Crni luk – sorte i saveti za uzgoj

Uzgoj luka je jedan od najunosnijih poslova kojim mladi odlučuju da se bave poslednjih godina, ostajući na selu u pokušaju da ožive porodična gazdinstva.

Osim što je proizvodnja luka unosan biznis, veoma je i lak za održavanje, jer nakon sadnje, luk ne zahteva veliku brigu ili obavezno (i konstantno) zalivanje (navodnjavanje).

Isto tako, luk je jedna od najčešćih povrtnih kultura koju ćemo sresti u prolećnim baštama i plastenicima.

Ukoliko želite da saznate kako se odvija uzgoj luka, kada ga treba saditi i koje se vrste luka najbolje održavaju (i prodaju) u Srbiji – družite se sa Sepetkom.

Proizvodnja luka – kada i kako se sadi i vadi luk?

Od toga kakav kvalitet semena odaberete, kakva je temperatura i pripremljenost zemljišta, zavisiće i brzina i ujednačenost nicanja vašeg luka.

Setva luka – Uzgoj luka otpočinje već u martu

Period od setve do formiranja tri prava lista je najkritičniji za luk. Uzgoj luka se završava uspečno ukoko se glavice sade kada je temperatura zemljišta od +2 do +3° C, što je u Srbiji obično početkom marta.

Da bi luk nikao potrebno je oko 20 do 25 dana.

Sadnja luka – Luk se može saditi iz “arpadžika”, rasada i iz semena

Sadnja luka na arpadžike – ali i iz arpadžika – je najrasprostranjeniji način sa sadnju luka; Posebno za individualne potrebe.

Sadnja iz arpadžika predstavlja svojevrsni “parazitski”  način života jer je crni luk u vreme sadnje osetljiv na uslove ranog proleća, pa mu zagrtanje zemljom i duboka humka pomažu da se razvije.

Proizvodnja mladog luka iz arpadžika je i najčešći način proizvodnje kod nas. Uzgoj luka iz arpadžika omogućava brži rast biljke i korišćenje mladog luka već početkom zime ili u rano proleće. Uz to, ovaj vid sadnje omogućuje iskorišćavanje sitnog arpadžika, inače nepodesnog za proizvodnju kvalitetne lukovice, a samim tim nepodesne za tržište.

Proizvodnja luka direktno iz semena se koristiti uglavnom za sejanje specifične sorte luka, koje imaju brz rast i brzo obrazovanje listova.

Proizvodnja mladog luka

U našim uslovima proizvodnja mladog luka se može odvijati u toku jeseni, zime, ali i proleća. Ipak, ona osnovna, najrasprostranjenija proizvodnja mladog obrada se obavlja u jesen.

Prvo se otvaraju leje sa razmacim na oko 20cm, i pred setvu ili sadnju, zemljište treba obavezno očistiti od štetočina i korova.

Proizvodnja mladog luka u jesen ili u proleće (krajem februara i početkom marta je i idealan period za uzgoj luka i sadnju iz semena. Period marta idealan je za uzgoj luka, odnosno njegovu sadnju iz rasada i arpadžika.

Posle setve, seme se prekriva kompostom ili zemljišnom smešom i lako utaba. S obzirom na vremenske uslove u našoj zemlji tokom pomenutih meseci, rasad luka treba redovno zalivati i redovno primenjivati sve mere – pre svega plevljenje, odnosno uklanjanje viška trave i korova.

“Žetva” luka – Kada i kako se vadi, suši i skladišti luk?

Luk se vadi kada njegovo lišće omekša i počne se sušiti. U tom peruodu, već oko 70 % stabljike polegne, što je znak da je luk spreman za vađenje.

Uzgoj luka se obično završava tokom avgusta, kada se lukovice vade. Period vađenja luka se obično strogo poštuje jer, u zavisnosti od sorte, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva tokom zime.

Sredina avgusta je obično i najsušniji period godine, što pogoduje daljem sušenju i skladištenju luka. Kada je temperatura niska, a relativna vlažnost vazduha oko 70-75%, luk se može čuvati celu godinu.

Iz semena, direktnom setvom luka prinos može biti od 40 do 50 t/ha, dok iz lukovice dobijamo oko 20 ili 25 t/ha.

Sorte luka idealne za gajenje na našim podnebljima

Na našim prostorima postoji na desetine vrsta luka koje se, čak i naizmenično, kupuju za jelo i setvu u baštama. Pored one osnovne podele na crni, crveni i beli luk, tu su i začinski luk vlašac, i veći član grupe – praziluk.

