Dunje i dunjci – Sve o prednostima dunja u Srbiji

Dunja je sa azijskog kontinenta u Evropu prešla čak pre dve hiljade godina. Očigledno se ovdašnjem stanovništvu toliko dopala, da se danas balkansko poluostrvo i mediteran prepoznaju po gajenju dunje.

Dunja pripada porodici ruža, slično jabuci, krušci ili mušmuli, ali za razliku od svojih drugih jabučastih rođaka, koje imaju i po hiljadu vrsta, dunja ima “tek” dvadesetak sorti.

Međutim, jedino ako ste vrsni poznavalac, ili poljoprivrednik, možda i umete da navedete više od pet vrsta dunje, ali sigurno ste čuli da se obavezno pravi razlika između dunje i – dunjca.

U čemu je razlika? Koja dunja je idealna za rakiju, a kakva se najbolje kuva za slatko

Danas ćemo u kratkim (ali sadržajnim) crtama predstaviti dunje.

Koja je razlika između dunje i dunjca

Često se u receptima može pronaći smernica, ili savet, da je za pripremu jela najbolje uzeti dunje, a ne dunjce. Iako može delovati zbunjujuće, odgovor je prilično jednostavan. Ako vam trebaju dunje – birajte okrugle plodove.

Dunjci su već na prvi pogled dosta krupniji, često izduženiji, i “kvrgaviji”, nepravilniji. Sorta dunje koja daje “dunjce” je obično vranjanska dunja.

“Prava” dunja, oblog i nešto sitnijeg ploda sorte je koja poreklo vodi iz Leskovca. Zato se često među voćarima naziva i “Leskovčanka”.

sepetka_razlika_između_dunje_i_dunjca

U Srbiji su najrasprostranjenije upravo ove dve vrste dunje: leskovačka i vranjska dunja.

Dunjac obično raste u bujnijoj krošnji, tamno zelenih listova koji su na poleđini izrazito maljavi, a na licu kožasti i debeli. 

Međutim, drvo dunjca slabije cveta, plodovi su kiselkasti i prilično suvi, pa su tri najčešće funkcije dunjca da:

  1. Oprašuje drvo dunje
  2. Završi u rakiji
  3. Miriše na ormaru 

Pro savet**

Za bolje oprašivanje dunje – koristite pomoć pčela. Potrebno je 4 košnice na 1 ha drvoreda dunje. 

Međutim, ČUVAJTE PČELE za vreme cvetanja, i u tom periodu ne koristite insekticide.

Ukoliko vas zanima više o životu pčela, pčelarstvu i načinima na koje pčele doprinose celoj planeti – predlažemo da posetite link ispod.

LINK: Pčelarstvo za početnike – kada, kako i da li sam za pčelara

Za šta je dobra dunja (osim za slatko i rakiju)

Lekovitost dunje poznata je odavnina, a njena moć ogleda se najviše u tome što se koristi kao sredstvo za ublažavanje kašlja i umirivanje stomačnih tegoba.

Plod dunje obiluje vitaminima i mineralima. Sadrži vitamin C, vitamin B1, B2, B3, karotene, kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, natrijum, cink, gvožđe, mangan, natrijum, hlor i sumpor. 

Osim toga, dunja sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate, što je čini odličnom voćkom za užinu!

Međutim, jeste li znali da su semenke dunje zaptavo njen najlekovitiji deo?

Upravo su one zaslužne za blagotvorno dejstvo dunje na bolno grlo i kašalj.  Ako pomešate semenke dunje sa vodom i ostavite da odstoji petnaestak minuta, dobićete sluz koja preporađa grlo. 

Smenke dunje sadrže i velike količine amigdalina, odnosno vitamina B17, za koji je čak dokazano da ima antikancerogeno dejstvo.

sepetka_dunja_za_slatko_i_rakiju

Gajenje dunje

Dunja nije zahtevna za uzgoj. Uspeva svuda, sve dok je zemljište dobro poorano i dovoljno drenirano. Najčešći izbor vrste dunje u Srbiji pada na “Hemus” i “Trijumf”.

Ukoliko biste se upustili u profesionalno gajenje dunje, idealno bi bilo da nabavite mehanizaciju

Najpre traktor, automizer i kosilica. Kasnije će vam dobro doći malčer, freza, podrivač, prskalica, voćarski ciklon… Ali o tome šta sve možete odabrati, govorimo u drugom teksu:

LINK: Poljoprivredna mehanizacija i odakle početi

Za hobi varijantu gajenja dunje dovoljna vam je dobra volja, snažna leđa da drže kantu/prskalicu, i trimer.

Dunja počinje da daje rod već u trećoj godini, a može da rodi od 20 do 30 kg po stablu, što je oko 30000kg po jednom hektaru.

Dunja se sadi od novembra do decembra, a rod se bere u oktobru (nakon te tri godine već). Veoma je laka za skladištenje i čuvanje; čak i bez hladnjače izdrži do marta.

sepetka_gajenje_dunje

Dunje obavezno treba zaštititi od plamenjače i glodara

Najveća pošast koja napada stabla i plod dunje je bakteriozna plamenjača pod nazivom Ervinija.

Protiv Ervinije se bori uklanjanjem zaraženih grana, cvetova i plodova, a pažnju treba obraćati tokom cele godine.

Takođe, zimska prskanja bakrom su obavezna ukoliko želimo zdrava stabla. Stručnjaci preporučuju da ove radove obavljamo uveče ili u predveče, nikako po jakom suncu i kada su temperature visoke.

Sorte Hemus i Trijumf su otpornije na erviniju i stoga se najčešće preporučuju za sadnju, ali one naše stare, leskovačka i vranjska dunja su veoma neotporne zato o njima treba voditi posebno računa. 

Mi smo u našim tekstovima obradili nekoliko, potpuno prirodnih, načina pomoću kojih možete zaštititi sve svoje useve, pa tako i drvorede dunja.

Uverite se i sami, pa nam javite deluje li.

LINK: Kako zaštititi useve od zemljišnih štetočina

LINK: Fizička zaštita bašta i voćnjaka

LINK: Prirodna zaštita useva od sunca i zašto je veoma važna

LINK: Kako sačuvati biljke od mraza tokom hladnih dana

LINK: Najbolja prirodna rešenja za zaštitu i jačanje bilja

Šta očekivati od uzgoja dunje u Srbiji

Tržište za uzgoj dunje je veliko jer je Balkan prilično popularna lokacija za ovu voćku, posebno jer joj i naša klima veoma godi.

Stručnjaci ukazuju na činjenicu da dunjom i proizvodima od dunje još uvek nije podmireno ni domaće, ali ni strano tržište, koje je još veće. 

Cena dunje u otkupu je od 4 do 5 puta veća nego prilikom otkupa jabuke. Dunja se koristi u neograničenim količinama za proizvodnju destilata koji većinski završi u izvozu.

Možda su mali koraci, ali srpska dunja je svakako budućnost na tržištu, ali i velika nada voćarstva naše zemlje.

Čitaj još

Poljoprivreda

Šta je biootpad – kako se kompostiraju ostaci hrane

pročitaj više
Vitaminska baza

Voće i povrće koje poboljšava pamćenje i koncentraciju

pročitaj više
Znanje imanje

Izbor mesta za pčelinjak – Gde postaviti košnice za dug i plodan život rojeva

pročitaj više