Malinarstvo u Srbiji – zašto je malina toliko zastupljena kod nas?
Proizvodnja malina u Srbiji aktuelna je kroz gotovo čitavu istoriju našeg naroda, prvo kao baštenska delatnost 19. veka, a onda i kao isplativa, voćarska kultura. Izutetan ukus sa malim postotkom šećera ali i velika optornost na vremenske i atmosferske uslove učinile su da se malina na našim prostorima posmatra kao “crveno blago”.
Robna zamena maline učinila je Srbiju prepoznatljivom na prostoru cele Evrope, sa statusom koji do današnjeg dana nije uspela da dosegne nijedna druga zemlja u svetu. Ako želite bliže da se upoznate sa prinosom, načinom i uslovima uzgoja ovog neverovatnog voća u Srbiji, tekst koji smo pripremili biće vam veoma interesantan i informativan.
Malinarstvo u Srbiji – zemlja pogodna za uzgoj “crvenog blaga”
Uzgoj maline je oduvek bio popularan posao u našoj zemlji. Maline su kod nas uspevale je im je pogodovala klima, sastav zemljišta ali i karakter naroda koji je uvek ulagao u svoju zemlju i voleo radove u polju. Međutim, kao što je i danas slučaj, pod najvećim zasadima maline oduvek se izdvajao okrug Podgorine, Pocerine i Kablara oko gradova Čačak i Valjevo, podno Zlatibora. Međutim, kao glavni malinarski okruzi u Srbiji izdvojili su se i:
- Šabački okrug – Krupanj, Loznica i Bajina Bašta;
- Kosjerićki okrug – pravac Povlen – Varda;
- Požeški okrug – okolina Požege;
- Ariljski okrug – celokupna okolina Arilja;
- Ivanjički okrug – Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča;
- Kraljevački okrug – Kraljevo i Dragačevo sa okolinom;
- Leskovači okrug – brdsko-planinski kraj.
Jedna od prvih “sorti” koja se uzgajala na ovim prostorima bila je takozvani valjevski marlboro, da bi vremenom bila smenjena novim vrstama kao što su moling promis, moling eksploiti i vilamet – jedna od vodećih vrsta u svetu.
Zavisno od uspeha rodne godine, ekonomskih i prirodnih naklonosti, proizvodnja maline u Srbiji može varirati, ali je u proseku prinos od oko 100.000 tona maline najčešći zbir iz naših malinjaka.
Ne smemo zaboraviti koju je vrstu maline Srbija prvo brendirala kao autohtonu, a to je jelička malina, narasla na padinama planine Jelice, a nakalemila i izrodila mnoge kvalitetne sorte crvene maline kao što su gradina, krupna dvorodna malina i podgorina.
Malinarstvo – šta zahteva proizvodnja maline u Srbiji?
Malinarstvo u Srbiji je jedna od retkih, primarno poljoprivrendih aktivnosti u kojima Srbija uživa važan ekonomski status, svetskih razmera. Kao jedna od najvećih izvoznica maline Srbija stoji rame uz rame sa znatno većim i tehnološki naprednijim zemljama poput Češke ili Čilea.
Proizvodnji i uzgoju malina najviše odgovara nadmorska visina od 400 do 800 metara – čega u Srbiji na pomenutim prostorima ima napretek. Ovaj podatak je i veoma važan za prvu sadnju kilture, s obzirom na to da se radi o višegodišnjoj biljci, koja na jednom mestu opstaje i do 10 godina.
Lokacije na kojima su prethodno gajene druge voćne vrste (breskve, jabuke, vinova loza), loš su izbor za malinarstvo u Srbiji, zbog problema sa malformacijama korena. Ni lokacije na kojima su gajene paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan, duvan ili lucerka, nisu preporučljive jer su te biljke prečesto uzrokovale uvenuće. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voća u blizini zasada maline treba svesti na minimum, kako bi se smanjio infekcioni potencijal bolesti i brojnost štetočina.
Mesto sadnje odrediće i mogućnost navodnjavanja zasada, pogotovo u predelima sa manje padavina, s obzirom na to da malina traži vlagu. Zasadi koji su osunčani, sa konstantnim, blagim strujanjem vazduha, a zaštićeni od jakih vetrova i kasnih prolećnih mrazeva su najpogodniji za sve vrste jagodastih voćki.
Pogodna su i zemljišta sa sadržajem organske materije od minimum 3% i dobrom drenažom. Pre zimskog perioda, potrebni je izvršiti izbor izdanaka, odnosno orezivanje starih i tankih grana kako bi se pospešila bujnost i zaštitilo stablo od pucanja kore ili napada malinine muve galice.