Pored njih, glavice crnog luka se prema veličini, obliku i dužini listova mogu podeliti još i na:

• Holandski žuti – Poluljuti luk, ovalnih glavica tamnosmeđe boje, sa dugim periodom vegetacije.
• Hercegovački luk – Poluslatki luk žutosmeđe boje koji se najčešće bira za uzgoj u južnijim krajevima naše zemlje.
• Kupusinski jabučar – Luk okrugle glavice i visokog sadržaja vode. Daje izuzetno velike prinose (oko 300kg/ha). Korišćen je i za dobijanje novih sorti luka.
• Ptujski – Srednjerana sorta crnog luka, karakteristična po lukovici bakarnocrvene boje

Pored ovih sorti, na našim prostorima postoji veći broj populacija crnog luka vezanih za određeni region naše zemlje, kao što su “gostivarski”, “požarevački”, “bučinski”, “domaći pogačar” i sl.

Neke od najrasprostranjenijih, stranih sorti crnog luka su “Svit Speniš”, “Dorata di Parma”, kao i holandske lukovice “Solidor”, “Famo”, “Jumbo” i “Vijbo”.

Crni luk

Crni luk niče specifično. Ima tanku klicu, a prvi listovi se pojavljuju sporo, zato je od presudne važnosti za uzgoj luka period od setve do formiranja prvih, pravih listova.

Crni luk najbolje uspeva na lakom i srednje lakom zemljištu, a ne podnosi terene sa depresijama, gde je veća šansa za zadržavanje vode.

Crni luk je, pored belog luka, jedna od najrasprostranjenijih namirnica u ljudskioj ishrani. Osnovu biološke vrednosti crnog luka čine ugljeni hidrati i minerali kao što su kalijum i sumpor, kao i vitamina A, D, E, K, Vitamini B kompleksa, vitamin C, U i koenzim Q.

Osim toga, crni luk je bogat karotenima, eteričnim uljima, biljnim hormonima koji imitiraju insulin, i bakteriostatika.

Beli luk

Beli luk se uzgaja širom sveta. Kina je daleko najveći proizvođač belog luka, a slede je Indija, Južna Koreja i Egipat. Veruje se da je centralna azija zapravo i mesto porekla belog luka.

Visoka biološka i nutritivna vrednost koju ima beli luk, odredila je i upotrebnu vrednost ove vrste luka.Tako se on koristi u prehrambenoj industriji, farmaciji i fitofarmaciji i sl.

Beli luk je antiseptik i antibiotik i kao takav se koristi kao lek u skoro svim kulturama na svetu. Sadrži fitoncide, materije koji stvaraju alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadrži i trigliceride, etirična ulja, inulin, fitosterin, vitamin C, kao i brojne makro i mikroelemente.

Crveni luk

Crveni luk obožava visokohumusna tla. Poreklom je iz zapadne Azije (Iran, Afganistan) i ubraja se među najstarije kultivisano povrće na svetu. Crveni luk je izrazito bogat sumporastim jedinjenjima, a poznat je i po antiseptičkim i dezinfikacionim sredstvima.

Crveni luk je i poznata medonosna biljka; pčele posećuju leje crvenog luka dok je on u cvetu, skupljajući nektar i pelud.

Vlašac

Vlašac spada u ukusne i dekorativne sorte luka. Vlašac u prvoj godini ne cveta, (poticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova), dok naredne godine, svi stariji izdanci dobijaju bujne, ljubičaste cvetove, a biljka bude visoka oko 30 cm.

Seme vlašca brzo gubi klijavost, pa se luk koristi samo jednogodišnje seme, a zeljasti delovi biljke se suše i koriste kao ukras ili mirisni začin.

Praziluk

Praziluk je poznato zimsko povrće, i veoma otporno na hladnoću i mraz, što ga čini idealnom biljkom ukoliko vas zanima uzgoj luka tokom cele godine, a pre svega zimi.

Neobičan je dodatak jelima, ima najbljaži ukus od svih lukovica, bez oštre ljutine od koje nam suze oči – a utiče i na poboljšanje brojnih procesa u našem organizmu.

Praziluk je po nutritivnim svojstvima sličan svojim pandanima, ali sadrži više proteina, beta-karotena i vitamina C. Odličan je izvor mangana, gvožđa i folne kiseline.

Proizvodnja i kvalitet luka zavise od celokupnog plana proizvodnje i sprovedenih agrotehničkih mera, fizioloških karakteristika i zdravstvenog stanja lukovica ali i ekonomskih resursa kojim poljoprivredno gazdinstvo raspolaže.

Uzgoj luka se može uspešno obavljati i u staklenicima, plastenicima, lejama, ili kao prethodna kultura (pre paradajza, krastavaca, paprike) i kao međukultura (između redova salate).