Iako je mnogima poznata činjenica koliko je aronija zdrava, čini se da platežna sposobnost našeg stanovništva ne podržava kupovinu aronije, i svakodnevnu upotrebu ove bobice u ishrani.

Međutim, kao svojevrsni kompromis, dobijamo preradu aronije, koja se putem soka, džema, sirupa i sl. može isplativije predstaviti domaćem tržištu.

Ipak, treba imati u vidu da je kod aronije, nakon sveže, sušene i smrznute bobice, sok najtraženiji proizvod.

Plod aronije daje mnogo ljudskom organizmu. Priroda se pobrinula da nam u ovim sitnim, crnim bobicama podari praktično sve što nam je potrebno za dobro zdravlje i dug život.