Organska proizvodnja malina u Srbiji
Ukupna proizvodnja malina u Srbiji tek u svoja 2 procenta potpada pod organsku proizvodnju. Godišnje se iz naše zemlje izveze tek oko 1500 kilograma organske maline. U ovom ogranku poljoprivrede, organska proizvodnja malina veoma je slična tradicionalnom načinu proizvodnje, dok se značajnije razlike ogledaju tek u sistemu kontrole procesa.
Samo proizvod sertifikovan od strane ovlašćene kontrolne organizacije i proizveden u kontrolisanom okruženju, može se staviti u promet pod oznakom “organski proizvod”. Osim tradicionalno uspešnog područja za proizvodnju (brdsko-planinskih predela), veoma je važno pronaći savesne proizvođače koji razumeju, žele da posluju po principima organske proizvodnje i imaju nameru da razvijaju siseme interne kontrole koji će pratiti, usmeravati i obrazovati malinare u Srbiji.
Izvoz maline iz Srbije – malina kao simbol naše zemlje
Proizvodnja malina u Srbiji pretežno se obavlja za svetsko tržište jer u lokalnoj distribuciji ima mali broj kupaca. Tek oko 7-10 hiljada tona potroši se godišnje kod nas, odnosno oko 900 grama po glavi stanovnika. Primera radi, Rusija proizvodi nešto manje od 100 hiljada tona godišnje, ali čitava proizvodnja namenjena je unutrašnjem tržištu.
Izvoz maline iz Srbije zastupljen je u procentu od 98% smrznutog proizvoda namenjenog evropskom tržištu, a neki od najvećih kupaca su Nemci (30%), Francuzi (10%), Belgijanci (10%) Austrijanci i Britanci (3%).
Iako na malinarski “presto” u Evropi pretenduje i Poljaska, malinari Srbije drže ubedljivo prvo mesto u izvozu sveže, ali pre svega smrznute maline u celom svetu. Iako smo prvi, činjenica je da svoje maline Srbija ne koristi iz punog potencijala i da postoje uslovi za mnogo veću proizvodnju a zatim i izvoz maline. Još jedna svetska “sila” kada je u pitanju proizodnja i izvoz maline je latinoamerička država Čile.
Proizvodnja maline u Srbiji donese godišnji kapital od oko 240 miliona dolara za oko 85.000 tona izvezenih malina godišnje. 2015. godine, vredni malinari Srbije proizveli su rekordnih 130.000 tona ovog voća, u svetu vrednih 309 miliona dolara.
Procene stručnjaka su da Srbija ima potencijal za dalji razvoj i uzgoj maline, i to u kardinalnim količinama sa sadašnjim zasadima, dok postoje potencijali i za širenje malinjaka širom zemlje.
Takođe, postoji veliki prostor za unapređivanje prerađivačkih kapaciteta za sakupljanje i skladištenje maline koja se do sada izvozila u zamrznutom stanju, s obzirom na to da je ovom voću kratak rok trajanja.
Naime, “naše” sorte moraju se obavezno zamrzavati sat ili najviše dva nakon branja. Domaće firme takođe ne proizvode ni materijal za pakovanje koji zadovoljava evropske standarde, pa takva pakovanja, zajedno sa etiketama obezbeđuje sam kupac.
Zahvaljujući izuzetno plodnom tlu i klimi koju malina i te kako voli, Srbija će zadržati i unapređivati znanja i količine koje nudi svetskom tržištu u domenu “crvenog zlata”. Maline u Srbiji nudi kvalitetnu priliku za državu i njene proizvođače da pronađu neiscrpne izvore prihoda na duži niz godina, a iz uvek aktuelne teme poljiprivredne delatnosti.
Zbog toga je važno da proizvodnja maline bude predvidiva, stabilna i da proizvođači planiraju prihode, kao i da se buduće malinarstvo u Srbiji okrene organskoj proizvodnji malina, uz očekivanja za širenjem dosadašnjeg tržišta i apsolutne dominacije u izvozu i prodaji uz uvek pozitivna očekivanja i efekte proizvodnje.
Investiranje u sisteme za navodnjavanje i obezbeđivanje državnih subvencija za proizvođače voćke koja obezbeđuje višestruku korist državnom budžetu, na putu je da postane strateški plan za unapređivanje kompletnog plana za sprečavanje zloupotrebe malinara i njihove zarade, ali i investiranja i daljeg ulaganja u ovu granu poljoprivrede od strane mladih malinara.
Nauka, ljubav prema malinarstvu i sezonski radnici okosnica su nastavka malinarstva i ruralnog razvoja srpskih sela pod ovom (ali i drugim) kulturom. Kako je malinarstvo u Srbiji pretežno locirano u planinskim krajevima, doprinos ostanka i opstanka stanovništva u selima od krucijalnog je razvoja za ruralni razvoj cele zemlje.